Crna Gora: Ekstradicija Milovog “ličnog bankara“

Nakon godina iščekivanja, kontroverzni biznismen Duško Knežević, dugo vremena partner Mila Đukanovića, izručen je Crnoj Gori. Njegovo hapšenje moglo bi baciti svetlo na dugogodišnju vlast Đukanovića i iz temelja potresti crnogorsku politiku

Retko koji događaj u Crnoj Gori je u poslednje vreme izazvao toliko pažnje kao izručenje kontroverznog biznismena Duška Kneževića. Pet godina nakon što je za njim raspisana međunarodna poternica, Knežević je u utorak 30. aprila vladinim avionom sproveden iz Londona u Podgoricu.

Nekada bliskom saradniku Mila Đukanovića, potom još žešćem protivniku bivšeg režima, potvrđen je pritvor. Ovaj slučaj može biti veoma značajan ne samo sa krivično-pravnog stanovištva, već može dobiti i političke implikacije.

Protiv Duška Kneževića su u Crnoj Gori podignute tri optužnice: za organizovanje kriminalne grupe, pranje novca i zloupotrebu položaja u privrednom poslovanju.

Knežević je široj javnosti postao poznat početkom 2019. nakon obelodanjivanja snimka na kome se vidi kako funkcioneru Demokratske partije socijalista (DPS) i bivšem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepoviću predaje, kako je navodio, 97.500 evra. Knežević je više puta rekao da je taj novac bio namenjen finansiranju izborne kampanje tada vladajuće stranke i da je to uradio u dogovoru sa liderom DPS-a i tadašnjim predsednikom države Milom Đukanovićem. Sa druge strane, Stijepović se branio tvrdivši da se zapravo radilo o konvertovanju dolara u eure.

Duško Knežević je 1995. Godine u Beogradu osnovao Atlas banku. Njegova poslovna imperija se brzo širila da bi u jednom trenutku imao u vlasništvu 30 kompanija u Crnoj Gori, Srbiji, na Kipru i u Rusiji. “Atlas grupa” je poslovala u oblasti bankarstva, finansijskih usluga, osiguranja, nekretnina, proizvodnje, trgovine, medija i obrazovanja. U vlasništvu njegovih kompanija bilo je preko pola miliona kvadratnih metara zemljišta na najekskluzivnijim lokacijama duž crnogorskog primorja i u Beogradu.

Centralna banka Crne agore (CBCG) krajem 2018. godine uvela je najpre privremenu upravu u Atlas banci, a potom i stečaj. U IBM banci je stečaj uveden u januaru 2019. Pre uvođenja stečaja u Atlas banci, na zahtev Milivoja Katnića, nedavno uhapšenog bivšeg specijalnog državnog tužioca, blokirana su 63 miliona eura na računima firmi korisnika e-komerc usluge ove banke. Potom je Specijalno državno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Kneževića i još šest osoba, kao i protiv dve kompanije zbog sumnji da su nezakonitim radnjama omogućili utaju poreza od 57 miliona eura.

U drugoj opužnici Knežević je osumnjčličen da je odbio da Atlas banci, u kojoj je bio većinski vlasnik, vrati ukupno 15,2 miliona eura koliko je iznosila garancija sa zateznom kamatom za njegove poslove sa kompanijom “Kaspija properti”. Vlasnici “Kaspije”, koja je registrovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kneževiću su isplatili, kako se navodi u optužnici, 12,5 miliona eura za kupovinu hotela “Princes”. Kako je kupovina hotela propala, a Knežević nije vraćao novac, aktivirana je garancija Atlas banke.

Specijalno državno tužilaštvo tereti ovog biznismena i za proneveru 1,9 miliona eura i označava ga kao šefa kriminalne grupe koja je navodno “oprala” preko pola milijarde evra.

Knežević je nakon otvorenog sukoba sa Đukanovićem i DPS-om 2019. godine otišao u London. Ubrzo potom raspisana je međunarodna poternica na osnovu koje je, nakon sudskog postupka u Velikoj Britaniji, izručen Crnoj Gori.

U međuvremenu, Atlas Capital Holding Limited, Meljine Complex Limited i Knežević pokrenuli su arbitražnu parnicu krajem 2020. godine kojom od Crne Gore traže 500 miliona eura obeštećenja zbog, kako su kazali, flagrantnog kršenja crnogorskog i međunarodnog prava.

Pravni tim Kneževića traži od države Crne Gore da se biznismenu i kompanijama iz Atlas grupe isplati šteta uzrokovana, kako smatraju, “nezakonitim uvođenjem stečaja u dvije banke” od strane Centralne banke Crne Gore. Reč je o Atlas i IBM banci. Arbitražom je obuhvaćena i šteta nastala, kako tvrdi Atlas grupa, “nezakonitim postupanjem državnih organa” u kompleksu Meljine u Herceg Novom. Arbitražni postupak trebalo bi da počne krajem maja.

Knežević je ponudio da se o naknadi štete dogovori sa crnogorskim vlastima. Vlada Milojka Spajića još se nije oglasila o eventualnom poravnanju.

Bez obzira na mogući ishod ovog spora veću pažnju ovdašnje javnosti izazivaju Kneževićeve najave da će javno posvedočiti o zajedničkim poslovima sa Milom Đukanovićem. Kako je ranije govorio, Knežević je navodno, preko svoje firme na Kipru, direktno učestvovao u finansijskoj operaciji koja je Đukanoviću donela prvi legalno zarađen milion eura.

Bivši predsednik Crne Gore je demantovao Kneževićeve navode, ali njegov “lični banker”, kako su mediji u to vreme nazivali Kneževića, nije tu stao. Optužio je dugogodišnjeg najmoćnijeg čoveka u Crnoj Gori, između ostalog, da je vlasnik takozvane “ničije kuće” u elitnom delu Podgorice vredne nekoliko miliona eura. Đukanović je odbacio i ove tvrdnje, a mediji bliski DPS-u isticali su da se kuća vodi na crnogorskog biznismana Vladu Ivanovića.

Nema sumnje da bi sudski postupak protiv Duška Kneževića, njegovo svedočenje i eventualni dokazi mogli biti od velike pomoći pri rasvetljavanju mnogobrojnih afera iz perioda tridecenijske vladavine Mila Đukanovića i Demokratske partije socijalista. Ono što ostaje pod znakom pitanja jeste mogućnost da Knežević zauzvrat očekuje određene protivusluge koje se tiču njegovog krivičnog gonjenja i blokirane imovine. Kako bi taj dogovor, ako je uopšte moguć, izgledao, može samo da se nagađa.

Izvesno je, barem prema ocenama lokalnih analitičara, da će, i u slučaju da ne bude postignut nikakav kompromis, ekstradicija Kneževića imati značajne posledice po političku scenu Crne Gore, s obzirom da je reč o biznismenu koji je dugo vremena bio upućen u velike poslove Mila Đukanovića i Demokratske partije socijalista.