Ponovo rastu tenzije na Kosovu. Beograd ne želi da čini nikakve nove korake u pregovaračkom procesu sve dok Priština ne počne rad na formiranju Zajednice srpskih opština
Vlasti u Beogradu i Prištini sprečile su širu eskalaciju tenzija na Kosovu za čije pokretanje su i same odgovorne. Tako bi, otprilike, moglo da glasi kratko objašnjenje dramatičnih dogadjanja povezanih sa spektakularnim hapšenjem šefa Kancelarije srpske vlade za Kosovo Marka Djurića u Kosovskoj Mitrovici početkom ove nedelje. Djurić i grupa srpskih funkcionera su, uprkos zabrani kosovskih vlasti, ušli na teritoriju Kosova, a posebne snage kosovske policije upotrebile su prekomernu silu, uključujući i šok bombe i suzavac, kako bi uhapsile Djurića.
Djurić je došao na sesiju takozvanog unutrašnjeg dijaloga o Kosovu koji su pokrenule srpske vlasti. Uhapšen je u sali u kojoj je sesija trebalo da počne, sa lisicama na rukama odveden u Prištinu, a zatim proteran sa Kosova. Sa Djurićem je bio i generalni sekretar srpskog predsednika Nikola Selaković, koji je takođe trebalo da prisustvuje sesiji u okviru unutrašnjeg dijaloga u Kosovskoj Mitrovici, ali on nije hapšen. Ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministar kulture Vladan Vukosavljević, koji su istog dana nameravali da posete Kosovo, nisu prešli granicu. Njihov dolazak nije bio direktno povezan sa sesijom u okviru unutrašnjeg dijaloga.
Dogadjaj je rezultirao dramatičnim podizanjem retorike na obe strane, ali je situacija ostala pod kontrolom, a i iz Prištine i iz Beograda stižu pomirljivi tonovi i izrazi spremnosti da se problemi rešavaju na miran način i pregovorima. Upravo ta činjenica poslužila je kao povod za spekulacije da je reč o nekoj vrsti „kontrolisanog incidenta“ i da obe strane deluju koordinirano. O tome već danima bruje društvene mreže, a spekulacijama o prećutnom dogovoru vlasti bave se i pojedine opozicione stranke.
Za navode o kontrolisanom podizanju tenzija nema nikakvih konkretnih dokaza, ali je izvesno da obe strane iz incidenta u Kosovskoj Mitrovici za sada uspevaju da izvuku neku političku korist. I jedni i drugi su pred domaćom javnošću „pokazali mišiće“, tvrdeći kako odlučno brane nacionalne interese. Zapaljiva retorika sračunata na podizanje strasti i emocija donosi rezultate i podstiče birače, naročito one nacionalistički opredeljene, da zbijaju redove uz svoja rukovodstva.
Politika
Ceo slučaj je u političkom smislu tesno povezan sa Zajednicom srpskih opština koja, prema odredbama Briselskog sporazuma, treba da bude formirana na Kosovu. Vučić se sa prošlonedeljnog sastanka u Briselu, na kome je bio i kosovski predsednik Hašim Tači, vratio razočaran. Naveo je da je Evropska unija rekla albanskoj strani da mora da ispuni dogovor o Zajednici srpskih opština, ali da on ne veruje da će oni taj uslov ispuniti. "Albanci će reći mi ćemo to sledeće nedelje, po stoti put. Ali to neće ići", rekao je Vučić.
Vlasti u Prištini upravo su prošle prilično dramatičnu debatu u parlamentu tokom koje su uspele da ratifikuju sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, uprkos snažnom otporu opozicije i ponovnoj upotrebi suzavca na samoj sednici parlamenta. Usvajanje rešenja za Zajednicu srpskih opština još je osetljivije pitanje jer se u opozicionim krugovima ta zajednica tumači kao uvod u teritorijalno cepanje Kosova. Otuda su kosovske vlasti veoma uzdržane i oklevaju da ubrzavaju taj proces.
Beograd ne želi da čini nikakve nove korake u pregovaračkom procesu sve dok Priština ne počne rad na formiranju Zajednice srpskih opština. Za srpske vlasti formiranje te zajednice je ključno postignuće pregovaračkog procesa kojim će nastojati da pred domaćom javnošću i pred nacionalistički orijentisanim pristalicama vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) opravdaju potpisivanje takozvanog pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom. Na potpisivanju tog sporazuma insistiraju Brisel i Vašington.
U političkim kuloarima u Beogradu se mesecima spekuliše da je Vučić već stavio do znanja Zapadu da je spreman da potpiše taj sporazum, ali da insistira na zahtevu da Srbija “dobije nešto”. On sada očekuje da Brisel i Vašington izvrše dodatni pritisak na Prištinu da ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma i formira Zajednicu srpskih opština. Pomoć naročito očekuje od Nemačke, sa kojom nastoji da ima što bolje odnose. Preostaje mu da čeka dalji razvoj dogadjaja.
Pritisci
Predstavnici kosovskih Srba su, svakako uz snažnu podršku Beograda, najavili ove nedelje da će sami formirati Zajednicu srpskih opština ukoliko kosovske vlasti do 20. aprila ne preduzmu ozbiljne korake kako bi započele taj posao. Oni su povukli svoje predstavnike iz kosovske vlade i saopštili da njihovi poslanici u kosovskom parlamentu, od čijih glasova zavisi opstanak vladajuće većine, više neće glasati za vladine predloge. Time se otvaraju vrata za političku krizu na Kosovu, a možda i za vanredne izbore.
Potezi o kojima je reč sinhronizovani su sa nastojanjima Beograda da obezbedi podršku Brisela i Vašingtona za formiranje Zajednice srpskih opština, što je praktično jedini važan zahtev koji Srbija u ovom trenutku ima u vezi sa Kosovom. Vučić poziva medjunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Prištinu, a istovremeno računa sa tim da su premijer Ramuš Haradinaj i predsednik Hašim Tači snažno zainteresovani za opstanak vladajuće koalicije na Kosovu i da će reagovati na kombinovani medjunarodni pritisak i pritisak kosovskih Srba.
Politička igra o kojoj je reč doneće korist Srbiji i kosovskim Srbima samo ukoliko do 20. aprila zaista bude postignut neki dogovor o početku rada na stvaranju Zajednice srpskih opština. Ukoliko se to ne dogodi, a kosovski Srbi sami krenu u akciju, Priština će njihov potez tretirati kao jednostran i separatistički akt. Ionako snažna opozicija u kosovskom parlamentu to će iskoristiti kao efikasno “gorivo” za svoje akcije i zahteve, a na vlasti će biti izvršen pritisak da preduzmu efikasne mere kako bi sprečile akciju kosovskih Srba.
Uspešno hapšenje Djurića u glavnom gradu velike srpske enklave na severu Kosova bilo je neka vrsta ispitivanja terena i “pokazne vežbe” tokom koje je policija demonstrirala moć. Srbija nema ni pravo ni mogućnost da na Kosovo šalje svoje policijske ili vojne snage pa bi, u slučaju da kosovske vlasti pokušaju silom da spreče proglašenje Zajednice srpskih opština, tamošnji Srbi bili prepušteni sami sebi. Jasno je, dakle, da postoje ozbiljni rizici, pa je za očekivati da se medjunarodna zajednica u narednim nedeljama snažnije angažuje kako bi se pronašlo mirno rešenje.
