Claudio Divizia/Shutterstock
Dok kosovska vlada i sve uticajniji premijer Ramuš Haradinaj uvodjenjem taksi šalju poruku domaćim biračima da je Kosovo ojačalo i da je u stanju da parira Srbiji, srpske vlasti priču o humanitarnoj krizi koriste kao efikasno "gorivo" u kampanji kojim nastoje domaćoj javnosti da pokažu kako se svim silama bore za ugrožene Srbe na Kosovu
Odnosi izmedju Beograda i Prištine dosegli su najnižu tačku u proteklih nekoliko godina, a nesuglasice su kulminirale proglašenjem humanitarne katastrofe u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova i prošlonedeljnim saopštenjem kosovskog ministarstva inostranih poslova da zabrani ulazak svim srpskim političarima na Kosovo zbog kampanje koju Beograd vodi protiv Kosova. Portparolka Vlade Kosova Donjeta Gaši je negirala da je vlada donela takvu odluku, ali je vest ipak izazvala nova komešanja i oštre reakcije Beograda. Reč je o politički motivisanim potezima kojima obe strane nastoje da pred domaćom publikom, odnosno nacionalistički orijentisanom većinom birača, "pokažu mišiće" i tako učvrste rejting.
Na inicijativu Udruženja privrednika sa severa Kosova 1. i 2. jula bili su zatvoreni svi supermarketi i veletrgovine u srpskim opštinama na severu Kosova, a nisu radili ni ugostiteljski objekti, stovarišta, gvoždjare, pekare, apoteke, frizerski saloni i automehaničarske radnje. Akciju su snažno podržale srpske vlasti u Beogradu i lokalne srpske vlasti, a obilato su je promovisali tabloidi i mejn strim mediji bliski vlastima. Govorilo se, a i dalje se govori, o mogućoj humanitarnoj katastrofi prouzrokovanoj nestašicom lekova u bolnicama na severu Kosova i nestašicom hrane i druge robe široke potrošnje.
Povod za akciju je ranija odluka kosovskih vlasti da uvedu carinu do 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, sa ciljem da prinude Beograd da prestane da blokira učvršćivanje medjunarodne pozicije Kosova. Srpske vlasti s pravom smatraju da je time narušen CEFTA sporazum a ukidanje ili suspenziju carina su postavile kao osnovni uslov za nastavak dijaloga sa Kosovom. Zatvaranje prodavnica i proglašenje opasnosti od humanitarne katastrofe je, čini se, zamišljeno kao neka vrsta odgovora na kosovske carine i kao pokušaj da se svetskoj javnosti skrene pažnja na taj problem. Ali, nikakvih efekata nije bilo pošto su kosovske vlasti čvrsto ostale pri stavu da neće ukinuti carine a medjunarodna javnost je ostala uzdržana.
Srbi sa severa Kosova i Beograd su problem pokušali da reše tako što su pojačali transport robe preko takozvanih alternativnih prelaza sa Srbijom na kojima se roba ne carini. Kosovske vlasti su to, očekivano, tretirale kao pokušaj šverca i blokirale su alternativne prelaze, a srpska strana tvrdi da je policija pucala na jedan kombi. Priština je na sever Kosova uputila nekoliko kamiona sa robom za široku potrošnju, ali je lokalno stanovništvo odbilo da se snabdeva na taj način. Kada se sve sabere, osnovna poruka iz opština na severu je bila da oni hoće robu iz Srbije, ali bez carina od 100 odsto koje tu robu automatski čine nekonkurentnom.
Carine i nestašice
Beograd i kosovski Srbi će teško ubediti medjunarodnu javnost da postoji realna opasnost od humanitarne katastrofe. Jer, ponuda robe na tržištu objektivno postoji, a postoje i načini da ona bude dopremljena do potrošača, ali pod uslovima koje propisuju kosovske vlasti, što podrazumeva plaćanje carina. Nije, dakle, reč o tome da nema lekova i hrane, nego o tome da nema lekova i hrane iz Srbije. Osim toga, u unutrašnjosti Kosova postoje srpske enklave u kojima živi više Srba nego u opštinama na severu, ali u tim enklavama nema humanitarne katastrofe. Prodavnice tamo normalno rade a roba se dostavlja pod uslovima koji važe i za ostale delove Kosova.
Činjenica je, takodje, da je nakon Briselskog sporazuma, koji su potpisale aktuelne srpske vlasti, Kosovo definisano kao jedinstven ekonomski prostor i da, sa tog stanovišta, nema nikavih razloga da u jednom delu Kosova vlada dramatična nestašica robe široke potrošnje, a u drugom je snabdevanje potpuno normalno. Carina, policija i sudstvo su prema tom sporazumu u nadležnosti centralnih kosovskih vlasti, što znači da one formalno imaju pravo da odlučuju o visini takse i da angažuju carinike i policiju kako bi sprečili uvoz robe koja nije ocarinjena.
Ukratko, odluka kosovskih vlasti o uvodjenju carina jeste loša i politički motivisana, ali joj se ne može osporiti legalitet. Beograd na kršenje sporazuma CEFTA pokušava da odgovori kršenjem Briselskog sporazuma, ali je teško očekivati da za takav korak dobije medjunarodnu podršku. Vlasti u Srbiji su praktično priznale da nastoje da omoguće ilegalni dotur srpske robe na Kosovo preko alternativnih prelaza. Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić je oštro reagovao na mere Prištine kojima se takav vid snabdevanja onemogućava, optuživši kosovske vlasti da pucaju na kamione koji pokušavaju da udju na Kosovo.
U sličnom tonu govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je upitao kako drugačije da se snabdeva srpsko stanovništvo kada preko legalnih prelaza roba ne može da udje bez visokih carina. Strategija za koju su se opredelile vlasti u Beogradu verovatno ima efekata na njihove pristalice u Srbiji budući da pokazuje kako preduzimaju neke konkretne korake, ali konkretnih rezultata za sada nema, a teško da će ih biti i ubuduće. Uostalom, radnje na severu Kosova bile su zatvorene samo dva dana pa je cela akcija, bar za sada, svedena na pokušaj da se skrene pažnja na probleme vezane za uvodjenje carina na srpsku robu.
Zaoštravanje
U svakom slučaju, priča o humanitarnoj krizi će dati novi podsticaj pogoršanju odnosa izmedju Beograda i Prištine i udaljiti ih od mogućnosti skorog nastavka pregovora o normalizaciji odnosa. Na podizanju tenzija, objektivno gledano, intenzivno rade obe strane već duže vremena. Dok kosovska vlada i sve uticajniji premijer Ramuš Haradinaj uvodjenjem taksi šalju poruku domaćim biračima da je Kosovo ojačalo i da je u stanju da parira Srbiji, srpske vlasti priču o humanitarnoj krizi koriste kao efikasno "gorivo" u kampanji kojom nastoje domaćoj javnosti da pokažu kako se svim silama bore za ugrožene Srbe na Kosovu.
Za očekivati je da se na kosovskoj političkoj sceni, a naročito u opozicionim krugovima, sve što se dogadja u vezi sa tvrdnjama o humanitarnoj krizi na severu Kosova počne tumačiti i kao deo nastojanja Beograda i lokalnih srpskih vlasti da tim potezom dodatno vežu opštine na severu za Srbiju i odvoje ih od Kosova, pripremajući tako teren za podelu teritorija i promenu granica. Ukoliko se kriza nastavi, prema njoj će morati jasnije da se odrede i ključni medjunarodni faktori. Priština svakako očekuje da dobije snažnu podršku za očuvanje teritorijalnog integriteta Kosova.
Novi porast napetosti izmedju Beograda i Prištine dolazi kao posledica činjenice da je u pregovorima o normalizaciji odnosa došlo do zastoja i da na medjunarodnom nivou u jednom dužem periodu ne mogu da se očekuju neke ozbiljnije inicijative. Evropska unija (EU) je nominalno ostala glavni medjunarodni posrednik u pregovorima, ali nove evropske institucije tek treba da budu formirane. EU, shodno tome, nikakve ozbiljnije korake u odnosu na Kosovo neće moći da preduzima pre kraja ove godine. Iduće godine su i redovni izbori u Srbiji, što će dodatno otežavati pregovarački proces.
Imajući u vidu da se sve glasnije čuju zahtevi da se u pregovarački proces uključi i Amerika, lako bi se moglo dogoditi da nikakvi pomaci ne budu napravljeni dok se ne završe predsednički izbori u toj zemlji. Kada se sve sabere, Srbija i Kosovo će u naredih najmanje godinu dana, a možda i duže, biti samo pod nekom vrstom nadzora medjunarodne zajednice čije ozbiljnije reagovanje bi se moglo očekivati samo u slučaju da napetosti porastu do stepena koji bi zapretio nekim novim sukobom dve strane.
