Vruća jesen na Kosovu

Smrt mladog službenika EULEX-a je za vrelu kosovsku političku priču tek jedna od tema. Zahuktala izborna jesen je u jeku. Politička važnost lokalnih izbora na Kosovu, raspisanih za 3. novembar se najbolje može videti po broju prijavljenih lista, i kandidata za predsednike opština i odbornika

EULEX-ov carinik, Litvanac Audrius Senavicius, ubijen je na putu do svog radnog mesta u ranim jutarnjim časovima 19. septembra, u zasedi iz automatskog oružja, na jednom od najozloglašenijih mesta na severu Kosova – Balabanu, na putu Mitrovica-Raška. Bilo je ovo drugo ubistvo jednog medjunarodnog policajca iz zasede na severu Kosova.

Tačno pre deset godina, UNMIK-ov  policajac, Indijac Satush Menos, ubijen je krećući se istim putem Mitrovica – Raška, u  jasno označenim kolima UN-policije, kroz albansko selo Ceranjska Reka, koje se nalazi u samoj blizini istog mesta, na kom je ubijen i EULEX-ov carinik.

A prilikom postavljanja još jedne zasede na istom mestu 2000, poginula su dva pripadnika tadašnje tzv. Albanske oslobodilačke armije dok su postavljali eksploziv.U okolini, pored srpskog sela Banjaska, nalaze se i tri albanska sela na obroncima planine Bajgora. I pre rata, na ovom mestu se nalazio stalan policijski punkt, jer je jedan od centara za obuku pripadnika tadašnje Oslobodilačke vojske Kosova bio upravo na ovoj planini.

Ipak, vest o ubistvu litvanskog policajca je odjeknula kao grom iz vedra neba medju Srbima na severu Kosova. I najvatreniji desničarski aktivisti na severu Kosova  su oštro osudili  ubistvo, naglašavajući da je ovakav akt „potpuno neprirodan tipu borbe severnih Srba za opstanak na severu“, te „da je trenutak u kojem se ubistvo dogodilo, najopasniji za bilo kakvu akciju tog tipa protiv medjunarodnih zvaničnika.“

Nedugo nakon vesti o ubistvu, usledile su ishitrene i gotovo preteće izjave – trenutno dva ključna čoveka Srbije, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića. Oni su posredno označili Srbe krivcima i to je bio novi šok ne samo za Srbe sa severa, već i za mnoge medjunarodne predstavnike na Kosovu.

Istovremeno, svi vodeći medjunarodni zvaničnici na Kosovu su dali krajnje oprezne i umerene izjave o mogućem krivcu. Njihov najvatreniji komentar bio je, „da će prevrnuti svaki kamen kako bi se pronašao počinilac i pravedno kaznio.“ Od zločina nad četrnaest srpskih žetelaca u selu Staro Gacko juna 1999,  medjunarodni zvaničnici su izgovorilii dentične rečenice nakon brojnih zločina, a počinioci nisu još uvek privedeni pravdi.

Jedno je od retkih mišljenja u kom se slažu trenutno raspolućeni Srbi sa severa Kosova  je da iako se ovo ubistvo desilo na Severu Kosova, smrt pripadnika EULEX-a  bi bila „pucanj u glavu“, za ovu zajednicu, ukoliko bi se dokazalo da  je počinilac ili naručilac iz nje,.

„Možda bih mu i poželeo najgore pre nekoliko godina kada je tadašnji režim iz Beograda, protivno našoj volji, potpisao pristanak da EULEX udje ovde. No sada je apsurdno da neko od naših i pomisli da nešto loše uradi ovim okupatorima. Oni ionako idu uskoro, a čeka se samo da se Srbi sada na severu okrive. To nikada nije bila naša metoda borbe za proteklih trinaest godina,“  jedan od vodećih aktivista desničarskih pokreta izneo je u neformalnom razgovoru.

Posle počasne straže njegovih najbližih kolega na institutu za sudsku medicinu u Prištini, posmrtne ostatke Audriusa Senaviciusa na aerodromu je preuzela njegova majka. Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila lično je saučešće majci, a u nekim medijima se stidljivo provukla nepotvrdjena vest da je i srpski „oficir za vezu“ Dejan Pavićević prisustvovao ispraćaju.

Smrt  mladog službenika EULEX-a je za vrelu kosovsku političku priču tek jedna od tema. Zahuktala  izborna jesen je u jeku. Politička važnost lokalnih izbora na Kosovu, raspisanih za 3. novembar se najbolje može videti po broju prijavljenih lista, i kandidata za predsednike opština i odbornika.

Na teritoriji sa nešto više od 1 730.00 popisanih stanovnika, i skoro devedesetoprocentnim monoetničkom populacijom, nerazvijenom demokratijom i visokom korupcijom, 103 politička subjekta su se prijavila za predstojeće izbore. Od toga je 50 albanskih, 31 srpski, 3 turska, 9 bošnjačkih, 3 crnogorska, 1 goranski, 2 aškalijska, 2 romska, 1 egipćanski i 1 hrvatski. Za kandidate za predsednike opština takmičiće se 224 kandidata, dok za odbornike 7740.

Ipak, suštinsko strateško političko pitanje je učešće Srba sa severa. Iako je jasno naglašeno da će kosovski izbori raspisani za 3. novembar biti priznati i na severu Kosova  sa, ili, bez učešća šire srpske zajednice, centralna dilema je da li će, i u kojoj meri, učestvovati Srbi sa severa.

Procene su različite, shodno interesima grupa i pojedinaca. U poetskim izjavama nekadašnjeg vatrenog aktiviste ozloglašenog JUL-a, a sadašnjeg ministra bez portfelja za Kosovo i Metohiju, Aleskandra Vulina, biće to „najveće učešće srpske zajednice od 2000“, jer će to „sačuvati Kosovo i Metohiju zauvek u Srbiji“. Pojedini politički analitičari prognoziraju „neočekivano visoko učešće“  severnih Srba. Političari bliski Vojislavu Koštunici uvereni su da će „srpski narod na severu i ovoga puta odoleti pritiscima iz Prištine, uprkos tome što ih je matica izdala, te da zvanični Beograd vrši strahovit pritisak da se izadje na izbore države koju ne priznaje.“

Političke partije koje su se prijavile za izbore, agituju na terenu. Njihove aktivnosti u javnosti su, medjutim, prilično diskretne. Mnogi učesnici lista i članovi partija i gradjanskih inicijativa nisu raspoloženi da se pojavljuju u javnosti. Evidentno je neraspoloženje stanovništva da učestvuje u izborima:

„Spremna sam da saslušam razloge za učešće na ovim izborima. Razumem da smo u  teškoj situaciji, i prepušteni sebi ako bojkotujemo izbore, i da nemamo dovoljno kapaciteta kao Srbi iz Republike Srpske. Ali bih se stvarno osećalaneprirodno da izadjem i glasam, jer se sve u meni bori protiv toga,“ kaže Svetlana A. (36), prolaznica Severne Mitrovice.

Još jedan od razloga za diskreciju političkih aktivista u kampanji za izbore, jesu i slučajevi zastrašivanja. Medju najdrastičnijim su bili napad na suprugu jednog od kandidata za gradonačelnika Mitrovice, Olivera Ivanovića, u njihovom porodičnom stanu, te napad na vozilo njegovog političkog protivnika Dimitrija Janićijevića.

Na drugoj strani kampanja protiv izbora je vidljiva, ako je suditi po bilbordima i panoima. U severnoj Mitrovici, skoro svi centralni bilbordi su odavno oblepljeni upadljivim porukama protiv učešća  Srba na novembarskim izborima, a na uličnoj rasveti na putu Zvečan – Mitrovica nedavno su osvanule table sa jednostavnom porukom „Bojkot“.

Nakon  što je zvanični Beograd 11. septembra raspustio opštinske skupštine na severu Kosova, usled odluka njihovih odbornika i predsednika da se bojkotuju izbori, gradjani očekuju da će upravo vlada i centrale vladajućih partija iz Beograda i ovoga puta odigrati ključnu ulogu u izbornom rezultatu na severu.

Mnogi očekuju da će zvanični Beograd, samo par dana pred izbore, upravo preko svojih institucija, a koje će očekivano ugasiti neposredno nakon izbora, pritisnuti stanovništvo da masovnije izadje na birališta i zaokruži tzv. državnu listu „Srpska“. Gradjani takodje veruju da bi se, već sada sporna priča oko lica sa pravom glasa van teritorije Kosova, mogla završiti zloupotrebom glasova.

Iz Beograda stižu optužbe na račun CIK-a da želi da smanji broj srpskih birača, te da tako ne prihvata sva lica koja imaju pravo glasa, a žive kao raseljena lica u centralnoj Srbiji. U nedavnom saopštenju, CIK je naveo da od  41.168 prijavljenih birača van Kosova, regularno je svega 8.383. Većina ovih prijavljenih su Srbi koji žive u centralnoj Srbiji.

Beograd nastavlja da optužuje Prištinu da opstruiše mogućnosti za šire ušešće srpske zajednice na lokalnim izborima. Najnovije optužbe stigle su povodom zabrane da srpski zvaničnici posete Kosovo tokom izborne kampanje.

Tako je premijer Dačić medijski „zapretio“ da se povlači iz pregovora, jer mu je zabranjeno da dodje na Kosovo. Usledio je sastanak sada već čuvene trojke Ešton- Dačić-Tači, posle kojeg je objavljena vesti da Dačić ipak stiže na Kosovo. Nakon šesnaeste runde dijaloga Beograda i Prištine početkom septembra, i dogovora o struji i telekomunikacijama, bio je to još jedan u nizu političkih uspeha  trojke.

Ove medijske ujdurme, medjutim, nemaju značajan uticaj na Srbe sa severa. Uprkos uspesima na visokom Briselskom terenu, zajednica kosovskih Srba jasno oseća da je njihova pozicija oslabila tokom Briselskih pregovora. Za učešće na izborima ih mogu opredeliti samo dva razloga –  poslušnost državnih činovnika administraciji u Beogradu i individualna procena da učešće na izborima jeste manje gore rešenje od najgorih.