Beogradsko 'ne'

Marti Ahtisari, specijalni izaslanik za status Kosova predstavio je svoj predlog o budućem rešenju za pokrajinu 02. februara 2007. U prvim reakcijama na Ahtisarijev plan, zvanični Beograd i delovi stručne javnosti ističu nezadovoljstvo rešenjima iz documenta

Marti Ahtisari, specijalni izaslanik za status Kosova predstavio je svoj predlog o budućem rešenju za pokrajinu 02. februara 2007. u Beogradu i Prištini. Ahitsarijev dolazak u Beogradu je dočekan na nož i pre nego što se znalo šta sadrži dokument koji bi trebalo da bude prvi korak ka rešenju statusa Kosova. Nekoliko dana pre najavljene posete specijalnog izaslanika srpska politička elita i javnost su se podelili oko pitanja da li bi Ahtisarija uopšte trebalo primiti i ko bi trebalo da bude adresa na kojoj će predlog biti predstavljen. Čim je postalo izvesno da će Ahtisari u Beograd i Prištinu stići početkom februara, još uvek aktuelni premijer Vojislav Koštunica je obnarodovao da specijalnog izaslanika neće primiti niko iz vlade. Kabinet Vojislava Koštunice je saopštio da vlada ima kapacitet da obavlja samo tehničke poslove u koje, po njihovim navodima, ne spada prijem predloga za rešenje statusa Kosova. Sa druge strane, predsednik Srbije, Boris Tadić, je ostao pri odluci da primi Ahtisarija. i prenese mu stav pregovaračkog tima Srbije u vezi sa statusom Kosova. Koštunica je svojim potezom otežao Tadićevu poziciju koji nije mogao da se izgovari tehničkim mandatom i dodatno zakomplikovao ionako teške pregovore o formiranju vlade. Ahtisarijev dolazak je tako produbio razlike između Demokratske stranke (DS) i Demokratske stranke Srbije (DSS).

Odluka premijera da ne razgovara sa Ahtisarijem za neke predstavlja izraz neodgovorne politike i nastavak politike iz Miloševićevog perioda. Danima se javnost bavila pitanjem da li je Koštunica pogrešio, te da li Srbija ima pravo na ovakvo ponašanje u trenutku kada je proces odlučivanja o statusu Kosova daleko odmakao. Tim povodom su se oglasili i predstavnici pregovaračkog tima i članovi vlade koji su listom podvlačili kako je potez Marti Ahtisarija nedopustiv, te kako se međunarodna zajednica prema Srbiji ponaša kao prema koloniji, ističući da je specijalni izaslanik trebalo, kako red nalaže, da sačeka formiranje vlade kako bi predstavio svoj plan. Sa druge strane, jedan deo političke elite i stručnjaka je naglašavo da je ovakav potez nerazuman i neodgovoran, te da je u suprotnosti sa interesima Srbije.

U takvoj atmosferi je u petak 02. februara u ranim jutranjim časovima predsednik Srbije Boris Tadić primio Marti Ahtisarija koji je u Beograd stigao sa svojom svitom. Sastanak je, kako je očekivano, trajao kratko, tek toliko da Ahtisari Tadiću uruči pismeno, a da ovaj potonji specijalnom izaslaniku još jednom ponovi da Srbija insistira na teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. Nakon formalnog sastanka sa predsednikom Srbije Ahtisari je u beogradskom Medija centru održao konferenciju za novinare. Pred velikim brojem domaćih i stranih izveštača, Ahtisari je u najkraćem saopštio osnovne smernice predviđene dokumentom. Vidno nervozni Ahitsari je odbio da govori o samom predlogu naglašavajući da ne može da odgovara na bilo kakva pitanja u vezi sa budućim statusom Kosova. Iako je većinu izveštača najviše interesovala suština predloga, specijalni predstavnik je odgovarao opštim rečenicama, ponavljao već izrečene stavove i vešto izbegavao da otkrije suštinu predloga. Ahtisari je u nekoliko navrata ponovio da je predlog koji predstavlja Beogradu i Prištini kompromisno rešenje, dodajući da je spreman da prihvati konstruktivne predloge obe strane i da ih uključi u finalni dokument. Iako je bilo jasno da specijalni izaslanik ne želi da iznese svoj stav o budućem statusu Kosova, Ahitsari je, na novinarsko pitanje o poštovanju principa državnog suvereniteta, odgovorio da na planeti postoje mnogi drugi principi osim suverenosti. Ahtisari je takođe rekao da je planirano da se tokom februara održe sastanci na kojima će dve strane izneti svoje sugestije na tekst dokumenta, da bi onda tim specijalnog izaslanika napisao finalnu verziju koja će biti predočena Savetu Bezbednosti. Nakon održane konferencije za novinare, Ahtisari je otputovao za Prištinu, gde je isti dokument predao kosovskim zvaničnicima.

Predsednik Tadić je po završetku sastanka sa Ahtisarijem prvo primio predstavnike udruženja porodica nestalih i kidnapovanih sa Kosova i Methohije koji su protestvovali ispred zgrade predsedništva tražeći da se pre statusa reši sudbina nestalih i kidnapovanih lica. Nakon toga je Tadić u izjavi za javnost saopštio da je primio Ahtisarijev predlog u kojem se „izričito ne spominje nezavisnost Kosova, ali ni suverenitet Srbije u odnosu na našu južnu pokrajinu. Već zbog te činjenice, kao i još nekih odredaba, Ahitsarijev plan otvara mogućnost za nezavisnost Kosova". Tadić je dodao da je specijalnom izaslaniku preneo da „Srbija, a i ja kao njen predsednik, nikada nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije", dodajući da bi se „nametnuta nezavisnost kosila sa osnovnim principima međunarodnog prava i predstavljala bi izuzetno opasan politički i pravni presedan".

Delovi Ahtisarijevog predloga su odmah nakon sastanka procureli u javnost. Kako nezvanično saznajemo, planom se predviđa da će Kosovo biti ustrojeno kao multietničko društvo, koje će samo upravljati sobom, uz poštovanje demokratskih principa. Kosovu se obezbeđuje pravo da zaključuje međunarodne sporazume, uključiv i pravo da zatraži članstvo u međunarodnim institucijama. Međunarodno prisustvo biće oličeno u civilnom predstavniku iz Evropske unije, koji će imati najviša ovlašćenja za nadzor nad primenom rešenja, a Evropska unija će u najvećem biti nadležna za čitav tok implementacije rešenja. Dokument predviđa mehanizme zaštite srpske i drugih nealbanskih zajednica, zagarantovana mesta u parlamentu, stvaranje šest novih srpskih opština, mogućnost uspostavljanja horizontalnih veza između njih, kao i mogućnost vertikalnih veza sa Srbijom. Za srpsku zajednicu se predviđa široka opštinska autonomija i mogućnost transparentnog finansiranja iz Beograda. Srpska pravoslavna crkva i njena dobra zaštićena su posebnim aneksom. Ipak, najmanje se zna o budućem statusu, što bi trebalo da bude poznato u narednoj fazi rešavanja kosovskog problema.

U prvim reakcijama na Ahtisarijev plan, zvanični Beograd i delovi stručne javnosti ističu nezadovoljstvo rešenjima iz dokumenta, ali se pre svega bave pitanjem kako bi trebalo reagovati na pomenuti plan. Atmosfera je tokom vikenda bila zapaljiva, a javnost neprestano obasipana komentarima o oduzimanju teritorije, grubom kršenju međunarodnog prava i nepravdi koja se ovakvim ponašanjem Ahtisarija čini Srbiji. Zvaničnici navode i da je nemoguće nastaviti pregovarački proces i staviti komentare na dokument u trenutku kada Srbija nema konstituisan parlament i dok traju pregovori o budućoj vladi, te dodaju da su rokovi koje je postavio Ahtisari nerealni. U izjavi za Oservatorio Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose iz Beograda kaže da je „Ahtisari sa pravom nagovestio da je dokument koji je predstavio Beogradu i Prištini okvirni plan" dodajući da „je predlog mnogo više iskomplikovao situaciju nego što se to očekivalo". Prema Janjićevom mišljenju ni Beograd ni Priština nisu zadovoljni ponuđenim, ali su usled velikog pritiska i slabih mehanizama kontrole nasilja kosovski zvaničnici prinuđeni da stvaraju privid zadovoljstva. Janjić smatra da će pregovori biti nastavljeni, rokovi produženi, a da će Srbija ući u proces prepravljanja ponuđenog dokumenta i pregovaranja, uz žestoku defanizivno ponašanje. Beograd će, smatra Janjić, insistirati na pronalaženju rešenja u okviru Saveta bezbednosti. Sagovornik ističe da ono što je planom ponuđeno Srbiji za Kosovo nije ubedljivo, dodajući da „nuditi političku odluku da će Srbija ići brzim korakom u Evropsku uniju i dati obećanje da će biti projekata od regionalnog značaja je za Srbiju šargarepa koju niko u zemlji neće prihvatiti".

Kako je i najavljeno u ponedeljak 05. februara na poziv predsednika Tadića održane su konsultacije sa predstavnicima stranaka koje su osvojile mandate na nedavno održanim izborima na kojima je razgovarano o odgovoru Beograda na Ahtisarijev predlog. Na trosatnim konsultacijama dogovoreno je brzo formiranje vlade i postignuta saglasnost da na zakazane razgovore 13. februara u Beč otputuje predsednik Tadić i saopšti da Srbija ne može da se izjasni o Ahtisarijevom dokumentu dok se ne oformi nova Skupština. Kako prenosi B92, na sastanku je postignut visok stepen saglasnosti o potrebi brzog formiranja Skupštine koja će razmotriti predlog, odobriti platformu za nastavak pregovora i razmotriti eventualne promene u pregovaračkom timu. Isti izvor saopštava da je Tadić upoznao predstavnike političkih partija koje su na izborima izborile mesta u novom sazivu Skupštine sa Ahtisarijevim predlogom i dodao da je tom prilikom podvukao da je za Srbiju takav plan neprihvatljiv.