Bodrožić: Vanredno stanje je ogolelo namere vlasti da uguši medije

Srpske vlasti suočene su sa optužbama da vanredno stanje, koje su uvele zbog korona virusa, obilato koriste za ograničavanje političkih sloboda i sužavanje ionako diskutabilnih medijskih sloboda. Optužbe dolaze i od domaćih novinarskih i nevladinih organizacija i opozicije, ali i iz Evropske unije i međunarodnih organizacija

"Vanredno stanje je ogolelo namere vlasti da uguši medije koji im nisu pod kontrolom i onemogući rad nezavisnih novinara, i nadam se da su sada i oni koji su oportuno ili iz ko zna kojih razloga podržavali tzv. stabilokratiju [predsednika Srbije] Aleksandra Vučića i žmurili pred očiglednim gaženjem medijskih sloboda zarad nekakvih viših ciljeva, uvideli da Srbija sa ovakvom pomahnitalom i nekontrolisanom vlašću tone u mrak i ludilo", kaže za OBC Transeuropa predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić.

Novinarska udruženja su ove godine 11. april, dan kada je pre 21 godinu mučki ubijen vlasnik lista Telegraf Slavko Ćuruvija, dočekala u vanrednom stanju. To i druga ubistva novinara još nisu doživela konačan sudski epilog. Ćuruvija je ubijen u vreme kada je na snazi bilo ratno stanje zbog vazdušnih udara NATO na ciljeve u bivšoj Jugoslaviji. Otuda se, samo po sebi, nameće poređenje sa tadašnjom situacijom.

Mnoge se analogije mogu povući sa mračnim vremenom devedesetih, pa i ubistvom Slavka Ćuruvije, pošto su mnogi iz tadašnje vlasti ponovo danas na najvažnijim državnim pozicijama, ali ima i razlika. Pre svega, danas nema drakonskih zakona protiv medija, masovnih privođenja i hapšenja, policijskih upada u redakcije, fizičkih šikaniranja novinara i na kraju ubistva u organizaciji države.

Međutim, sve što je prethodilo takvom brutalnom razračunavanju s novinarima krajem devedesetih sada se ponavlja, tako da su u Vučićevoj Srbiji nezavisni novinari izloženi progonu i kriminalizaciji u provladinim medijima, a većina nezavisnih medija su finansijski devastirani pošto su eliminisani sa javnih konkursa i sprečeni da dođu do oglasa. U poslednjih mesec dana, otkako je uvedeno vanredno stanje, sve je dobilo ubrzanje i svedoci smo da su pokušali i da ozvaniče cenzuru, da je uhapšena jedna novinarka i da su nepodobni novinari otvoreno označeni kao neprijatelji države i naroda.

Smatrate li da u Srbiji postoji cenzura ili je reč o različitim, ponekad sofisticiranim oblicima pritisaka na novinare i medije? Kako se pritisci manifestuju?

Vlast Aleksandra Vučića kontroliše ogromnu većinu medija u Srbiji i to čini beskrupulozno, a poseban problem je što su javni servisi - Radio televizija Srbije (RTS) i Radio televizija Vojvodine (RTV) - u potpunosti stavljeni u službu veličanja vlasti. Retki mediji koji rade slobodno i nezavisno i posao obavljaju profesionalno i u javnom interesu zbog toga su predmet napada u režiji vlasti. Godinama unazad "nepodobni" mediji se na sve načine sapliću u poslovanju i većina jedva opstaje. Posebno se to jasno vidi na lokalnom nivou. Od dolaska na vlast Srpske napredne stranke (SNS) taj deo medijske scene je u potpunosti izmenjen jer su mnogi od značajnih lokalnih medija prestali sa radom ili su se prilagodili ambijentu i ne zameraju se vlasti kako bi preživeli.

Novinari i vlasti sarađuju u nekim oblastima, recimo kroz Stalnu radnu grupu za zaštitu novinara, a zajednički je rađeno i na Medijskoj strategiji. Kako gledate na tu saradnju, da li je država iskrena?

Stalna radna grupa za bezbednost ima nekih rezultata, ali je daleko od pozicije da može da zaštiti novinare od izvršne vlasti. U državi u kojoj se državna tužiteljka ponaša kao da je član Predsedništva vladajuće stranke, a policija je buzdovan u rukama naprednjačkih funkcionera, teško je očekivati da će se predstavnici tih institucija u Radnoj grupi osmeliti da iniciraju istrage kojim bi se, na primer, razotkrila umešanost mašinerije vladajuće stranke u bestijalnu stigmatizaciju i kriminalizaciju novinara na društvenim mrežama.

Rad na Medijskoj strategiji je konačno podržan od Vlade Srbije zbog rokova koje nameće pristupanje Evropskoj uniji, a ne zbog želje da se poštuje sloboda medija i izražavanja i da se razvija medijski pluralizam. Ovde ni zakoni ništa ne znače i nemamo nikakvu garanciju i da će usvajanje Medijske strategije nešto popraviti u odnosu vlasti prema profesionalnim medijama i novinarima. Štaviše, uslovi u kojima radimo su se pogoršavali paralelno sa usaglašavanjem teksta Strategije. S jedne strane, vlast je usvojila većinu predloga nezavisnih udruženja i asocijacija za Medijsku strategiju, a s druge je medije u kojima rade članovi tih nezavisnih udruženja i asocijacija još brutalnije prozivala kao neprijatelje države i naroda. I na sve to se nadovezalo vanredno stanje.

U kojoj meri se vanredno stanje koristi za pritiske na medije i novinare i za potiskivanje kritičkog mišljenja iz javnog diskursa u celini, koji su primeri za to?
Nažalost, propale su naše nade da će se vlast barem malo upristojiti u vremenu pandemije i opasnosti koja vreba sve građane. Kako je opozicija i pre vanrednog stanja bila zgažena, a sada je voljom vlasti skoro iščezla iz javnog prostora, na meti su ostali nezavisni novinari i redakcije. Jer, sada još samo oni postavljaju neprijatna pitanja, odnosno pitanja koja su u javnom interesu i koja bi javnost morala da zna.
Kada i pod kojim uslovima je moguće bitnije popravljanje stanja na srpskoj medijskoj sceni?
Sada više ne vidim kako aktuelna vlast može bilo šta da popravi, jer je jasno da ona to ne želi i da joj je jedina intencija da zadrži monopol nad svim nacionalnim televizijama i nad ogromnom većinom štampanih i internet medija. Oni žele da nezavisnu scenu (odnosno medije koji su opstali u proteklih osam godina Vučićeve vlasti) drže poluživu jer joj takva treba za fasadu pred demokratskim svetom, ali i kao predmet za targetiranje i iživljavanje.
Da, ali mediji imaju odgovarajuću podršku EU i međunarodnih organizacija, šta u tom pogledu nedostaje?
Podrška Evropske unije i drugih demokratskih zemalja je evidentna, mnogi zahvaljujući evropskim i konkursima međunarodnih organizacija i preživljavaju ovo teško vreme, ali je sve nekako šizofreno, jer istovremeno pružaju podršku Vučiću i tek su odnedavno počeli u svojim izveštajima da upotrebljavaju malo teže kvalifikacije o stanju demokratije i slobode medija u Srbiji. To vam je kao da smo fudbalski tim koji je od Evropljana velikodušno dobio dresove i kopačke da bi mogao da nastupa, a onda isti ti ne žele da vide kako nam sudija deli crvene kartone i otvoreno nas pljačka. To je nelogično a i neodrživo na duže staze.
Da li na medijskoj sceni primat polako odnose PR, dok profesionalno i odgovorno novinarstvo odlazi u drugi plan?

Nažalost, propaganda je pobedila novinarstvo, a kod nas je i revolveraško izveštavanje dodatno unizilo profesiju, tako da je sve još crnje i zloslutnije. Na nama je, ipak, da se ne predajemo i da dok možemo radimo u interesu javnosti i otvaramo sve teme koje zanimaju građane, a naročito da propitujemo vlast o trošenju javnog novca i kontrolišemo da li zloupotrebljavaju moć i institucije zarad lične i partijske dobiti. Kažu da je pred zoru najmračnije, a kako je kod nas baš mračno, valjda će se i ova izreka uskoro potvrditi.