Čekajući Godota

Srbija nema vladu. No, to nije vest. Vest bi bila da su se stranke dogovorile i da je Srbija dobila vladu. Vremena još ima, nije da nije. Formiranje vlade ili raspisivanje novih izbora može da se proteže do juna. Dakle, valja nam se naoružati strpljenjem.

Srbija nema vladu. No, to nije vest. Vest bi bila da su se stranke dogovorile i da je Srbija dobila vladu. Hoće li vlade biti ne mogu da kažu ni oni od kojih se takav odgovor sa pravom očekuje, odnosno oni koji su se glasovima građana na proteklim izborima legitimisali i na osnovu toga zauzeli mesta u skupštinskim klupama. Domaća javnost je uveliko naviknuta da pregovori o vladi po pravilu traju dugo i budu mučni. Ova se praksa ponavlja od 2001. godine. Jedino je u vreme Miloševića vlada bivala formirana u rekordnom roku, bez većih dilema i trzavica. No, to je valjda ostalo u onom, autoritarnom vremenu. Danas, kada u zemlji Srbiji demokratija naprosto cveta, stranke takozvane demokratske provinijencije moraju dugo i temeljno da pregovaraju o stvaranju vlade. Kadrovska rešenja, razume se, nisu od presudne važnosti, no je ipak neophodno utvrditi kome ide premijersko mesto, a ko će u narednom periodu zauzeti strateški važna ministarstva. I dok nadmudrivanje traje, Srbija „živi" u tranziciji, na prelazu od jedne ka drugoj vladi, ili novim izborima, sa privremenim budžetom, skupštinom koja ne zaseda, neustavnim uredbama, vladom sa ograničenim mandatom. I sa rešenjem statusa Kosova. Vremena još ima, nije da nije. Formiranje vlade ili raspisivanje novih izbora može da se proteže do juna. Dakle, valja nam se naoružati strpljenjem.

I dok se Demokratska stranka (DS) ubeđuje sa Demokratskom strankom Srbije (DSS), a G17 plus posreduje, držeći čas jednu čas drugu stranu, dotle građani još jednom poručuju političarima da se prizovu pameti i konačno oforme vladu. U tek završenom istraživanju javnog mnenja koje je sproveo „Stratedžik marketing" iz Beograda, čak 67 odsto građana smatra da bi bilo najbolje da se odmah formira nova vlada, dok 21 odsto misli da su novi izbori bolje rešenje. Preko 50 odsto ispitanika najrealnijom opcijom vidi vladu sastavljenu od DS-a, DSS-a i G17 plus, ali tek 28 odsto veruje da je to najbolja moguća kombinacija. Petina ispitanika bi rado videla Srpsku radikalnu stranku u koaliciji sa DSS-om, ali je tek neznatan broj onih koji veruju da takva vlada može biti formirana. Na mestu premijera Ispitanici bi voleli da vide Božidara Đelića, kandidata DS-a (32 odsto), Tomislava Nikolića (29) i Vojislava Koštunicu (22). Predsednik Srbije Boris Tadić i dalje je ubedljivo najpopularniji političar. Slede ga radikali Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Interesantno je da je na četvrto mesto izbio Đelić, prestigavši Koštunicu, Ilića i Dinkića. Sudeći po rezultatima, demokrate, pored Tadića, dobijaju još jednog političara u kojeg građani imaju poverenje.

Tako vele građani. Političari kažu da se konsultacije nastavljaju posle praznika. Novi zaokret u pregovaračkom procesu o novoj vladi desio se nakon što su početkom marta DSS i G17 plus na zajedničkom sastanku dogovorili takozvani „šesti princip" koji govori o podeli odgovornosti za najvažnije funkcije u zemlji. Drugim rečima, šesti se princip temelji na ideji da ista stranka ne može da ima mesto premijera i predsednika države, čime je DS-u jasno poručeno da je Koštunica jedini mogući kandidat za šefa vlade. U DS-u su odmah odbacili šesti princip, a tim povodom je Tadić za B92 izjavio da je diskusija o tome „s one strane smisla", te da bi taj princip bio logičan „samo u slučaju da predsednika ne biraju građani, već stranke u parlamentu". Nedelju dana posle objavljivanja „šestog principa" Srbiji se desio „nulti princip", a kreator je Demokratska stranka. Ne želeći da ostane dužna mudrijašima iz DSS-a i G17 plus, DS je zahtevala raskidanje koalicija na lokalnom nivou sa radikalima i socijalistima Prema procenama Centra za slobodne izbore i demokratiju, „nulti princip" bi za posledicu imao pad vlasti u 52 opštine u zemlji, uključujući Novi Sad, Kragujevac i Niš. Nakon „pesničenja principima" DS i DSS su održale još jedan bilateralni sastanak na kome je dogovoreno da nastave da se dogovaraju. DS i dalje „šesti princip" smatra kamenom spoticanja, dok DSS za „nulti princip" kaže da je izlišan jer nas do kraja godine čekaju lokalni izbori i usvajanje izmena Zakona o lokalnim izborima, nakon čega će biti realno razmišljati o novim koalicijama.

Gostujući u „Kažiprstu" B92, Slobodan Vučetić, nekadašnji predsednik Vrhovnog suda Srbije je ocenio da se Srbija nalazi u institucionalnoj krizi. Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija smatra da su stranački lideri od Srbije napravili zarobljenu i blokiranu državu. U izjavi za B92 Goati kaže da se troši vreme budućih generacija te da su političari pokazali „izuzetnu nespremnost da u dosta jasnoj situaciji naprave vladajuću koaliciju". Ilustracije radi, novu skupštinu već sada čeka izglasavanje oko 70 novih zakona koji su od ključne važnosti za nastavak reformi.

Sledeći problem ogleda se u finansiranju budžeta. Naime, privremeno finansiranje je bilo predviđeno do kraja marta, a kako se taj rok približavao Vlada je donela Uredbu o privremenom finansiranju budžeta. Protiv odluke su bili DS i G17 plus smatrajući je neustavnom. Predstavnici radikala su čak izjavili da je uredbom o finansiranju „izvršena neka vrsta državnog udara". DS je tražila hitno sazivanje skupštine kako bi se usvojile izmene Zakona o budžetskom finansiranju čime bi bilo izbegnuto kršenje Ustava, ali je ova inicijativa odbačena. Odlazeći ministar iz redova DSS-a Milan Parivodić je novinare i građane upitao „šta je vlada mogla da uradi čak i da je odluka nezakonita", dodajući da u pravu postoji „temeljno načelo postupanja u krajnjoj nuždi". Na ovo je reagovao Tadićev kabinet saopštivši da je neophodno hitno sazivanje skupštine, usvajanje izmena Zakona, pa tek onda donošenje uredbe, čime bi proces bio vraćen pod okrilje Ustava i zakona. Na novoj sednici parlamenta, DS će izneti i inicijativu da se hitno izabere privremeni predsedavajući parlamenta, a za ovo mesto su kandidovali Milenu Milošević, predsednicu beogradske opštine Vračar. DSS smatra da je besmisleno birati privremenu predsednicu, već treba sačekati kraj pregovora i odluku o svim najvažnijim funkcijama. Za kraj, kao bomba je odjeknula izjava Miloša Aligrudića iz DSS-a o tome da ova stranka ne može u potpunosti i do kraja da odbaci stvaranje koalicije sa radikalima. Iako je to kasnije ublaženo, jasno je da je DSS poslao do sada najjači signal da ova stranka vuče konce i diktira tempo za stvaranje vlade. Udobna pozicija, nema šta. Samo još da se neko seti građana.