Bin Zayed i Aleksandar Vučić
Desetak dana pre sklapanja posla sa Itihadom tadašnji ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavio je da će ugovor potpisati srpski avioprevoznik JAT i emiratska kompanija Itihad, ali su ga 1. avgusta ove godine potpisali srpska država i Itihad. To bi moglo da znači da ulaganja u JAT nema i da je akcenat na novoj zajedničkoj kompaniji Er Srbija (Air Serbia)
Poslovi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima vredni više od dve milijarde evra visoko se kotiraju u izjavama srpskih političara i u medijma, ali u realnosti postoje tek u naznakama. Novac još nije počeo da pritiče a veoma šture informacije o ugovorima dostupne javnosti više ukazuju na kreditne aranžmane, nego na direktna ulaganja. Partneri su, po svemu sudeći, Republika Srbija i Emirati, a ne kompanije, pri čemu inostrani partner ne snosi gotovo nikakav poslovni rizik.
Emirati i Srbija su potpisali takozvani krovni međudržavni sporazum koji, zapravo, funkcioniše kao „Lex specialis“. Takvom vrstom sporazuma izbegnuti su tenderi za privatizaciju kompanija i kupovinu poljoprivrednog zemljišta, koji su obavezni prema srpskim zakonima. Krovni međudržavni sporazum naročito je bitan kod planirane kupovine srpskih poljoprivrednih kombinata (državno vlasništvo), budući da takvo poljoprivredno zemljište nije moguće prodati bez tendera.
Najviše novca bi, prema najavama srpskih medija, trebalo da bude uloženo u proizvodnju čipova, izmedju dve i četiri milijarde dolara. Taj posao treba da realizuje kompanija Mubadala, ali konkretnih dogovora još nema. Kompanija Itihad formira novu vazduhoplovnu kompaniju u Srbiji, ali nije jasno da li u tome učestvuje i posrnuli srpski avioprevoznik JAT, ili pregovaraju samo države. Planirani su zajednički poslovi u vojnoj industriji (proizvodnja jednog tipa rakete), kao i kupovina poljoprivrednog zemljišta, velike investicije u navodnjavanje i kupovina hotela.
Svi poslovi o kojima je reč treba da budu realizovani mimo procedura koje su uobičajene, a koje podrazumevaju tendere, ugovore i saradnju kompanija, a ne samih država. Srbija se za ovakav model opredelila jer ne može na drugačiji način da se na svetskom tržištu izbori za novac, odnosno investicije. Kao što to obično biva, slaba pozicija donosi i lošije uslove, pa se poslovi svode na kreditne aranžmane i dogovore u kojima lavovski deo rizika snosi država u koju se investira.
Srbija je, inače, pokušavala da posluje sa Emiratima još nakon smene režima Slobodana Miloševića 2000. godine. Tadašnji srpski premijer Zoran Đinđić (ubijen u atetnatu 2003. godine) je u privatnom svojstvu putovao u Emirate, ali nikakav ozbiljniji dogovor nije postignut. U novije vreme veze sa Emiratima najpre je otvorio doskorašnji srpski ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, a zatim i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. U Beogradu se spekuliše da je Dinkiću ideju za kontakt sa Emiratima dao crnogorski predsednik Milo Đukanović, ali za to nema dovoljno pouzdanih potvrda.
Vučić je putovao u Emirate, a u poseti Srbiji je prošle godine bio šeik Bin Zaid. Prvi potpredsednik vlade od tada pominje lično prijateljstvo sa šeikom i nastoji da stavi do znanja kako se novi poslovi otvaraju dobrim delom zahvaljujući tom prijateljstvu. Ispostavilo se, međutim, da je Dinkić ipak uspostavio veoma čvrste veze, pa ga je Vučić u poslovima sa Emiratima zadržao i nakon što je njegova stranka Ujedinjeni regioni Srbije izbačena iz srpskog vladajućeg bloka. Dinkić je sada zamenik šefa vladinog komiteta za saradnju sa Emiratima.
Er Srbija
Za sada se najdalje odmaklo u formiranju novog avioprevoznika, a taj posao je i najzanimljiviji kada je reč o uslovima koje predviđa ugovor. Desetak dana pre sklapanja posla sa Itihadom tadašnji ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavio je da će ugovor potpisati srpski avioprevoznik JAT i emiratska kompanija Itihad, ali su ga 1. avgusta ove godine potpisali srpska država i Itihad. To bi moglo da znači da ulaganja u JAT nema i da je akcenat na novoj zajedničkoj kompaniji Er Srbija (Air Serbia).
Svi detalji ugovora nisu objavljeni, uprkos tome što je organizacija Transparensi Srbija u dva navrata od vlade tražila da to učini. Prema onome što se do sada zna, u novoj zajedničkoj kompaniji Srbija će imati 51 odsto vlasništva, što znači da će snositi i najveći rizik i odgovornost za njeno poslovanje. Ugovorom je predviđeno da Itihad u narednih pet godina upravlja novom kompanijom. U medijskim izveštajima je navedeno da će Itihad kupiti 49 odsto udela u JAT-u, ali bez ikakvih detalja.
Ugovor predviđa da obe strane u novu kompaniju ulože po 100 miliona. Srbija, međutim, mora da izdvoji dodatnih oko 200 miliona evra, koliko je potrebno za pokrivanje gubitaka kompanije JAT koja i za socijalne programe, odnosno otpuštanje viška radnika. To bi moglo da znači da srpska strana praktično finansira gašenje svoje velike propale kompanije i da finansijski i na druge načine pomaže inostranom partneru da osnuje novu, u mešovitom vlasništvu.
Kada se sve sabere Itihadov potencijalni rizik je oko 100 miliona evra koje ulaže u zajedničku kompaniju. Obavešteni izvori kažu da je ino partner obavezan da odmah obezbedi 40 miliona, što će nabaviti iz kredita banke u Abu Dabiju, dok 60 miliona treba da obezbedi kasnije. Za kredit će garantovati Er Srbija, u kojoj je srpska država vlasnik 51 odsto kapitala, pa je i tu rizik inostranog partnera sveden na minimum. Menadžment Air Srbija će, prema ugovoru, da obezbedi Itihad, koji će i voditi poslovanje.
Srpska strana je najavila da će kompanija uzeti na lizing avione. Srbija je saopštila da iznajmljuje 10 aviona Erbas koje će Er Serbija kasnije, navodno, da kupi. To je učinjeno pre nego što je menadžment nove kompanije utvrdio i saopštio planove letova, što znači da se može dogoditi da tipovi aviona koje Srbija iznajmljuje po kapacitetu i drugim osobinama ne budu odgovarali linijama koje menadžment kompanije planira.
Ulaganje kompanije Mubadala u proizvodnju čipova za sada postoji samo u medijskim izveštajima i izjavama srpskih političara. Taj posao, ukoliko zaista bude realizovan, mogao bi da ima veliki značaj za Srbiju. Ako je suditi po iskustvu sa poslom sa Itihadom, Emirati će, ukoliko uopšte bude ulaganja, nastojati da rizik svedu na što je moguće manju meru i da za partnera imaju srpsku državu koja će biti garant za investicije.
Kada je reč o poljoprivredi, najpre je najavljena kupovina 20 poljoprivrednih kombinata čije zemljište je u vlasništvu države, kao i velika ulaganja u sisteme za navodnjavanje. Ali, realizacija tih poslova još nije počela. Pregovaralo se i o zajedničkoj proizvodnji jedne vrste vođene rakete, ali se taj posao u proteklih nekoliko meseci ne pominje. U Beogradu se spekuliše da bi razlog moglo da bude navodno nezadovoljstvo Amerikanaca ovakvom vrstom poslovnog aranžmana u oblasti vojne industrije.
