Aleksandar Vučić (foto Medija centar Beograd )
Za Vučića je rekonstrukcija, po svemu sudeći, samo jedna veoma važna faza priprema za vanredne izbore koji bi mogli da budu raspisani već na proleće, nakon što i formalno bude odobren početak pregovora Srbije sa Evropskom unijom (EU).
Lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je i pre formalnog okončanja dugo najavljivane rekonstrukcije vlade postigao dva ključna cilja – otvorio je prostor za učvršćivanje pozicija unutar svoje stranke i dodatno ograničio uticaj koalicionih partnera na izvršnu vlast. Sada sledi drugi deo posla, imenovanje novih ministara. To treba da bude završeno do 20 avgusta, pri čemu je jasno da će na izbor ministara odlučujuće uticati Vučić.
Najveći gubitnik su, kako se i očekivalo, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i njegova stranka, Ujedinjeni regioni Srbije (URS), koji su bili prinuđeni da napuste vladu. Njih su partneri iz SNS-a i Socijalističke partije Srbije (SPS) premijera Ivice Dačića javno ponizili tokom pregovora o rekonstrukciji. Od Dinkića je najpre ultimativno zatraženo da pristane na razdvajanje svog resora na Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i da privredu prepusti SNS-u.
Kada je Dinkić pristao, traženo mu je da se odrekne i finansija. Kada je i to prihvatio, Dačić je saopštio da u zamenu za resore koje ostavlja traži previše i da, što se njega i SPS-a tiče, za URS više nema mesta u vladi. Odmah nakon toga predsednik Srbije Tomislav Nikolić je izdao saopštenje u kome je podržao Dačića, pa ne treba sumnjati da će do kraja avgusta Srbija dobiti vladu koju će činiti SNS i SPS.
Igru sa izbacivanjem Dinkića iz vlade SNS je, inače, odigrala veoma vešto. U javnosti se neprekidno pojavljivao Dačić koji je isticao nove i nove zahteve, a na kraju su se on i Dinkić međusobno optužili za iznošenje neistinitih informacija o toku pregovora. SNS je stajala po strani, a u javnost je u nekoliko navrata plasirana informacija da Vučić nema ništa protiv Dinkićevog ostanka u vladi, što je na kraju potvrdio i sam Dinkić.
SNS i SPS same imaju 127 poslanika, što je natpolovična većina u parlamentu koji broji 250 mesta. Te stranke bez teškoća mogu da obezbede podršku još najmanje 10 nezavisnih i manjinskih poslanika, pa ukoliko postignu međusobnu saglasnost o sastavu nove vlade, neće imati nikakvih problema da tu saglasnost realizuju u praksi.
Izbori
Uprkos utisku o premijeru Dačiću kao čoveku koji je vodio glavnu reč tokom rekonstrukcije, treba imati u vidu da je ceo proces pokrenut na Vučićev izričit zahtev. Za njega je rekonstrukcija, po svemu sudeći, samo jedna veoma važna faza priprema za vanredne izbore koji bi mogli da budu raspisani već na proleće, nakon što i formalno bude odobren početak pregovora Srbije sa Evropskom unijom (EU).
Vučić će i nakon rekonstrukcije neosporno ostati najuticajniji član vlade, a u kampanju za nove izbore mogao bi da uđe kao kandidat SNS-a za premijera. Budući da je daleko najpopularniji političar u zemlji i da se to verovatno neće promeniti do proleća, takav nastup bi povećao izglede da stranka ubedljivo pobedi i da, uz podršku samo jednog partnera, formira novu vladu.
Treba imati u vidu da je Srbija parlamentarna demokratija i da je izvršna vlast koncentrisana u rukama vlade, odnosno premijera. Predsednik republike formalno komanduje vojskom i ima mogućnost da ne potpiše neki zakon koji donese parlament. Potpis, međutim, ne može da uskrati ukoliko mu parlament ponovo dostavi isti zakonski predlog. U vreme dok je predsednik Srbije bio Boris Tadić predsedničko mesto je bilo najvažnije, ali zato što je on bio lider vladajuće Demokratske stranke i mogao je odlučujuće da utiče na izbor premijera i ministara. Nikolić u odnosu na Vučića svakako nema tu moć.
Vučić je, naime, i formalno predsednik stranke, a ukoliko postane premijer, njegova institucionalna moć će postati daleko značajnija. Sa te pozicije moći će još efikasnije da ograničava eventualne ispade oponenata unutar SNS-a kojima su Nikolić i njegov kabinet jedini potencijalni oslonac u sistemu vlasti.
Rekonstrukcija
Vučić sada ima priliku da na ministarska mesta isturi ljude iz stranke na koje računa, čime će automatski ograničiti uticaj unutarstranačkih oponenata okupljenih oko predsednika Srbije Tomislava Nikolića, inače osnovača SNS-a. To mu, dalje, otvara mogućnost da sam kreira kampanju za eventualne vanredne izbore i da odlučujuće utiče na kandidate na listama SNS-a.
Već sada se zna da će konačan rezultat rekonstrukcije biti vlada u kojoj će biti zamenjeni ministar poljoprivrede Goran Knežević i ministar kulture Bratislav Petković, za koje se u medijima spekuliše da su bliski krilu okupljenom oko predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Smenjena je i ministarka sporta Alisa Marić, koja je ugledna srpska šahistkinja, ali nema pozicije unutar SNS-a. Na njeno mesto će, naravno, doći neko drugi blizak SNS-u i Vučiću.
Vučić je najpre saopštio odluku o smeni ministara iz svoje stranke, stavljajući do znanja da od koalicionih partnera očekuje da i oni obave obimnu rekonstrukciju u ministarstvima koja im pripadaju. Pri tome je naglašeno insistirao na stavu da se i on lično odrekao mesta ministra odbrane. Jasno je, međutim, da ministarstvo ostaje pod punom kontrolom SNS-a i da ni stranka ni Vučić ovim potezom nisu ništa žrtvovali. Vučić se čak oslobodio neke vrste balasta, kako bi mogao da se posveti moru drugih obaveza koje je preuzeo.
Rekonstrukcija je, inače, obrazložena željom da se umesto ministara koji dobro rade postave ministri koji će još bolje raditi. Takvo obrazloženje je politički manevar sračunat na pridobijanje podrške javnosti. U osnovi, ceo proces rekonstrukcije je bio upadljiva demonstracija političke nadmoći i uticaja prvog potpredsednika vlade, pa je prirodno da se sve završi formalizacijom tog uticaja, odnosno preuzimanjem premijerskog mesta nakon vanrednih izbora.
