Darko Šarić posle hapšenje
Hapšenje Darka Šarića u srpskoj javnosti i medijima je više politička tema, nego priča o aktivnostima podzemlja. Više se raspreda o posledicama koje će to hapšenje imati na pojedine političare i funkcionere ministarstava, nego o samoj delatnosti podzemlja
Uhapšen najveći strani investitor – tako je, u šaljivom tonu, na društvenim mrežama propraćeno hapšenje balkanskog „kralja kokaina“ Darka Šarića. Šala, zapravo, na odgovarajući način opisuje poziciju koju je Šarić godinama gradio u regionu. U osnovi, glavni „posao“ mu je bio šverc velikih količina kokaina iz Južne Amerike na bogata evropska tržišta, a u Srbiji i Crnoj gori je ulagao novac, pokušavajući da stvori poslovnu imperiju i sigurno utočište.
Istraga ga tereti da je na području Srbije „oprao“ najmanje 22 miliona evra, a nezvanično se pominju i mnogo veće sume. Tužilaštvo već dugo, između ostalog, ispituje da li je srpski tajkun Miroslav Mišković od njega pozajmio 100 miliona evra kako bi završio veliki stembeni kompleks Belvil u Beogradu, kao i direktne milionske pozajmice Miškoviću. Srpski mediji od ranije spekuliši u o Šarićevim poslovnim vezama sa kontroverznim srpskim biznismenom Stankom Subotićem.
Za Šarićem naročito žale u njegovom rodnom gradu Pljevlja u Crnoj Gori. Tamo ima status izuzetno poštovane ličnosti budući da je znatne svote novca uložio u lokalne poslove. Poslovne i finansijske veze ima u drugim mestima u Crnoj Gori, a crnogorska opozicija optužuje vlasti da su mu omogućile pristup crnogorskoj obali i bankama, i tako olakšale šverc kokaina u Evropu.
Rušenje Šarićeve imperije je počelo u oktobru 2009. godine, kada je pokrenuta akcija „Balkanski ratnik“, tokom koje je na jednoj jahti u urugvajskim vodama zaplenjeno više dve tone kokaina. Početkom 2010. za Šarićem je raspisana „crvena poternica“ Interpola. Neposredno pre toga boravio je u Pljevljima. Potraga za njim, dakle, traje od 2009. godine i od tada su praktično blokirani svi njegovi veliki poslovi.
Šarić nije uhapšen tokom potere nego se sam predao pošto se njegov advokat javio srpskim vlastima. Predaja je, kako tvrde u Beogradu, bila potpuno bezuslovna i on ne može biti zaštićeni svedok. Činjenica da se predao navodi na zaključak da su mu „poslovi“ propali a veze koje je imao regionu i svetu postale neupotrebljive.
Politika
Šverc više tona kokaina i „pranje“ desetina, a možda i stotina miliona evra nije moguće bez ozbiljnih veza u sistemu vlasti, uključujući i policiju. Otuda je hapšenje Šarića u srpskoj javnosti i medijima više politička tema, nego priča o aktivnostima podzemlja. Više se raspreda o posledicama koje će to hapšenje imati na pojedine političare i funkcionere ministarstava, nego o samoj delatnosti podzemlja.
Visoki funkcioneri Demokratske stranke (DS), koji su ranije zauzimali ključna mesta u pravosuđu i bezbednosnim službama, ne pominju se kao moguća kolateralna posledica hapšenja Darka Šarića. Naprotiv, lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić, koji je aktuelni koordinator službi bezbednosti, je u izjavi datoj nakon privođenja Šarića pohvalio rad prethodne vlade, a naročito koordinatora službi bezbednosti u vreme pokretanja akcije Balkanski ratnik Miodraga Rakića.
Akcija Balkanski ratnik je sprovedena u tesnoj saradnji sa DEA, Interpolom i drugim međunarodnim organizacijama i toplo je pozdravljena u Vašingtonu i Briselu. Rakić je u to vreme bio i šef kabineta tadašnjeg predsednika Srbije i lidera DS-a Borisa Tadića, dok je ministarka pravde bila Snežana Malović. Njih dvoje su u Novoj demokratskoj stranki (NDS), koju je Tadić osnovao neposredno uoči izbora održanih 16. marta, pocepavši tako DS na dva krila. Tadićeva stranka je ušla u parlament, a mediji spekulišu da bi SNS mogla da joj ponudi ulazak u novu vladu.
Moglo bi se, međutim, dogoditi da se na udaru nađu funkcioneri DS-a u pokrajini Vojvodini, u kojoj je ta stranka na vlasti još od pada režima Slobodana Miloševića. Naime, značajan deo poslova koje je Šarić sklopio u Srbiji pokušavajući da „opere“ novac sklopljena je upravo u Vojvodini, a to nije moglo biti učinjeno bez podrške tamošnjih funkcionera.
Jasno je, dakle, da se može dogoditi da ono što Šarić bude rekao u istrazi utiče na sastav nove vlade koja bi trebalo da bude formirana do 1. maja. One partije čiji funkcioneri se nađu na listi političara sa kojima je on sarađivao imaće, po prirodi stvari, manje izgleda za ulazak u koaliciju sa SNS budući da Vučić svakako neće želeti da se nađe u situaciji da partner koga je izabrao bude označen kao podrška mafijaškim krugovima.
Žrtve
Kako stvari sada stoje, najviše razloga za zabrinutost imaju lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić, pojedini funkcioneri Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem čelu je on bio u dva mandata, kao i tajkun Miroslav Mišković. U navođenju zasluga za hapšenje policija gotovo da nije ni pomenuta, mada je teško zamisliti da posao bude obavljen bez njenog učešća.
To je moguće dovesti u vezu sa ranijim izveštajima prema kojima je Šarić u Ministarstvu u nutrašnjih poslova imao svoje „krtice“ zahvaljujući kojima je uspevao da izbegne hapšenje. Bivši šef Dačićevog kabineta Branko Lazarević osumnjičen je da je Šarića obavestio da ga prisluškuju, a policija ga je nedavno tim povodom saslušala.
Lazarevića je, prema navodima srpske štampe, sa Šarićevim saradnikom Rodoljubom Radulovićem zvanim „Miša Banana“ navodno upoznao upravo Dačić. Kasnije su mediji počeli da pišu o povezanosti Radulovića sa podzemljem, kao i o njegovim susretima sa Dačićem. Dačić ne negira poznanstvo, ali tvrdi da nije imao pojma čime se Radulović bavi.
U svakom slučaju, jasno je da se iz podataka koji su do sada dospeli u javnost može zaključiti da su srpske vlasti minulih godina imale saznanja o Šarićevom kretanju, ali da do hapšenja nije došlo jer je, zahvaljujući blagovremenim informacijama koje je dobijao iz Beograda, uspevao da izmakne poteri.
Još jedan čovek iz Dačićevog neposrednog okruženja uhapšen je nakon hapšenja Šarića. To je direktor Inspekcije rada Dragoljub Peurača, koji je optužen za uzimanje mita. Ranije je u Dačićevom kabinetu bio šef sektora za tehničko-bezbednosne poslove. I to hapšenje je, naravno, prilično neprijatno po samog Dačića, ali i njegovu Socijalističku partiju Srbije (SPS) koja je na izborima osvojila čak 14 odsto glasova i očekuje poziv za obnavljanje koalicije sa SNS-om.
Ukoliko su spekulacije o Šarićevoj pozajmici 100 miliona evra tajkunu Miškoviću tačne, njegov eventualni iskaz bi mogao da bude jedan od ključnih dokaza u procesu koji se vodi protiv Miškovića. Izricanje validne i teško oborive presude u tom procesu bi bio veliki poen za Vučića i SNS koji bi time pokazali da su u stanju da efikasno procesuiraju i vođe narko kartela i takjune umešane u prljave poslove.
