Srpski premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, kako stvari sada stoje, preživeo čitavu seriju optužbi za povezanost sa ljudima iz podzemlja. “Tajna” je u tome što vladajuća Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić, najmoćniji čovek u zemlji, u ovom trenutku ne žele pad vlade
Srpski premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, kako stvari sada stoje, preživeo čitavu seriju optužbi za povezanost sa ljudima iz podzemlja, uprkos tome što je i sam javno priznao da se viđao sa Rodoljubom Radulovićem zvanim Miša Banana, saradnikom Darka Šarića, vođe najmoćnijeg narko klana u Srbiji. “Tajna” je u tome što vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i njen lider Aleksandar Vučić u ovom trenutku ne žele pad vlade, a slaba opozicija nije u stanju da izvrši pritisak na vladajući blok da smeni premijera.
Stabilna vlada sa Dačićem kao premijerom neophodna je još najmanje četiri meseca, odnosno do juna, kada bi Evropska unija trebalo da odlučuje o datumu početka pregovora sa Srbijom. Datum gotovo isključivo zavisi od napretka pregovora sa Kosovom, a Dačić je šef srpskog pregovaračkog tima. Beograd mora u tim pregovorima da pristane na bolne ustupke a Vučiću u potpunosti odgovara da u pregovaračkom procesu, bar kada je reč o percepciji domaće javnosti, donekle ostane u senci, a da u prvi plan isturi premijera.
Afere koje se povezuju sa premijerom će biti “zamrznute” do okončanja opsežne istrage koja je pokrenuta a on će u međuvremenu nastaviti da obavlja svoju dužnost. Istrage o korupciji i kriminalu su i formalno i suštinski pod kontrolom Vučića, koji je vice premijer, ministar odbrane i koordinator srpskih službi bezbednosti, što ga čini najmoćnijim čovekom u zemlji. Premijer Dačić sada, zapravo, u potpunosti zavisi od volje Vučića koji njegovu političku sudbinu bukvalno drži u šaci i, ako to želi, može da utiče na ubrzavanje ili usporavanje neke istrage.
Prvi rezultati nove raspodele moći su vidljivi. Dačić je morao da bez pogovora prihvati da na važnom mestu direktora policije ostane Milorad Veljović, čiju smenu uporno traži još od formiranja sadašnje vlade. Veljović je bio direktor policije i u prethodnoj vladi, u kojoj je Dačić takođe bio ministar unutrašnjih poslova. Preko njega je tada vladajuća Demokratska stranka (DS) Borisa Tadića imala kontrolu nad radom policije i ograničavala Dačićev uticaj na policijske strukture.
Vučić je kao neku vrstu svoje političke misije postavio borbu protiv korupcije i kriminala i na tome gradi popularnost. On je vrlo brzo shvatio da Veljović raspolaže važnim informacijama vezanim za korupciju i da je u stanju da njemu i tužilaštvu isporuči rezultat. Osim toga, i Vučiću ide u prilog da ne dozvoli Dačiću da na mesto direktora policije postavi nekog bliskog svojoj Socijalističkoj partiji Srbije (SPS). Tako se Veljović, budući da već ima zamašno iskustvo sa Dačićem, nametnuo kao idealno rešenje, uspevši da lojalnost DS-u i Tadiću zameni lojalnošću SNS-u i Vučiću.
Priznanje da se najmanje jednom video sa čovekom bliskim Šariću nije najveća pretnja koja se nadvija nad Dačićem. U javnost su procureli podaci prema kojima je njegov lični prijatelj i savetnik za bezbednost Ivica Tončev veoma blizak mafijaškim klanovima sa kojima je osnivao preduzeća u Beču. Njegovom delatnošću bavile su se i austrijska i nemačka policija, a Dačić ga je snažno gurao prvo kroz strukturu svoje SPS, a zatim i kroz državne organe.
Ako, dakle, i može da kaže da je sa Šarićevim čovekom Radulovićem ručao slučajno i da nije znao da je kriminalac, biće mu veoma teško da objasni kako i zašto je Tončevu, koga poznaje prilično dugo, dodeljivao tako važne funkcije i zašto prethodno nije obavio odgovarajuće bezbednosne provere. Za nekoga ko je već petu godinu ministar unutrašnjih poslova takva pitanja su, po prirodi stvari, prilično nezgodna.
Budući da je reč o informacijama koje su bukvalno preplavile srpske medije, i opozicija može lako da ih upotrebi kao oružje protiv Vučića i vladajućeg bloka. Vučić od toga trenutno ne strahuje jer su opozicione stranke isuviše slabe i neorganizovane, ali takođe zna da mogu i da ojačaju. Njemu nije u interesu da se u dogledno vreme suoči sa pitanjem kako zamišlja uspešnu borbu porotiv korupcije ako mu je premijer i ministar unutrašnjih poslova imao kontakte sa podzemljem.
Osim toga, u toku su istrage o krupnim finansijskim malverzacijama u srpskim javnim preduzećima, a u mnogim od tih preduzeća vodeću ulogi imali su kadrovi Dačićeve SPS. Budući da koordinira srpske obaveštajne službe, Vučić to veoma dobro zna. Sada kada je Dačića provukao kroz svojevrsni javni linč i zadržao ga na premijerskoj poziciji, ima na raspolaganju snažnu polugu koja će mu omogućiti da SPS bez pogovora prihvati rezultate istraga o finansijskim malverzacijama koji se očekuju narednih meseci.
Ako ti rezultati budu makar približni onome što se sada može kao nagađanje saznati iz srpskih medija, koalicija sa SPS-om za Vučića neće biti tako udobna kao što je u ovom trenutku. Rešenje problema može da potraži u vanrednim izborima, za koje tvrdi da neće biti u narednim mesecima. Ali, ni Vučić ni njegovi bliski saradnici ne odbijaju izričito mogućnost da izbori budu raspisani na jesen, dakle kada se definitivno bude znalo da li Srbija ove godine dobija ili ne dobija datum pregovora sa Evropskom unijom.
Do jeseni Vučić će u rukama verovatno imati neke opipljive rezultate istraga o korupciji i kriminalu, a možda i presude u nekim važnim slučajevima, poput procesa protiv najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića, koji je u istražnom zatvoru i za koga se spekuliše da je koristio Šarićev novac zarađen prodajom kokaina. To će mu doneti ubedljivu izbornu pobedu i poziciju u kojoj može, zavisno od rezultata koje zabeleže druge stranke, da bira novog koalicionog partnera.
Kada se sve sabere, korupcionaške afere, uključujući i one u koje je umešan premijer Dačić, sastavni su deo priprema za prekomponovanje srpske političke scene u skladu sa novim odnosom snaga. Osim što se istinski trudi da istera do kraja slučajeve koje je otvorio, Vučić za sada uspeva da moć kojom raspolaže upotrebi kako bi disciplinovao političke protivnike. Jer, korupcionaške afere nadvijaju se i nad DS, koja je najveća opoziciona stranka u Srbiji i ozbiljan kandidat za budućeg koalicionog partnera SNS-u.
