Hrvatska blokada i poseta Lavrova Srbiji

Vučić, koji je nesumnjivo najuticajnija politička figura u zemlji, nastoji da balansira i za sada ne pokazuje spremnost da nezadovoljstvo stepenom podrške koju dobija iz Brisela transformiše u približavanje Rusiji

U isto vreme kada je Srbija u Briselu, sa polovičnim uspehom, otvarala nova poglavlja u pregovorima sa Evropskom Unijom (EU), u Beogradu je boravio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Vremensko poklapanje ova dva događaja ilustruje prilično komplikovanu međunarodnu poziciju Srbije koja je ostala razapeta izmedju Moskve sa jedne i Brisela i Vašingtona sa druge strane.

Vlasti u Beogradu su očekivale otvaranje poglavlja 5, 25 i 26, ali je Hrvatska blokirala poglavlje 26, tvrdeći da Srbija nije ispunila sve zahteve vezane za obrazovanje na jezicima manjina. Blokada poglavlja 26 je izazvala gnev i nezadovoljstvo u Beogradu, što je bila dobra vest za Lavrova budući da Moskva nastoji da ojača uticaj u regionu, gde je Srbija najvažniji ruski partner.

Lavrov je tokom posete insistirao na stavu da Rusija ne ucenjuje Srbiju a da EU zahteva od Beograda da zatvori rusko-srpski humanitarni centar u Nišu. Brisel nije zadovoljan tim centrom, koji koristi i ruska avijacija, ali nema jasnih naznaka da je od Srbije zaista traženo njegovo potpuno zatvaranje. Premijer Aleksandar Vučić je nakon izjave Lavrova rekao da od EU nije čuo zahtev za zatvaranje centra u Nišu, što se Moskvi svakako neće dopasti.

Ruski šef diplomatije je, plasirajući informaciju o navodnom zahtevu za zatvaranje centra u Nišu, očigledno želeo srpskoj javnosti da sugeriše da se Rusija prema Srbiji odnosi drugačije nego Zapad i da ne postavlja nikakve ucene i ultimatume. Vučić je izjavom da od EU nije dobio nikakve ucene tim povodom deklarativno pokazao da nije spreman da najnovija dešavanja iskoristi kako bi se snažnije povezao sa Rusijom.

Rusija

Rusko nastojanje da se, koristeći trenutnu situaciju, snažnije nametne u regionu, razumljivo je i ne nosi gotovo nikakav rizik po Moskvu. Ukoliko na nezadovoljstvu srpske javnosti i srpskih vlasti podrškom za evrointegracije koja stiže iz Brisela i drugih evropskih centara može da se napravi politički profit, utoliko bolje. Ako se to ne dogodi, ne očekuju se nikakvi gubici po Moskvu, koja je prilično dobro obezbedila i ekonomske i političke interese u Srbiji.

Vučić, koji je nesumnjivo najuticajnija politička figura u zemlji, nastoji da balansira i za sada ne pokazuje spremnost da nezadovoljstvo stepenom podrške koju dobija iz Brisela transformiše u približavanje Rusiji. On je, u znak protesta zbog hrvatske blokade Poglavlja 26, napustio Brisel, gde je trebalo da prisustvuje otvaranju poglavlja, a oštricu kritike je usmerio na Hrvatsku, izbegavajući da osuđuje ili napada druge članice EU.

Nešto drugačiji stav pokazuju Vučićevi koalicioni partneri. Ministar inostranih poslova i lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić, koji slovi kao političar sklon jačanju odnosa sa Moskvom, nije skrivao zadovoljstvo i širok osmeh tokom susreta sa Lavrovim, naglašavajući da Rusija nikada nije ucenjivala Srbiju. Nastojeći da stavi do znanja da Srbija, kada je reč o otvaranju poglavlja, nije dobila ono što je očekivala, Dačić je u izjavi datoj nakon što je saopšteno da je Hrvatska blokirala Poglavlje 26, rekao da smatra da ona to nije mogla da učini sama.

Izjava srpskog šefa diplomatije sugeriše stav da iza blokade stoje neke moćnije i značajnije zemlje, što znači da odluka nije ni slučajna, ni proizvod trenutnog hira jedne male zemlje. U suštini, Dačić je poručio srpskoj javnosti da je na delu sabotiranje evropskog puta Srbije, što će negativno uticati na ionako mlak evrooptimizam u zemlji. To ne mora da znači automatski porast uticaja Rusije, ali svakako otvara prostor za takav razvoj.

Vučić

Srpski premijer nastoji da odnose sa Rusijom razvija do mere koja ne bi ugrozila srpsku poziciju na Zapadu. To je razumljivo s obzirom na činjenicu da i pozicija vladajućeg bloka, kao i pozicija Srbije, duboko zavise od EU, koja je ključni ekonomski partner. Srbiji je takođe važno da sačuva dobre odnose sa NATO, pri čemu neprekidno mora da pazi da se ne približi previše Rusiji.

Izostanak očekivanog punog uspeha u pregovorima o otvaranju poglavlja u Briselu u trenutku kad se Lavrov nalazi u važnoj poseti Beogradu ne ide na ruku takvim nastojanjima pa Vučić ima sasvim razumljive razloge za ljutnju i nervozu. Njegov koalicioni partner Dačić nema tu vrstu opterećenja, pa nastoji da govori na način koji će se dopasti većini nacionalistički orijentisanih birača.

Vučić je problem u kome se našao rešio tako što je sav gnev i nezadovoljstvo usmerio na susednu Hrvatsku. Nakon što je ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović u Briselu potpisala dva odobrena poglavlja, on je u Beogradu održao vanrednu konferenciju za novinare gotovo u potpunosti posvećenu Hrvatskoj.

Negirao je tvrdnje da Srbije ne ispunjava obaveze kada je reč o obrazovanju na jeziku hrvatske manjine, a takođe je pomenuo egzodus stotina hiljada Srba iz Hrvatske tokom sukoba devedesetih godina i težak položaj preostalog srpskog stanovništva u toj zemlji. Istovremeno, insistirao je na stavu da Srbija, uprkos svemu, ostaje na evropskom putu.