Dan pošto je Aleksandar Vučić proglasio pobedu na predsedničkim izborima širom Srbije počeli su protesti građana zbog neregularnosti izbora
Aleksandar Vučić proglasio je 2. aprila, par sati po zatvaranju biračkih mesta, pobedu na predsedničkim izborima na kojima je učestvovao sa mesta premijera Srbije. Većina ostalih predsedničkih kandidata, opozicija i desetine hiljada građana koji od ponedeljka, 3. aprila protestuju širom Srbije, osporavaju da je ova pobeda, kako je Vučić rekao, „čista kao suza“ i ukazuju na brojne neregularnosti u izbornoj kampanji pa i u samom izbornom danu.
Prema dosadašnjim rezultatima koje je objavila Republička izborna komisija (RIK), (a izbori se zbog neregularnosti ponavljaju na osam biračkih mesta), Aleksandar Vučić osvojio je 55,07% glasova. Na drugom mestu, sa 16,36% je bivši zaštitnik građana Saša Janković, kandidat grupe građana kojeg su podržale pojedine opozicione stranke i brojni građanski pokreti. Treći je Luka Maksimović alijas Ljubiša Preletačević Beli koji je iznenadjenje ovih predsedničkih izbora – dvadesetpetogodišnjak koji je satiričnim nastupom osvojio 9,42% glasova birača koji u postojećem političkom establišmentu ne nalaze kandidate kojima veruju.
Aleksandru Vučiću nije bilo teško da osvoji 1.994.210 glasova, koliko ih je do nedelje 9. aprila, zvanično izbrojano. Kampanju, koja je trajala svega mesec dana, vodio je sa mesta predsednika Vlade koristeći svu moć koju ima i institucije i medije koje kontroliše. U Republičkoj izbornoj komisiji, državnoj instituciji koja kontroliše izbore, preovlađuju članovi njegove partije i koalicije koja ga podržava. Nije bilo teško da takva većina izglasa neustavne odluke, poput odluke o glasanju na Kosovu i prebrojavanju glasačkih listića van biračkih mesta. Niti se moglo očekivati da ovo telo insistira na ažuriranju biračkih spiskova u kojima, prema dostupnim podacima, ima 800.000 birača više nego što ima punoletnih građana.
Nadzorni odbor Skupštine Srbije, koji bi takođe morao da kontroliše regularnost glasanje nije formiran. Skupština, odlukom predsednice Maje Gojković, nije zasedala od raspisivanja izbora sa obrazloženjem da će opozicioni poslanici svoje rasprave koristiti za promociju svojih predsedničkih kandidata.
Agencija za borbu protiv korupcije, zbog nepotpunog sastava, nije se bavila kontrolom koliko kandidati troše novca u kampanji i šta im je izvor prihoda. Tako nećemo saznati koliko su zaista koštali bilbordi, oglasi u medijima, spotovi, mitinzi širom Srbije, koje je kandidat vladajuće koalicije i premijer Aleksandar Vučić potrošio na svoju promociju. Njegovi protivkandidati, svoje kampanje vodili su najviše na društvenim mrežama. Saša Janković se pojavio samo u jednom spotu koji je emitovan na društvenim mrežama i otvoreno govorio da nema novca da plaća televizijsko vreme.
A što se televizija tiče, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nije nadgledalo izveštavanje televizija sa nacionalnom frekvencijom jer, kako je rečeno, nemaju softver kojim bi mogli da vrše merenje. Merenje nezavisnih “kontrolora” poput, recimo, Novosadske novinarske škole, pokazalo je da je u najgledanijoj informativnoj emisiji Dnevniku Radio televizije Srbije tokom tri nedelje, dužina izjava Aleksandar Vučić trajala 2.374 sekunde, dok je drugoplasiranom Saši Jankoviću “dato” 285 sekundi. Druge nezavisne organizacije koje su radile medijski monitoring navode slične podatke a svi ističu da je neuporedivo veći broj pozitivnih tekstova i komentara dobio Vučić u odnosu na ostale predsedničke kandidate.
Zato su u većini medija, a većina je pod kontrolom vlasti, teme i naslovne strane bile posvećene Vučićevim protivkandidatima. Jedan od njih, Vuk Jeremić bio je 2012/2013. godine predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija a 2016. je kao kandidat za generalnog sekretara UN završio na drugom mestu. Njegov povratak u Srbiju i kandidatura za predsednika bili su poseban “izazov” za Aleksandra Vučića. Kampanja koja je vođena u medijima protiv Jeremića, izvesno je doprinela da se nađe tek na četvrtom mestu sa 5,66% glasova. Dovođen je u vezu sa još uvek nerazrešenim stradanjem dvojice vojnika u kasarni u Beogradu 2004. godine, kada je radio kao savetnik tadašnjeg predsednika Borisa Tadića. Najbrutalniji napad usledio je desetak dana pred izbore kada je funkcioner Vučićeve partije optužio Jeremićevu suprugu da je vođa narko kartela.
Ništa bolje tokom kampanje nije prolazio ni Saša Janković. Kao zaštitnik građana godinama je bio na meti Aleksandra Vučića zbog ukazivanja na brojne povrede zakona, sporne odluke vlasti i nerazrešene afere. Tabloidi su iz dana u dan sumnjičili Jankovića zbog tragičnog događaja iz 1993. godine kada se u njegovom stanu ubio njegov prijatelj.
I Janković i Jeremić i opozicija optuživani su u medijima kao izdajnici, NATO plaćenici, koji pripremaju državne udare i vraćaju prethodnu vlast koja je navodno upropastila Srbiju.
S druge strane, Aleksandar Vučić je dobio ne samo podršku većine medija, koalicionih partnera i javnih ličnosti čija je imena kao oglase objavljivao u novinama, već i međunarodnih institucija i zvaničnika.
Usred izborne kampanje primila ga je nemačka kancelarka Angela Merkel i kako su mediji preneli, poručila da reformski napori Srbije napreduju, da se ispunjavaju zadaci u procesu evrointegracija Srbije, kao i da Vučić ima u tome podršku Nemačke.
Pet dana pre izbora Vučić je u Moskvi od Putina dobio još jedno ohrabrenje. Osim što je predsednik Rusije “izrazio očekivanje da će predstojeći predsednički izbori u Srbiji proteći na najvišem nivou”, poželeo je uspeh "aktuelnim vlastima", preneli su mediji u Beogradu.
I pre nego što je zvanično, iz Republičke izborne komisije potvrđena pobeda Aleksandra Vučića, u njegov, još uvek premijerski kabinet, stigle su čestitke državnika širom sveta.
A širom Srbije, dan nakon izbora, otpočeli su protesti. Najpre su se mladi okupili preko društvenih mreža, pridružili su im se građani, studentske organizacije, sindikati vojske i policije i podržava ih opozicija. Traže smenu članova RIK-a, REM-a, urednika RTS-a i nove izbore pod regularnim, demokratskim uslovima. Sada već u preko 20 gradova Srbije, svakodnevno poručuju vlastima da ne pristaju na manipulaciju i da se ne plaše.
Jer strah je bio ključni osećaj mnogih građana tokom predsedničke kampanje. Osiromašeni građani, kojima egzistencija u velikoj meri zavisi od bliskosti sa nekim lokalnim moćnikom, a posao od toga da li će glasati za Aleksandra Vučića, svakodnevno omamljivani “uspesima” Vlade, međunarodnom podrškom koju dobija i “neprijateljima” koji Srbiji prete, kao da nisu imali izbora. Vlast je mesecima unazad obezbeđivala “sigurne glasove”, obećavala veće plate i nova radna mesta i istovremeno demonizovala svako kritičko mišljenje.
U toku pisanja ovog teksta iz izbornog štaba Saše Janković saopštena je sumnja da je moguća krađa 319.000 glasova i najavljuju se krivične prijave zbog neregularnosti izbora. Sve više se čuje mišljenje da je ključna greška opozicije i njenih predsedničkih kandidata što su uopšte pristali na neravnopravnu borbu i kršenje zakona tokom kampanje. I sve je glasnija opomena da mnogo ozbiljnije uđu u sledeću trku, za izbore u Beogradu, koji će se održati za godinu dana.