Beograd, Srbija 30.12.2023 © Milos Todorovic/Shutterstock
Posmatrači i opozicija izneli su dokaze o fantomskim biračima, predsednik Vučić tvrdi da su decembarski izbori najpošteniji u istoriji Srbije. Ukoliko se ne usvoje zahtevi opozicije i ne poništi glasanje u Beogradu, svaki sledeći izbori u režiji aktuelne vlasti su unapred obesmišljeni
Ishod vanrednih izbora održanih 17. decembra ukratko bi bio: na hiljade prigovora o neregularnostima i izbornoj prevari i zvanično proglašena pobeda Srpske napredne stranke (SNS) čiju je listu predvodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
U budućem sazivu republičkog parlamenta od 250 poslaničkih mesta SNS ima 129 mandata, a opoziciona, prozapadna koalicija „Srbija protiv nasilja“ 65. Socijalistička partija Srbije (SPS) dobila je 18 poslaničkih mesta, a konzervativna koalicija NADA i desničarska provladina lista „Mi-glas iz naroda“ po 13. Ostali mandati pripadaju strankama nacionalnih manjina, Mađara, Albanaca, Bošnjaka i listi koja je sebe nazvala Ruska stranka i kao manjina ušla u parlament.
Građani su glasali za republički parlament, parlament pokrajine Vojvodine i u 65 gradova i opština. Među njima je i Beograd gde se i dalje ne zna hoće li se formirati vlast. To po rečima predsednika Vučića zavisi od Branimira Nestorovića i njegove liste “Mi-Glas iz Naroda”, za koje se veruje da su proizvod vlasti. U zavisnosti od toga kakav bude pritisak opozicije i međunarodnih organizacija povodom dokaza o izbornoj prevari, Vučić će odlučiti hoće li se vlast u glavnom gradu konstituisati ili će izbori biti ponovljeni.
Kloniranje birača
Nevladina organizacija CRTA koja se bavi posmatranjem izbornog procesa dokumentovala je niz organizovanih prevara na izbornim mestima širom Srbije. Najveći deo svodi se na manipulacije biračkim spiskovima na kojima se našlo na hiljade fantomskih birača iz Republike Srpske, Hrvatske i Kosova, ili iz opština gde nije bilo izbora, a koji su se prijavljivali na adresama gde ne stanuju.
Birači su prijavljivani na adresama gde se nalaze šupe, garaže, služba Vodovoda, čak i u telefonskoj centrali . U jednoj nedovršenoj i neuseljenoj zgradi u Beogradu bilo je prijavljeno čak 129 birača, 96% njih bez prebivališta što je uslov za glasanje. Ilustrativan je i primer koji je pretragom biračkih spiskova pronašla CRTA da je jedan čovek neuobičajenog prezimena, Rikanović, zajedno sa porodicom od sedam članova bio upisan na šest biračkih mesta u tri različita grada.
Izveštaji CRTE, kao i opozicionih stranaka, prepuni su podataka o organizovanim migracijama birača, a iz opozicije se čula procena da je samo u Beogradu oko 40.000 glasača bilo fiktivno prijavljeno.
Prema rečima programskog direktora CRTE Raše Nedeljkova ono što je otkriveno je “samo vrh ledenog brega”. Preliminarna ocena izbornog dana je da je na 10% biračkih mesta na beogradskim i na 5% na parlamentarnim izborima bilo teških nepravilnosti, a u Beogradu je CRTA prepoznala obrasce organizovanih migracija birača na 14% biračkih mesta.
Već na sam dan izbora, kada su mediji izveštavali o autobusima iz Republike Srpske koji su dovezli građane na glasanje u Beograd, bilo je jasno da je prevara u toku. To su videli i javno izneli i međunarodni posmatrači dok su pojedini evropski parlamentarci zatražili međunarodnu istragu i pozvali države članice Evropske unije da ne prihvate rezultate izbora dok se ta istraga ne završi.
Nakon rasprave u nemačkom Bundestagu zatraženo je da se izbori u Beogradu ponove. “Očekujemo da zemlja koja pregovara o pristupanju Evropskoj uniji od 2014. godine održi slobodne i poštene izbore. Umesto toga, čini se da su nedavni izbori u Srbiji sistematski izmanipulisani od države”, navodi se u saopštenju koje su potpisali portparoli za evropsku politiku poslaničke grupe SDP kancelara Olafa Šolca, Alijanse 90/Zeleni i FDP, pozivajući Evropsku komisiju da preispita odnos prema vlastima u Srbiji.
Vlast u Srbiji odbija sve optužbe, a predsednik Vučić, odgovarajući na kritike iz međunarodnih institucija, izjavio je da su decembarski izbori “bili najpošteniji u istoriji Srbije”.
Bitka za Beograd
Koalicija “Srbija protiv nasilja” fokusirala je svoju postizbornu političku borbu na Beograd, traže da se u glavnom gradu ponište izbori i održe novi. Obratili su se Ustavnom sudu, nakon što je Gradska izborna komisija (GIK) odbila sve prigovore na regularnost izbora. Prema konačnim rezultatima koje je objavio GIK, lista Aleksandra Vučića dobila je 49 mandata, a "Srbija protiv nasilja" 43. Listi NADA pripalo je sedam, "Mi - Glas iz naroda" šest, a socijalistima pet mandata. Skupština Beograda ima 110 odborničkih mesta.
Sve do Nove godine svakodnevno su održavani protesti zbog izborne krađe, nekoliko opozicionara je štrajkovalo glađu zahtevajući poništavanje izbora. Podnosili su prijave nadležnim institucijama i uspeli da internacionalizuju temu izborne prevare ne samo u međunarodnim institucijama već i u uticajnim svetskim medijima.
Činjenica je da je ova koalicija, uprkos medijskoj blokadi i kratkoj predizbornoj kampanji, osvojila više nego na prethodnim izborima - 902.450 nepotkupljenih glasača - čini je respektabilnim faktorom na političkoj sceni (za Vučićevu listu glasalo je 1.783,701). Ono što im sada nedostaje jeste jasna ideja šta dalje raditi. Deluje kao da igraju na kartu ponavljanja izbora u Beogradu, ali špil je u rukama varalice.
Na ovim izborima on je oslabio Socijalističku partiju Srbije i razbio desnicu, koja nije uspela da se ujedini pred izbore, te nije prešla census. Podržao je, po svemu sudeći, prorusku desnu stranku dr Nestorovića sa kojim može da manipuliše. Na redovnim lokalnim izborima koji slede na proleće (decembarski su bili vanredni u 65 opština i gradova) opet može da premešta birače i tako proglasi pobedu.
Iz današnje perspektive, ukoliko se izbori u Beogradu ne ponište, svaki sledeći su obesmišljeni i bazična ideja demokratije, po kojoj je vlast ograničena i da se menja na izborima, sve je dalje.
