Nova politička scena

Lideri DS i SPS potpisali su Deklaraciju o političkom pomirenju. Taj je istorijski čin učvrstio levi politički spektrum u Srbiji. Na desnom polu je Tomislav Nikolić osnovio Srpsku naprednu stranku, što je izazvalo gnev njihovih dojučerašnjih partijskih kolega radikala

Demokratska stranka (DS) i Socijalistička partija Srbije (SPS) u nedelju, 19. oktobra potpisale su Deklaraciju o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje. Deklaraciju su potpisali predsednik DS Boris Tadić i predsednik SPS Ivica Dačić, uz prisustvo stranačkih prvaka iz obe partije.

„Zalažemo se za Srbiju kao modernu, demokratsku i efikasnu socijalnu državu koja se temelji na jednakim pravima i obavezama svih njenih građana i koja garantuje poštovanje njihovih ljudskih prava i sloboda, ostvaruje demokratiju i socijalnu pravdu u društvu i privredi, garantuje javno donošenje odluka i društvenog ugovora da se brani nacionalno jedinstvo i priprema za ono što Srbiju čeka u budućnosti" stoji u tekstu Deklaracije. „Mi se zalažemo za razvoj građanskog društva i demokratske države kao garanta prava i sloboda svih građana Srbije, države i društva koji onemogućuju sve oblike diskriminacije, korupcije i kriminala".

Deklaracija, čiji su autori savetnik predsednika Srbije Trivo Inđić i funkcioner SPS Petar Škundrić, sadrži osam poglavlja posvećenih državnom jedinstvu, političkom sistemu i demokratiji, suverenitetu i integritetu zemlje, evropskim integracijama i odnosima Srbije sa svetom, kao i socijalnoj sigurnosti i podsticanju ekonomije.

U Deklaraciji je istaknuto opredeljnje dveju partija za brzo priključenje Srbije Evropskoj uniji. „Mi oduvek pripadamo Evropi i delimo evropske vrednosti. Strateško opredeljenje Srbije je članstvo u Evropskoj uniji". Deklaracija navodi da je prvenstveni nacionalni i državni zadatak očuvanje države, očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i razvijanje kapaciteta za njegovu odbranu. „Kosovo i Metohija ostaće sastavni deo Srbije, a borba protiv njegovog otcepljenja primarni nacionalni zadatak".

Lideri DS i SPS pozvali su i ostale političke stranke kojima je stalo do napretka da se okupe oko pomenute nacionalne platforme i stave tačku na višedecenijske političke sukobe u Srbiji. „Deklaracija je posvećena i budućnosti i prošlosti, jer su sukobi u prošlosti pretili da razgrade zemlju" izjavio je Tadić na konferenciji za novinare. On je dodao da je to ujedno i poruka međunarodnoj zajednici da je Srbija završila sa konfliktima i političkim sukobima. Za Tadića Deklaracija daleko prevazilazi značaj međupartijskog dogovora. „Nikada nisam govorio da ovaj potpis znači nacionalno pomirenje. Ovo je jedan svečan čin koji oblikuje vrednosti ideje i našu političku nameru u budućnosti. Mi ovim pokazujemo da želimo da otvorimo put za druge kako bi političko pomirenje obezbedilo i nacionalo pomirenje" kazao je Tadić.

Lider socijalista Ivica Dačić je novinarima i građanima poručio da se „mire narodi, države, ljudi, članovi porodica" i dodao da „ako smo na zajedničkom poslu ne smemo da gledamo u prošlost, već da iz nje izvlačimo najbolje kako bi Srbija imala bolju budućnost".

Istorijsko pomirenje, kako su ga nazvali lideri DS i SPS, nisu sa oduševljenjem dočekale njihove kolege iz drugih političkih partija. Za Demokratsku stranku Srbije (DSS) taj je dokument marketinški balon, za Srpsku radikalnu stranku (SRS) primer da su granice između DS i SPS izbrisane, za Srpsku naprednu stranku (SNS) žalosna lakrdija, a za Liberalno demokratsku partiju (LDP) vrsta pozorišta koja Srbiji nije potrebna.

Najoštrijji u osudama bio je nekadašnjji premijer i visoki funkcioner DS Zoran Živković koji je u izjavi za B92 rekao da je „potpisivanje deklaracije o pomirenju sa SPS, strankom kriminalne prošlosti i marginalne sadašnjosti, nerazuman, nemoralan i nestatutaran čin predsednika DS Borisa Tadića".

Analitičari, međutim, smatraju da je pomirenje dve partije važan potez za smirivanje političkih tenzija. Gostujući na televiziji B92 Milan Nikolić navodi da „Srbiji treba politička tolerancija na glavnoj sceni, kreativno nadmetanje političkih ideja i programa". Sociolog Jovan Komšić smatra da se nije mogao očekivati „katarzični" tekst Deklaracije u kojem bi dve stranke pokajnički priznale greške iz prošlosti, jer, pre svega, moraju da brinu o biračima. U izjavi za Politiku Komšić navodi da „Srbija u ovom momentu nema sposobnosti da se do kraja suoči sa prošlošću", dodajući da je to „jedan duži istorijski period". Komišić ipak smatra da je ovaj dokument vrlo važan jer „govori da je moguća saradnja među dojučerašnjim ljutim protivnicima. Menja se pravilo da se stranke bore jedna protiv druge do potpunog uništenja, a usvaja model koji postoji u demokratskim sistemima, u kojem se stranke takmiče, međusobno kontrolišu, ali i sarađuju".

Interesantno je napomenuti da su DS i SPS potpisale deklaraciju tek nakon što su podeljena sva mesta u javnim ustanovama u Beogradu, što je bio poslednji korak u ispunjavanju koalicionog sporazuma za glavni grad.

Potpisivanjem deklaracije stavljena je tačka na višemesečnu spekulaciju o formalnom pomirenju dojučerašnjih političkih oponenata. Taj čin je ne samo formalizovao saradnju dve partije, već i učvrstio levi politički spektrum u Srbiji, za čijeg se lidera nametnula stranka Borisa Tadića.

Prazninu na takozvanom desnom poltičkom polu pokušavaju poslednjih dana da popune mnoge stranke. Prvo je Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića objavio platformu stranke utemeljenu na principima moderne evropske desnice, da bi, svega nekoliko dana kasnije, Demokratska stranka Srbije (DSS), Nova Srbija (NS) i Narodna partija (NP), tek formirana stranka bivše gradonačelnice Novog Sada i funkcionerke Srpske radikalne stranke (SRS) Maje Gojković, objavili formiranje koalicije.

Mesto na desnoj strani traži i Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.

Na Skupštini stranke, održanoj u beogradskom Centru „Sava" izabrano je predsedništvo stranke, a za predsednika je izabran Tomislav Nikolić. Aleksandar Vučić, kojem je dugo trebalo da javnosti saopšti da podržava Nikolića, biće njegov zamenik u novoj partiji.

Ako je suditi po skupštini, naprednjaci su radikalima preoteli mnogo simpatizera i preporučili se kao „nova snaga umerene desnice". Tomislav Nikolić je na svečanom delu osnivačke skupštine rekao da je program te partije „prost i narodski" i da se temelji na tome da „svima u Srbiji bude bolje, da budemo najbolji saradnjici Ruske Federacije i najbolji članovi Evropske unije". Nikolić je istakao da Srbija mora da bira svoju budućnost i poručio svetu da „ako je naša sadašnjost kazna, nismo je zaslužili, ako je sudbina, nećemo joj podleći, a ako je nesreća, preživeli smo i teže".

Osnivačkoj skupštini prisustvovali su ambasadori Slovačke, Norveške, Kube, Indije, Švedske, kao i predstavnici ambasada SAD, Rusije, Japana, Francuske, Nemake, Španije, Velike Britanije, ali i Luka Karadžić, brat Radovana Karadžića. Vučić je međunarodnim predstavnicima poručio „mi vas poštujemo i ni od koga ne tražimo ništa više, već da poštuju i oni nas. Hoćemo da razgovaramo, ali ne da klečimo i molimo. Hoćemo u Evropu, ali hoćemo i naše Kosovo i Metohiju".

Naprednjaci su krenuli u žestoku medijsku kampanju. Osnivačku skupštinu prenosilo je šest televizijskih stanica u Srbiji, što je izazvalo gnev njihovih dojučerašnjih partijskih kolega. Iz radikala, inače, pljušte uvrede na račun naprednjaka. Rad parlamenta gotovo je blokiran jer radikali svakodnevno opstruišu sednice skupštine i, umesto o dnevnom redu, polemišu o mandatima koje im je „ukrao" Tomislav Nikolić, uz prateće pretnje i uvrede.