Rado Srbi idu u vojnike

Prema poslednjim istraživanjima, 72.5% ispitanika smatra da država Srbija treba ponovo da uvede obavezno služenje vojnog roka. Takav stav, iako u velikoj meri posledica aktivne propaganda od strane vlasti, otvara dilemu za kakav se to rat Srbija priprema i s kim bi to mogla da ratuje budući da je bukvalno okružena državama koje su ili u NATO ili na putu ka ovoj vojnoj alijansi

Prema istraživanju Agencije za konsultantske aktivnosti House of Win, sprovedenom od 15. do 22. februara ove godine, 72,5% ispitanika smatra da država Srbija treba ponovo da uvede obavezno služenje vojnog roka koje je ukinuto 2011. Istraživanje je sprovedeno kombinacijom telefonskog intervjua (CATI) i online anketiranja (CAWI) na reprezentativnom uzorku od 1157 ispitanika muškog pola, starosti od 17 do 30 godina.

I prema nalazima Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) skoro tri četvrtine građana smatra da je potrebno ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka. Kao glavne razloge za vraćanje obaveznog vojnog roka građani ističu red i disciplinu kod mladih (63 odsto) i tradiciju (20 odsto). Stiče se utisak da građani ne percipiraju vojni rok kao sredstvo odbrambene politike, već kao neku vrstu vaspitne ustanove, navedeno je u izveštaju BCBP.

Temu ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka pokrenuo je početkom godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da ”to ima dobrih i loših strana”.

“Neke od loših su što samo u objektima i hrani košta preko osam milijardi, računajte 70 miliona evra (godišnje)“, rekao je Vučić posle predstavljanja rezultata Vojske Srbije, dodajući da su troškovi veći ako se na to dodaju primanja za vojnike.

Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović izjavio je 7. februara da će odluka o tome da li će u Srbiji biti vraćeno obavezno služenje vojnog roka biti doneta do septembra ili oktobra ove godine. Dva dana kasnije, Ministarstvo odbrane saopštilo je da su u toku pripreme za uvođenje predmeta ”Osnove sistema odbrane Republike Srbije“ koji će biti fakultativnog tipa i namenjen učenicima trećeg i četvrtog razreda srednjih škola.

Dragan Šutanovac, bivši ministr odbrane u Vladi u vreme kada je na vlasti bila Demokratska stranka (DS), smatra da se istraživanja koja se bave vraćanjem obaveze služenja vojnog roka svode na emociju koja nema suštinske veze sa potrebama sistema odbrane.

“Vojska Srbije nije vaspitno-popravna ustanova čiji je zadatak da mlade disciplinuje i od njih napravi ‘ljude’ spremne za životna iskušenja. Ako znamo koje su tri zakonski definisane misije VS, a to su odbrana zemlje, učešće u mirovnim operacijama van granica naše zemlje kao i pomoć civilnom stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda i vanrednih situacija, onda vidimo da se ispitanici ne opredeljuju prema misijama već prema raspoloživim medijskim informacijama”, kaže Šutanovac za OBCTranseuropa. On ističe da je rezultat ovog istraživanja konfuzan jer od 72,5% opredeljenih za obavezu služenja vojnog roka čak 20% ne bi da služe vojni rok u kasarni sa oružjem.

Suštinski, dodaje bivši ministar odbrane, ovo istraživanje nam samo pokazuje da mlade ljude niko nije na pravi način informisao šta bi značilo ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka niti šta su prave dužnosti i obaveze vojnika na odsluženju.

Osim ovih dilema, čini se, postavljaju se mnogo ozbiljnija pitanja u vezi sa sve većim isticanjem vojske kao jednog od ključnih elemenata politike vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Kupovina oruđa i oružja, ruskih helikoptera, ruskih sistem protivvazdušne opreme i delova za ruske migove izazvalo je uznemirenje na Zapadu. O mogućim posledicama po Srbiju, zbog takve kupovine, u novembru je govorio zvaničnik Stejt departmenta.

“Postoji doza zabrinutosti zbog raspoređivanja ruske vojne opreme na teritoriji Srbije, ali i zbog mogućnosti da Srbija zahteva specifične ruske sisteme, što bi vodilo riziku da joj se uvedu posebne sankcije zbog kupovine vojne opreme“, rekao je specijalni izaslanik SAD za Balkan Metju Palmer.

Šutanovac, međutim, smatra da je u javnost stvoren utisak da je Rusija ogromni donator Srbije iako građani Srbije skupo plaćaju te donacije koje su često i nesuvisle kao, na primer, remont i modernizacija aviona koji su odavno prevaziđeni i u modernom ratovanju ne predstavljaju neko izuzetno sredstvo.

Iako Aleksandar Vučić stalno ponavlja da jačanje Vojske Srbije, uključujući sada i eventualno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, zapravo ima samo odbrambeni karakter, sve je više pitanja da li su neophodna ovolika ulaganja u Vojsku Srbije, odnosno da li je svrsishodnije preusmeriti ta sredstva u ekonomski razvoj ili socijalnu politiku umesto u naoružanje.

Naravno, ključna je dilema, kada se govori o jačanju vojne moći, s kim bi to Srbija mogla da ratuje budući da je bukvalno okružena državama koje su ili u NATO ili na putu ka ovoj vojnoj alijansi.

Kao neko ko je predvodio Ministarstvo odbrane u vremenu velike svetske ekonomske krize tokom koje su opredeljena sredstva za odbranu bila znatno manja, Dragan Šutanovac je zadovoljan što se Vojska Srbije oprema. On, međutim, smatra da se opremanje ne vrši prema planu već prema želji za promocijom odnosa Srbije sa zemljama od kojih se naoružanje i vojna oprema nabavljaju.

“Opremanje vojske ne treba da prate ratnički pokliči i upoređivanje sa susedima već treba da se vrši u odnosu na precizne planove opremanja koje po pravilu pravi vojni a ne politički vrh ministarstva. Kod nas je slučaj očigledno obrnut i zato čak i dobre aktivnosti izgledaju kao čista propaganda”, ističe Dragan Šutanovac.

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, ističe da u situaciji kad su zemlje regiona izabrale kolektivni koncept bezbednosti kao efikasan odgovor na sofisticiranost savremenih pretnji i finansijski veoma zahtevan odgovor na njih, spoljna politika nam je ostala zatočena u istorijskim predrasudama, tabloidnoj retorici i politikantskoj matematici o rejtingu.

U Srbiji, dodaje Lunić, ostali smo emotivno zaglavljeni u posledicama nerazumevanja globalnog konteksta pre 20 godina, umesto da sagledavamo i definišemo strategije i vizije za narednih 20 godina. Niko ne treba ništa da zaboravlja ni da se lišava osećaja, ali održivost nacije mora da počiva na predvidljivoj budućnosti koja nikako ne treba da zavisi od posledica naših poraza.

”Upravo suprotno – budućnost mora da obezbedi pobede kroz poverenje u regionu, pouzdanost spoljnopolitičkih odnosa i predvidljivost bezbednosnih izazova. Nažalost, unapređenje operativnih sposobnosti VS bez opravdanih geostrateških razloga izazvaće upravo suprotan efekat, koji lako može da postane osnova za naše buduće poraze“, navodi Lunić.