Od trenutka čitanja savetodanvog mišljenja Međunarodnog suda pravde u kojem se kaže da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa normama međunarodnog prava u Srbiji se ponovo na sva zvona raspravlja o Kosovu. Naredni izazov za Srbiju je zasedanje Generalne skupštine UN
Sa 192 glasa „za“ Skupština Srbije usvojila je Odluku Vlade o politici Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji. Nakon dvanaestočasovne rasprave u parlamentu, za Odluku su glasale poslaničke grupe vladajuće koalicije, kao i predstavnici Srpske napredne stranke (SNS), Nove Srbije (NS) i Srpske radikalne stranke (SRS), dok su protiv bili poslanici iz redova Demokratske stranke Srbije (DSS) i Liberalno demokratske partije (LDP).
Od trenutka čitanja savetodanvog mišljenja Međunarodnog suda pravde u kojem se kaže da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa normama međunarodnog prava u Srbiji se ponovo na sva zvona raspravlja o Kosovu. Prenos iz Haga za vladajuće političare bio je hladan tuš, za predstavnike opozicije „kec u rukavu“ za kritike na račun vlasti, za pravnike i analitičare, iako očekivan, novi poraz Srbije.
U prvim reakcijama, članovi pregovaračkog tima, kao i većina domaćih političara i stručnjaka je izražavala nezadovoljstvo jer se Sud nije bavio suštinskim pitanjem, već je mišljenje ograničio na, kako se navodi, tehnička pitanja.
Ovakav stav srpskog tima koji je vodio „bitku“ pred Međunarodnim sudom pravde, uveravajući domaću javnost kako je to najbolja politika i kako će time biti otvoreni novi pregovori o statusu Kosova, podstakao je polemiku kojoj je bilo vreme pre podnošenja zahteva Sudu pravde. Ministar Jeremić i stručni tim Srbije insistirali su da je za Srbiju, u okviru politike za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu mirnim i diplomatskim sredstvima, mišljenje Suda od presudne važnosti. To je mesecima predstavljano kao bitka koju Srbija ne može da izgubi jer na svojoj strani ima argumente pravde i prava. Danima se atmosfera zahuktavala. Mediji su prenosili da je mišljenje pozitivno po Srbiju i da sve ukazuje na to da će biti izvojevana pobeda. Najavljivani su sledeći potezi Srbije, a uveliko se govorilo o novim pregovorima i rešenju kosovskog problema.
A, onda (ne)očekivani šamar iz Haga. Na postavljeno pitanje „da li je jednostrana deklaracija nezavisnosti privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom“, Sud je odgovorio „deklaracija o nezavisnosti ne krši međunarodno pravo“. Sud nije želeo da se bavi pitanjem secesije, jer od njih to nije tražila Generalna Skupština UN. Sud je ovim pitanje secesije, kao političko pitanje, ostavio za raspravu na Generalnoj Skupštini, čemu se u Srbiji niko nije nadao.
Mišljenje Suda izazvalo je seriju rasprava u Srbiji, od toga da li je postavljeno dobro i precizno pitanje, do stavova da je traženje mišljenja bio pogrešan potez, te da je trebalo tužiti države koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. „Sud je izbegao da se izjašnjava o stvarima gde postoje protivstavljeni stavovi, nije rekao šta je jače samoopredeljenje ili teritorijalni integritet, nije čak proglasio kriterijume kada narod može da se samoopredeli. To je elegantno izbegnuto, a sa druge strane Sud se sveo na rešavanje vrlo uskog konkretnog pitanja položaja Kosova posle Rezolucije 1244 UN“ rekao je za b92 profesor Međunarodnog prava Vojin Dimitrijević.
Srbija je „dan kasnije“ poslala emisare u preko 50 država sa porukom predsednika Tadića koja je trebalo da spreči nova priznavanja nezavisnosti. Javnost nije upoznata sa sadržajem poruke, ali je izvesno da se „borba“ nastavlja u Generalnoj Skupštini UN koja se očekuje početkom septembra.
O Odluci o Kosovu, koju je Vlada Srbije formulisala, u ponedleljak su raspravljali poslanici skupštine Srbije, uz prisustvo premijera, ministara i predsednika Tadića. Poslanicima se prvo obratio Dušan Bataković (Šef pravnog tima Srbije), koji je ocenio da mišljenje Suda predstavlja pravni neuspeh za Srbiju. Bataković je naveo da je Sud pokušao da pronađe način da izađe iz neprijatne političke situacije i da to nije učinio vešto. Ministar Jeremić je naveo da mišljenje Suda ne predstavlja kraj diplomatskih aktivnosti Srbije i naveo da je situacija teška jer je 55 država na pragu da prizna nezavisnost Kosova. Jeremić je najavio da će Srbija podneti Rezoluciju Generalnoj skupštini UN.
Nakon diskusije, predsednik Tadić je odgovorio na brojne kritike poslanika. Tadić je rekao da su pregovori jedini način da se pronađe stabilno rešenje za Kosovo i naveo da Srbija neće ulaziti u konfrontacije sa velikim silama. „Nije vreme za veliki patriotizam već za velika dela“ rekao je Tadić i ponovio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Odgovarajući na kritike da je trebalo tužiti države koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, Tadić je rekao da to nije bio dobar put jer bi to velike sile doživele kao otvoren napad na njihovu politiku. „Mi bez integracija u EU ne možemo da napredujemo i odbranimo integritet na Kosovu i Metohiji, kao što ne možemo bez dobrih odnosa sa Amerikom, Rusijom i Kinom“ dodao je Tadić. Predsednik Srbije osvrnuo se i na zahteve opozicije da ministar Jeremić podnese ostavku. „Ideja o obraćanju Sudu je nastala u mom kabinetu, a Jeremić je operacionalizovao tu ideju, i to uz ogromnu energiju“. Na kraju, Tadić je poslanike uveravao da nema tajnih pregovora i rešenja za Kosovo. „Ništa ne krijemo od građana Srbije. Rekao sam nekoliko puta da je Kosovo bliže nezavisnosti nego ostanku u Srbiji, ali to ne znači da imamo pravo da prestanemo da se borimo“ zaključio je Tadić.
Odluka koju je skupština usvojila poziva na nacionalno jedinstvo i najavljuje korišćenje svih raspoloživih diplomatskih sredstava u očuvanju suvereniteta i integriteta Srbije. „Narodna skupština smatra da je neophodno da se putem mirnih pregovora dođe do stabilnog, održivog i obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koje će omogućiti istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda, kao i mir i stabilnost regiona. Parlament podržava vladu u procesu podnošenja rezolucije Generalnoj skupštini UN, čije bi usvajanje otvorilo put da se kroz pregovore dođe do kompromisnog rešenja za KiM“ navodi se u Odluci. Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašeno nezavisnost Kosova, a sve odluke privremenih organa uprave smatra ništavnim.
Naredni izazov za Srbiju je zasedanje Generalne skupštine UN. Još uvek se ne zna, da li će Srbija predložiti Rezoluciju samostalno ili će to učiniti u savezu sa, kako se spekuliše, Evropskom unijom. Analitičar Dušan Janjić smatra da je vreme za promenu politike prema Kosovu. Janjić navodi da bi Srbija trebalo da iskoristi signale iz Brisela i da tekst Rezolucije sastavi sa članicama EU, kako bi imala bolju poziciju pred raspravu u UN. Izvesno je ipak da u Beogradu u ovom trenutku nema signala da će biti povučeni radikalni potezi koji bi mogli da izazovu direktnu konfrontaciju sa državama koje su priznale nezavisnost Kosova.