Srbija: Otrovni teret na opasnim prugama

Ne zna se još uvek ko je odgovoran za izlivanje 20 tona amonijaka iz cisterne na teretnom vozu na jugoistoku Srbije. Dvoje ljudi je stradalo i ova nesreća pokazala je još jednom koliko je Srbija ekološki zaostala, a železnički saobraćaj nebezbedan

Sredinom januara ukinuta je vanredna situacija na teritoriji Pirota, grada na jugoistoku Srbije, koja je trajala od 25. decembra 2022. kada se na pruzi prevrnuo vagon i iz cisterne iscureo amonijak. Osim otrova opasnog za stanovništvo, gusti dim prouzrokovao je devet saobraćajnih nesreća. Mediji su izvestili da je poginuo vozač kamiona, turski državljanin koji je sleteo s puta omamljen otrovnim gasom, a jedan muškarac je umro u bolnici od posledica gušenja.

Do trenutka pisanja ovog teksta nema podataka o tome da li je tužilaštvo pokrenulo neki postupak povodom ove nesreće. Jedini koji je priveden je lokalni novinar zbog toga što je dronom pokušavao da snimi teren na kojem se dogodila jedna od saobraćajnih nesreća.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić povodom ukidanja vanrednog stanja obavestio je javnost da je pruga očišćena i osposobljena, da su uvedene mere po kojima vozovi mogu da se kreću samo 20 km/h, da maksimalna masa kompozicije sme da bude 1.200 tona i da je zabranjeno da se prevozi amonijak.

20 tona otrova

Nesreća se dogodila izvan naseljenog mesta, ali su građani u naseljima brzo osetili otrovni gas. Mediji su dan kasnije izveštavali da je pomoć u bolnicama zatražilo 56 građana od kojih je 38 imalo simptome gušenja, troje povrede iz saobraćajnih nesreća, a 15 je završilo u urgentnom centru.

Ovaj opasni gas transportuje se cisternama pod pritiskom u tečnom stanju, a oslobađanjem u vazduh prelazi u gasovito stanje. Visoke koncentracije amonijaka u vazduhu mogu da izazovu opekotine i oticanje disajnih puteva, oštećenje pluća i smrt. U kontaktu s vodom stvara amonijum-hidroksid koji izaziva opasne opekotine.

Teretni voz, koji je u danu nesreće vozio 20 vagona cisterni s oko 900 tona amonijaka, svakodnevno saobraća prugom Niš – Dimitrovgrad. Na delu dotrajale pruge gde je došlo do iskliznuća vagona saobraćaju samo teretni vozovi koji su obavezni da brzinu smanje na 30 kilometara na čas.

Gas se doprema iz Bugarske, saopštila je srpska kompanija Eliksir koja je proizvođač fosforne kiseline i kompleksnih mineralnih đubriva i vlasnik spornog tereta. Na dan nesreće procenili su da se izlilo oko 20 tona gasa iz jedne od iskliznutih cisterni.

Odlučeno je da se pusti da sav amonijak potpuno iscuri i da ne bude zaptivanja cisterne. Gradonačelnik Pirota Vasić je objasnio da su stručnjaci rekli da je to najbezbedniji način saniranja ekološke nesreće.

U prvim danima se upozoravalo da građani ne koriste vodu iz bunara, da je moguće da je gas dospeo i u reku Nišavu, ali su potom usledile vesti da nema ekološke katastrofe širih razmera.

Pitanja bez odgovora

Premijerka Ana Brnabić rekla je da se akcidenti poput ovog u Pirotu dešavaju, da su nadležni brzo reagovali i da će se rizici za ovakve slučajeve smanjiti dodatnim ulaganjem u kapitalnu infrastrukturu.

Dan nakon nesreće, ministar za saobraćaj i infrastrukturu Goran Vesić rekao je da je uzrok loša infrastruktura i da mu ne treba komisija da bi to utvrdio. Naveo je da je 2018. godine potpisan ugovor o rekonstrukciji pruge od Niša do Dimitrovgrada, ali da je tek u martu 2022. godine raspisan tender za rekonstrukciju koja košta oko 270 miliona evra i trebalo bi da počne ove godine.

Upečatljiv je bio nastup ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović, koja je bahato odgovarala na pitanja novinara o detaljima nesreće rečima: „Što sam ja dužna da to znam?“, „Je l’ treba ja to da merim?“.

Brojna pitanja ostala su bez odgovora. Da li je opasan teret prevožen u skladu sa zakonom? Koliko su cisterne zaštićene i proverene da izdrže određena oštećenja kako bi bilo sigurno da mogu da izdrže različite pritiske? Ko je odgovoran za nezgodu? Kako su se prevrnuli vagoni? Koliko izlivenog amonijaka je ostalo u zemlji i vodi? Šta je medicinska istraga utvrdila o uzrocima smrti dvojice muškaraca?

Opasni teret u centru Beograda

U Srbiji niko ni ne postavlja pitanje oko železnice, svima je jasno da je u katastrofalnom stanju. U poslednjih godinu dana baš na deonici Niš – Dimitrovgrad bilo je najmanje tri isklizavanja vagona s opasnim teretom. Nekoliko dana posle nesreće u Pirotu iskliznuo je vagon s fosfornom kiselinom na pruzi Zaječar–Knjaževac, ali srećom nije bilo oštećenja na cisterni niti izlivanja. Opet je vlasnik tereta bila šabačka fabrika Eliksir. Poslednji incident dogodio se 24. januara kod Subotice, na severu Srbije, kada su tri vagona-cisterne puna propana iskliznula sa šina. Mediji su izvestili da gas nije iscurio iz cisterni i da nije bilo opasnosti po zdravlje ljudi.

Jedna od tabu tema za vlast je tzv. Vračarski tunel, 3,5 kilometara podzemne železnice koja prolazi kroz centar Beograda i gde svake noći prolaze vozovi puni amonijaka, tečnog naftnog gasa, sumporne, sirćetne i azotne kiseline, naftnih derivata, ukratko, raznih zapaljivih materija. Vozovi s opasnim i zapaljivim teretom idu isključivo noću, međutim, kako je saznao nezavisni istraživački portal BIRN , Vračarski tunel nema saglasnost za upotrebu od Sektora za vanredne situacije MUP-a ni za jednu vrstu transporta – kako putničkog, tako ni teretnog. Što je još gore,dokumenti do kojih je došao BIRN pokazuju da ne postoji mogućnost intervencije vatrogasno-spasilačke brigade ukoliko bi se opasni teret izlio u tunelu.

Inspekcijski nadzor, kao i studija o proceni rizika, zaključili su da je “rizik od požara za putnike u tunelu uporedivo visok”, kao i da su “uslovi za evakuaciju iz zaustavljenog voza u kvaru nepovoljni”. Direktor Saobraćajnog instituta CIP, inženjer Milutin Ignjatović za BIRN kaže da “kad bi se desila eksplozija, to bi pola Beograda otišlo u vazduh”.

Ni na ovakvo upozorenje nadležni, oni koji su odlučili da puste zapaljivi otrovni teret ispod centra grada, nemaju adekvatan odgovor. U državnoj kompaniji “Infrastruktura Železnica Srbije” kažu da je izlivanje opasnog tereta u tunelu ”izuzetno malo verovatno”, a da se u slučaju požara ili sličnog incidenta teretni vozovi ne zaustavljaju u tunelu već izvan njega. Dakle, opet negde u centru milionskog grada, ako uopšte mogu da izađu iz tunela.