Nebojša Stefanović (foto Medija Centar Beograd )
Ono što Vučić ne prašta nisu optužbe za korupciju, nelegalno bogaćenje, lažni doktorati. Crvena linija koja, međutim, ne sme da se pređe je potpuna vernost, slepa poslušnost i bespogovorna privrženost Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Na tom testu je, izgleda, pao upravo Nebojša Stefanović i to onog trenutka kada je Vučić saznao da je navodno prisluškivan. Stefanović je učinio pragreh jer nije o tome lično obavestio Aleksandra Vučića
Politička karijera Nebojše Stefanović, aktuelnog ministra odbrane i člana Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS), bliži se kraju. Ništa neobično, moglo bi se rutinski zaključiti. Usponi i padovi bili su i jesu gotovo svakodnevica otkad je sveta, veka, politike i političara. Ono što, međutim, predstavlja specifikum u slučaju doskora jednog od najbližih i najvernijih saradnika Aleksandra Vučića je način, odnosno mehanizam koji je pokrenut širom Srbije, praktično kao predigra za smenu Stefanovića sa svih partijskih i državnih funkcija. Copy – paste zahtevi stižu iz sve više odbora SNS-a, od juga Srbije do nekih centralnih beogradskih opština koji, kao po komandi, bez neke velike rasprave, traže Stefanovićevu odgovornost.
U isto vreme, dok među članstvom, poput eha, širom Srbije odjekuju kritike na račun Stefanovića, a prorežimski tabloidi daju dominantan ton takvoj opštoj atmosferi, predsednik Srbije i predsednik Srpske napredne stranke, vrlo uzdržano govori o mogućem ishodu ove unutarstranačke rasprave.
”Da vodim hajku i harangu protiv nekoga iz sopstvene stranke ne pada mi na pamet“, rekao je Vučić naglašavajući da od samog Stefanovića zavisi da li će ostati ministar.
Ne objašnjavajući šta ova konstatacija zapravo znači, Aleksandar Vučić je prepustio ulogu svog glasnogovornika članstvu i retkim funkcionerima SNS-a koji većinom izbegavaju da se izjašnjavaju o ovom pitanju.
Prvi se oglasio Vladimir Đukanović , narodni poslanik, koji važi za “čoveka od poverenja” Aleksandra Vučića. On je u objavi na fejsbuku zatražio smenu rukovodstva Gradskog odbora SNS Beograda, uključujući i Stefanovića.
”Pošto nisam član Opštinskog odbora SNS Voždovac, kao što nisam ni član gradskog odbora SNS Beograd, ali sam član Predsedništva i Glavnog odbora stranke, i ujedno sam narodni poslanik u Skupštini Srbije, imam potrebu kao neko ko voli svoju stranku i koji je u prvih 50 njenih osnivača, javno da se izjasnim da sam apsolutno za smenu kompletnog gradskog odbora SNS Beograd, sa posebnim akcentom da sam za smenu predsednika gradskog odbora SNS Beograd [Nebojše Stefanovića, prim. aut.]”, napisao je Đukanović na fejsbuku.
U saopštenju sa sednice Opštinskog odbora SNS beogradske opštine Rakovica se navodi da opštinski odbor deli ocenu članstva da Stefanović već duže vreme ne obavlja dobro svoju stranačku funkciju i da je usled brojnih afera, a pre svega afere prisluškivanja, ugrožena bezbednost predsednika Aleksandra Vučića i članova njegove porodice.
Naprednjaci iz Rakovice su ”duboko razočarani lošim radom Stefanovića na mestu predsednika Gradskog odbora SNS Beograd“ i, u skladu sa Statutom stranke, traže da se pokrene postupak za smenu Stefanovića sa funkcije koju obavlja u gradskom odboru.
I Gradski odbor vladajuće stranke u Čačku doneo je jednoglasno odluku da se Izvršnom odboru stranke preporuči da se Stefanović smeni sa mesta ministra odbrane i isključi iz stranke. Na sastanku su iznete primedbe da Nebojša Stefanović, u vreme dok je bio ministar policije i kada je posedovao informacije vezane za delatnost kriminalne grupe Veljka Belivuka, koja je ugrožavala i bezbednost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ta saznanja nije podelio sa Vučićem, ali ni sa ostalim ljudima zaduženim za Vučićevu bezbednost.
Za odbor SNS na Vračaru , jednoj od centralnih opština u srpskoj prestonici, uz prisustvo Nikole Selakovića, ministra inostranih poslova, Tomislava Momirovića, ministra građevinarstva, i Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda, uz isti zahtev, Stefanoviću je zamereno “nezakonito prisluškivanje predsednika”.
Nebojša Stefanović se, za sada, suzdražava od davanja bilo kakvih izjava iako je u decembru 2019. godine, povodom “afere Krušik”, rekao da je potrebno samo da Vučić zatraži njegovu ostavku i da bi je imao u najkraćem roku, baš kao što može i da ga smeni.
U međuvremenu se mnogo toga izdešavalo što je očigledno poremetilo odnose dvojice saboraca. Rezultat je pomalo čudna situacija u kojoj Vučić, bar ne direktno, ne traži ostavku od Stefanovića, niti je ovaj, za sada, nudi.
Vučić je stajao svojom nepodeljenom podrškom iza Stefanovića u trenucima kada je njegov pulen bio optuživan da je falsifikovao diplomu. Predsednik Srbije se nije mnogo obazirao ni na optužbe da se Stefanovićev otac bavi trgovinom oružjem i mnogim drugim situacijama kada je na meti kritike bio bivši ministar policije.
Ono što Vučić ne prašta nisu, dakle, optužbe za korupciju, nelegalno bogaćenje, lažni doktorati. Crvena linija koja, međutim, ne sme da se pređe je potpuna vernost, slepa poslušnost i bespogovorna privrženost Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.
Na tom testu je, izgleda, pao upravo Nebojša Stefanović i to onog trenutka kada je Vučić saznao da je navodno prisluškiva. Istine radi, kako je to objasnio bivši inspektor MUP Srbije Nebojša Trbović , predsednik i članovi njegove porodice nisu direktno prisluškivani. Oni su zapravo 1882 puta razgovarali sa 26 osoba koje su bile na merama prisluškivanja. Iako, kako je to rekao Aleksandar Vulin , nije bilo nijednog elementa prekršajnog ili krivičnog dela, niti je ijedna od tih osoba optužena ili osuđena, Stefanović je učinio pragreh jer nije o tome lično obavestio Aleksandra Vučića, već je predsednik do tih informacija došao, kako je objasnio, preko jednog “poštenog policajca”.
Tu vrstu greške, ako nije reč čak o Stefanovićevoj nameri da se poverljivim saznanjima lično obezbedi, Vučić ne prašta. Ceh plaćaju gotovo svi Stefanovićevi ljudi iz vremena dok je bio ministar unutrašnjih poslova, od Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke, do najsitnijih službenika koji se bili bliski bivšem rukovodstvu MUP-a.
Po logici stvari, na red je došao i sam Stefanović ali budući da se radi o čoveku koji mnogo zna, upotrebljava se mnogo suptilniji metod, još iz vremena Slobodana Miloševića poznat kao “idejno-politička diferencijacija”. Dakle, nema brutalne smene ili hapšenja jer bi to moglo da izazove nekontrolisanu štetu i po Vučića i po vladajuću stranku. Sav posao obavlja stranačka infrastruktura koja služi kao neka vrsta Vučićevog trbuhozborca, a sa druge strane svima je jasno da će ishod zavisiti od procene i odluke Vučića i spremnosti Stefanovića da sarađuje sa predsednikom države. Sve ostalo je jeftina zabava za članstvo vladajuće stranke i srpsku javnost koja ima još jednu temu koja će prekriti mnogo važnije probleme sa kojima se građani svakodnevno suočavaju.
