Srbija između Kosova i Evrope

Nemačka kancelarka Angela Merkel mnogo je naljutila predsednika Srbije Borisa Tadića i politički establišment u Srbiji. No, nisu samo političari kivni. Ni građani nisu spremni da čuju oštre kancelarkine reči koje, najgrublje rečeno, kažu „vreme je da odustanete od Kosova“. Komentar

Nemačka kancelarka Angela Merkel mnogo je naljutila predsednika Srbije Borisa Tadića i politički establišment u Srbiji. No, nisu samo političari kivni. Ni građani nisu spremni da čuju oštre kancelarkine reči koje, najgrublje rečeno, kažu „vreme je da odustanete od Kosova“.

Ta, nemojte Angela, mi bismo još malo da se igramo politike „i Kosovo i Evropska unija“. Sećate se, to je izborni slogan i temelj predizborne kampanje Demokratske stranke (DS) koja je pomenutoj partiji donela najveći broj glasova i mogućnost da formira vladu. I do pre samo nekoliko dana se činilo da će ovako formulisana politika Srbiji obezbediti kandidaturu, a možda i datum početka pregovora. Entuzijazam je naglo porastao nakon ispunjavanja svih uslova za saradnju sa Haškim tribunalom. Ratko Mladić i Goran Hadžić izručeni su Hagu čime je Srbija posle niza godina mučenja zatvorila jedno od najosetljivih pitanja koje je usporavalo evropske integracije. Niz zakona, uključujući i zakon o restituciji, pripremljen je i poslat na javnu raspravu. Reforma pravosuđa, urađena sa puno grešaka, prolazi kroz proces preispitivanja, pa se očekuje da će i ovaj zahtev Evropske unije biti uspešno rešen. Unutrašnje političke sukobe koji su ovog proleća pretili da ozbiljno poljuljaju vlast u Srbiji predsednik Tadić i vladajuća koalicija uspeli su da amortizuju pričom da sukobima nije vreme jer će Srbija u oktobru sigurno dobiti status kandidata, a vrlo se glasno govorilo i o čuvenom datumu za početak pregovora.

Kosovo je malo ko pominjao. Počeli su, kako ih u Srbiji nazivaju, tehnički razgovori između Beograda i Prištine. Ne razgovara se o statusu, jer se o tome nema šta razgovarati. Stav je poznat. Kosovo i Metohija neotuđivi su deo Republike Srbije. Pregovori su otvoreni sa namerom da se reši niz otvorenih i ozbiljnih problema, poput carine, pečata, diploma, struje i ostalih pitanja koji opterećuju svakodnevne odnose između Beograda i Prištine. Činilo se da Srbija ima inicijativu u ovom razgovorima, predlažući konkretna rešenja za konkretne probleme.

No, ono što je svima koji ozbiljnije prate dešavanja bilo jasno jeste da su to pokušaji da se kupi vreme. Vrlo je teško razgovarati o rešavanju problema kada strane u pregovorima nastupaju sa dve potpuno različite pozicije. Stoga ne čudi što nakon svih održanih sastanaka između beogradskog pregovarača Borislava Stefanovića i predstavnice Prištine Edite Tahiri nema konkretnih rezultata.

U julu je sever Kosova ponovo goreo. Pokušaj da se na administrativnoj liniji uspostavi kontrola Prištine očekivano je izazvao burne reakcije lokalnog srpskog stanovništva. Paljenja, demonstracije, blokade još jednom su obišle svet. Iako se situacija smirila, a kosovske vlasti i međunarodna zajednica još jednom odložili uspostavljanje kosovskih institucija na severu Kosova. Međutim, bilo je sasvim jasno da će pitanje Kosova postati najvažnija tema za Srbiju, te da se status quo neće moći još dugo da zadrži.

Ipak, kao bomba je odjeknula poseta Angele Merkel Beogradu. Ne samo da je Srbiji postavljen „novi“ uslov, regionalna saradnja, što je za Hrvatsku bio veliki kamen spoticanja u evrointegracijama, već je Merkelova rekla da nema ništa ni od kandidature koja se činila kao gotova stvar, a o datumu pregovora imamo samo da maštamo.

Svega dva dana nakon posete nemačke kancelarke u Beograd je stigao slovenački premijer Borut Pahor. Predsednik Srbije je u pomoć pozvao osvedočenog prijatelja Srbije i njenih napora da pristupi Evropskoj uniji. Pahor je već tada „spustio loptu“ i rekao da Srbija zaslužuje dobijanje statusa kandidata. Čini se da je to bio dobar potez, jer je Angela Merkel posetila Sloveniju i sama ublažila stavove kada je u pitanju srpski regionalni uslov.

Razumljivo i očekivano da će pitanje Kosova za Srbiju biti najbolnija tema u nastavku evrointegracija. I jasno je da Evropa neće dozvoliti da se doveka odlaže pitanje utvrđivanja granica na Balkanu. No, da li time mora da se uslovljava kandidatura Srbije, jedino što još drži građane u stanju kakvog takvog optimizma, pitanje je koje ne mogu da dokučim ovih dana.

Diplomata sa dugim stažom u Beogradu pre nekoliko dana mi je rekao da veruje da se Merkelova „zaigrala“, te da to nije stav većine članica EU. Kaže da je kandidaturu Srbija „zaslužila“ ispunivši haške uslove. Da ima dovoljno vremena da se nastavi sa pritiskom na zvanični Beograd kada je u pitanju regionalna saradnja, ali nakon dobijanja kandidature. „Srbija reaguje samo na pritiske“ dodaje diplomata, mada to, avaj, odavno znamo.

Novosti o razgovoru Merkelove i Tadića pročitala sam daleko od Beograda. I, ma koliko sam bila ljuta jer mi je preko glava kosovskih legendi i kosovskih problema, nisam mogla da ne osetim gorčinu zbog stalnih pritisaka i uslovljavanja i stalnog osećaja nekakvog poniženja.

Pa ne znam da li sam više ponižena što politička elita ove zemlje večito kasni u rešavanju problema ili se osećam loše jer nam „policajci sa Zapada“ stalno nešto novo traže i nikada nije dosta i nikako da se iskupimo za devedesete. Ne znam da li me, sa pravom ili ne, više iz takta izbaci izjava hrvatske premijerke da je Hrvatska najveći prijatelje Kosova ili odgovor našeg diplomatskim skandalima vičnog ministra inostranih poslova Vuka Jeremića koji reče (a ostade živ) da „kome je Kosorova prijatelj, neprijatelji mu nisu potrebni“. Borim se da ne postanem jedna od „onih“ koji su se razočarali u desetogodišnju borbu protiv režima, jer se stvari sporo menjaju a nas nikako ne skidaju sa crne liste.

I Kosovo i Evropska unija. Nije nego. Nisam verovala u tu politiku ni kada sam za nju glasala. Birala sam kako sam morala. Danas se nadam da će Evropska unija postati bliža od oktobra, te da ćemo dobiti status kandidata. Nije da će nam to mnogo pomoći u životu, ali osim što ćemo moći da povučemo više sredstava, moći ćemo i malo da podignemo glavu.

A Kosovo? To će, sva je prilika, rešavati sledeća vlada. Mislim, većina stvari je poznata, treba samo da nam gorke vesti upakuju u marcipan.