Novi Sad, Srbija © Mirko Kuzmanovic/Shutterstock
Upravljanje kohezionim fondovima često je složen zadatak, koji zahteva posebne administrativne i tehničko-finansijske sposobnosti. Stoga je za zemlje kandidate za članstvo u EU, poput Srbije, veoma bitna priprema već u pregovaračkoj fazi
Tokom procesa pristupanja EU Srbija se mora uskladiti s evropskim pravilima i politikama, objedinjenim u 35 pregovaračkih poglavlja . Regionalnoj politici posvećeno je poglavlje 22, koje obuhvata niz propisa koji određuju smernice za izradu i sprovođenje nacionalnih programa za upravljanje kohezionim fondom i strukturnim fondovima EU. Ova sredstva biće dostupna Srbiji tek nakon punopravnog pristupanja Uniji.
U proleće prošle godine, u okviru prvog izdanja projekta “Program razmene o pregovaračkom poglavlju 22”, stručnjaci Instituta za studije o federalnim regionalnim sistemima i autonomijama (Issirfa ), zajedno s OBCT, promovisali su niz formativnih aktivnosti, u kojima su učestvovali predstavnici institucija uključenih u različitim svojstvima u upravljanje evropskim fondovima, poput Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije i Fonda “Evropski poslovi” Autonomne pokrajine Vojvodine.
U aktuelnoj fazi priprema, jedan od glavnih ciljeva Srbije zasigurno je jačanje administrativnih kapaciteta nadležnih institucija, pre svega po pitanju osoblja adekvatno obučenog za finansijsko upravljanje. Prema rečima bivše službenice Fonda “Evropski poslovi”, s kojom smo se susreli u Novom Sadu u maju prošle godine, priprema je od ključnog značaja. “Često se, čak i među državama članicama, govori o sposobnosti apsorpcije fondova . Stoga je važno ulagati u capacity-building, naročito u pretpristupnoj fazi, i to na svim nivoima, ne samo na centralnom”.
U ovom kontekstu, ključni izazov je zadržavanje kvalifikovanog osoblja u javnoj upravi. “Postoji velika fluktuacija radne snage u javnom sektoru. Plate su niske, te ljudi brzo prelaze s jednog radnog mesta na drugo. Oni koji imaju iskustva ne ostaju dugo u pokrajinskim institucijama i vladi, tako da nemamo mogućnosti da steknemo ono što bismo mogli nazvati ‘institucionalnim sećanjem’”.
Problem osoblja uočila je i Evropska komisija, ističući ga u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije, objavljenom u novembru prošle godine.
Iako trenutno nema pristup kohezionom fondu, Srbija učestvuje u raznim programima evropske teritorijalne saradnje, koji se finansiraju iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć 2021-2027 (IPA III). Tokom godina, Srbija je, zahvaljujući ovom instrumentu, razvila sposobnosti koje će joj biti od koristi za buduće upravljanje kohezionim sredstvima.
Dodata vrednost ovih programa leži pre svega u izgradnji saradnje između pograničnih područja dveju ili više zemalja u potrazi za jedinstvenim rešenjima za pitanja od zajedničkog interesa, na primer na polju zaštite životne sredine, zdravstva, obrazovanja, turizma, prevoza i promocije kulture. “Trudimo se da negujemo ovu saradnju jer uvek nešto naučimo. Često naši partneri iz drugih zemalja imaju različite pristupe istom problemu, a nama je alternativna perspektiva vrlo korisna. Pored toga, projekti nam omogućuju da nabavimo posebnu opremu i realizujemo mala strukturna ulaganja koja donose dugoročnu korist”.
Postoji, međutim, i jedno prilično osetljivo pitanje koje se tiče vidljivosti evropskih sredstava, ne samo u stručnim krugovima nego i u društvu uopšte. Projekti, kao i koristi koje iz njih proizilaze, retko se direktno povezuju s EU i procesom evropskih integracija. “Iako svi programi predviđaju precizna pravila kako bi se osigurala vidljivost evropskog donatora, građani često ne znaju da je određeni projekat finansiran evropskim sredstvima i većina još uvek misli da najveći deo investicija dolazi iz Rusije”, objasnila je naša sagovornica iz Novog Sada.
Dakle, komunikacija ostaje važan izazov, posebno u jednom tako osetljivom istorijskom momentu, poput aktuelnog, u kojem podrška procesu evropskih integracija konstantno opada , naročito među građanima Srbije.
