Beograd © BalkansCat/Shutterstock
Ono što građane zbunjuje je činjenica da, dok brojke obolelih dramatično rastu, u isto vreme odvijaju se bez smetnje javni skupovi, političari se pojavljuju bez maski, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gotovo svakodnevno, uz prisustvo nekoliko hiljada ljudi, otvara fabrike, obilazi gradove i gradilišta pri čemu se ne vodi računa o elementarnim zdravstvenim merama protiv COVID 19
Prema poslednjim podacima, u poslednja 24 sata u Srbiji je koronavirus potvrđen kod još 7723 osobe. Od posledica zaraze preminulo je 26 osoba.
Trenutno zdravstveni bilten možda najbolje odslikavaju reči direktorke kovid bolnice u Batajnici Tatjane Adžić Vukićević, najveće ustanove ovog tipa.
”Ovo nije epidemija nego požar i mnogo je gore nego 4. decembra u 2020. kada je kovid bolnica otvorena“, rekla je ona naglasivši da se povećava broj pacijenata u toj ustanovi i da ih je trenutno 700.
Alarmantne vesti stižu sa svih strana. Deo KBC "Dragiša Mišović" je od petka, 10. septembra, ponovo u kovid režimu, a na bolničkom lečenju je 119 pacijenata.
Doktorka Aleksandra Pavlović kaže da su deo Klinike za internu medicinu, Klinika za urologiju, Dečja bolnica i deo kapaciteta Bolnice za ginekologiju sada kovid bolnica.
U Vojvodini su 14. septembra registrovana 1541 nova slučaja zaraze virusom korona, od čega najviše u Novom Sadu (501), saopštio je Institut za javno zdravlje Vojvodine.
U ovom trenutku, broj registrovanih aktivnih slučajeva u Vojvodini je 12.175, a najveći broj registrovanih aktivnih slučajeva je u Novom Sadu, njih 3391, navodi se u saopštenju.
Na jugu Srbije situacija nije ništa bolja.
„Trenutno je u Nišu 550 do 600 pregleda dnevno, pozitivnih je oko 70. Među njima je od osmoro do petnaestoro dece. Najčešće se zaraženi javljaju nakon letovanja u Crnoj Gori i Albaniji“, rekao je direktor Doma zdravlja Niš prof. dr Milorad Jerkan.
Zamenik direktora Kliničkog centra Niš Radmilo Janković kaže da očekuje i više od 10.000 novozaraženih dnevno jer je pokrenuta spirala eskponencijalnog rasta koju je teško zaustaviti.
Epidemiolog Zoran Radovanović, jedna od najuglednijih stručnjaka iz ove oblasti, kazao je da borba virusa i naroda traje 18 meseci, a kao da su se “Krizni štab i nadležni stavili na stranu virusa”.
“Ovo je neobjašnjivo, jedna smo od nekoliko zemalja koje su najgore prošle u celom svetu – najgore je prošao Peru, pa se mi borimo sa Bugarima, tu su Makedonci“, rekao je dr Radovanović.
I zaista, mnogi postavljaju slično pitanje: kako i zašto se desilo da Srbija dospe na sam vrh liste zemalja po broju obolelih. U jednom trenutku, barem kako su govorili zvaničnici, Srbija je bila medju onim državama koje su se najuspešnije suprostavile pandemiji, prednjačila po broju nabavljenih vakcina, respiratora, broju obezbedjenih bolničkih postelja. Sada, ne samo da svakodnevno raste broj obolelih i preminulih, već u javnosti dominira osećaj da ne postoji jasna i koncizna zdravstvena politika u odnosu na najnoviji pik, Krizni štab ne zaseda, a vlast, osim apela gradjanima da se vakcinišu, ne preduzima mere kako bi se pandemija stavila pod kontrolu.
Ono što gradjane zbunjuje je činjenica da dok brojke obolelih dramatično rastu, u isto vreme odvijaju se bez smetnje javni skupovi, političari se pojavljuju bez maski, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gotovo svakodnevno, uz prisustvo nekoliko hiljada ljudi, otvara fabrike, obilazi gradove i gradilišta pri čemu se ne vodi računa o elementarnim zdravstvenim merama protiv COVID 19.
„Moramo da razmišljamo o tome. Ali, ako imate vlastodršca, koji nikada ne stavlja masku na sebe, koji pravi skupove sa ogromnim brojem ljudi bez ikakvih epidemioloških mera … Nemojte očekivati od čoveka koji baš često ne uključuje mozak da će se drugačije ponašati“, naglašava pulmolog Dejan Žujović.
„Čak se i veoma skromne mere koje se sprovode poslednjih meseci ne poštuju. Na taj način omogućavamo virusu da se slobodno širi. Ovo vreme koje protiče je saveznik virusa . Nije nama, upozorava infektolog Dragan Delić.
Vlast se, medjutim, mnogo ne obazire na ova upozorenja.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je nakon sednice Kriznog štaba za suzbijanje epidemije koronavirusa da su najvažnije mere koje treba primenjivati: vakcinacija prvom dozom, vakcinacija trećom dozom i vakcinacija mladih. "To su mere! Ljudi, vakcinišite se, posebno mladi... Nije potrebno da Krizni štab donosi nove mere", izjavila je Brnabić i dodala da se Srbija "priprema za uvođenje kovid sertifikata".
Predsedniku Srbije COVID 19 nije baš omiljena tema. Više voli da govori o putevima, fabrikama rastu bruto društvenog proizvoda. Poseta gradilištu nove kovid bolnice u Novom Sadu bila je jedna od retkih prilika kada je govorio i o sve većem broju obolelih od korone.
"To je naš način da se suprostavimo (širenju zaraze), da napravimo najbolje zdravstvene kapacitete i da molimo ljude da se vakcinišu. Sada kada analiziramo, primetićete da mi ništa nismo gradili u proteklih 50 godina, sve do pre nekoliko godina", rekao je on.
Istakao je da će ta bolnica biti ponos građana Vojvodine i dodao da veruje da će ona olakšati i Beogradu jer je, kako je naveo, bio veliki pritisak na kovid bolnicu u Batajnici.
On je dodao da ga brine porast broja novozaraženih korona virusom, kojih je danas, kako je naveo, značajno više u odnosu na prethodnu subotu.
Vučić je naveo da su nadležni znali da će doći do povećanja broja zaraženih jer su građani Srbije putovali u zemlje u kojima je rasprostranjen delta soj korona virusa.
"Naši ljudi su jedva čekali da otputuju. Suočićemo se s teškim posledicama, ali nije nam prvi put ", dodao je Vučić.
O eventualnim novim merama predsednik nije rekao ni reči. Mnogi upravo u toj činjenici vide njegov stav ali i razlog zašto Krzni štab ne reaguje na očigledno sve veće razbuktavanje zaraze.
Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je da nije slučajno što je Krizni štab tako pasivan i da je izgubio svaki krediblitet.
"I tim ljudima je jasno da će ispasti smešni ako nešto odluče, izbegava se sprovođenje (mera) jer bi to moglo da naljuti građane, sve su to potencijalni glasači”, dodaje Radovanović.
I tu dolazimo do magične reči – glasači. Upravo bitka za naklonost gradjana na sledećim izborima koji treba da se održe 2022. godine, čini se, umnogome je razlog za izbegavanje drastičnijih mera zaštite od kovida, ali i mlake kampanje za vakcinisanje. Antivakseri su, naime, značajan deo biračkog tela u Srbiji i budući kandidati ne bi baš voleli da im se zameraju.
Iz tog ugla gledano, čini se da je potpuno jasno ko je pobednik a ko pobedjeni u ovom odmeravanju snaga izmedju kovida i političkih interesa. Nevolja je što će ceh i ovoga puta platiti gradjani.
