Srbija izmedju Kine i Evrope

Ocene kineskog uticaja se kreću od neumerenog hvalisanja do toga da se Srbija pretvara u ”prvu kinesku provinciju“ u Evropi koja sve češće kritičkim tonovima ocenjuje ubrzano forsiranje „puta svile“ preko Zapadnog Balkana. Opozicju, međutim, više zabrinjava finansijski aspekt uz upozorenje da ubrzano zaduživanje vodi Srbiju u finansijsko ropstvo

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je početkom nedelje izveštaj o Srbiji izvestioca Vladimira Bilčika u kome se između ostalog navodi da zabrinjava ”sve veći uticaj Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana, posebno zbog nedostatka transparentnosti i procene uticaja kineskih investicija i zajmova na životnu sredinu“.

Iako se u dobrom delu javnosti ovaj segment izveštaja povezuje sa značajnim isporukama vakcine Sinofarm zahvaljujući čemu se Srbija svrstava među najuspešnije u Evropi, ova napomena je još jednom otvorila raspravu o karakteru odnosa sa Kinom. Ocene se kreću od često neumerene hvalisavosti do isticanja da je Srbija postala ”prva kineska provincija u Srbiji“.

”To je velika čast, imamo izvanrednu saradnju sa Kinom, inicijativa ’Pojas i put’ je i našem narodu i kineskom narodu donela mnogo uspeha“, rekao je predsednik Aleksandar Vučićnakon što je učestvovao na video-samitu koji su organizovali Kina i 17 zemalja centralne i istočne Evrope u februaru 2021.

On je kazao u intervju za kinesku CCTV-13 da je izvoz Srbije u Kinu za 10 godina povećan za 50 puta, dodavši da je zahvalan Kini na velikoj pomoći koju je uputila Srbiji tokom prošle godine, bilo da se radilo o respiratorima, medicinskoj opremi ili vakcinama, i rekao da svoju zahvalnost Kini Srbija ne krije.

“Pad BDP u Srbiji je - 1 procenat pada dok su ostale zemlje imale pad od čak - 17% BDP. U 2021. očekujemo rast BDP za čak + 6 procenata. Javni dug Srbije je 57% uprkos troškovima oko pandemije. Bez podrške Kine ovo ne bismo uspeli”, naveo je Vučić.

Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozef Borelj (Josep Borrell) je, međutim, istakao da je podrška EU Zapadnom Balkanu značajno veća od podrške koju region dobija od Kine, Rusije i Turske.

“Naš ekonomski investicioni plan za [Zapadni Balkan] iznosi do 9 milijardi evra za rešavanje zdravstvenog i ekonomskog aspekta”, naveo je Borelj i dodao da se EU trudi da pomogne sa vakcinama, ali da se i sama suočava sa izazovima na tom planu.

“Priznajemo da se suočavamo sa teškoćama, zbog toga što kod nas [u EU] postoji manjak vakcina, dok se u nekim državama regiona, poput Srbije, odvija velika diplomatska bitka”, naveo je Borelj.

"Tražimo od Evropske komisije da obrati pažnju na kineske investicije u oblasti teške industrije u Srbiji, jer donose brojne negativne posledice kako po životnu sredinu, tako i po pravni poredak", rekla je Miriam Leksman (Lexmann), poslanica Evropskog parlamenta iz redova Evropske narodne partije.

Leksman je, zajedno sa više od 20 evroparlamentaraca, inicirala 19. januara pismo upućeno evropskom komesaru za proširenje i susedsku politiku Oliveru Varheljiju (Varhelyi), u kojem su ukazali na negativne aspekte kineskih kompanija po životnu sredinu Srbije.

Govoreći o nedavno pristiglom kontingentu od milion doza kineske vakcine Sinfarm u Srbiju, Leksman misli da je reč o "političkoj investiciji" Pekinga.

"Zdravlje je nešto do čega je svima stalo. Rizik od ugroženog zdravlja stavlja ljude u poziciju da se plaše i ne znaju kako da pronađu sigurnost. Lako je manipulisati ljudima koji su u strahu. Nažalost, mislim da je ovo pokušaj Kine da manipuliše ljudima u Srbiji", kaže Leksman.

I dok se u međunarodnim okvirima raspravlja o strateškom uticaju, u srpskoj javnosti se odvija žestoka rasprava o finansijskim uslovima pod kojima Kina u Srbiji biva sve više prisutna.

”Na kraju 2011. godine Kini smo dugovali samo 118 miliona evra, na kraju 2020. dug je narastao do 1,1 milijardi evra uz dogovorene dodatne kredite vredne 14 milijardi evra. Više je nego očigledno ko ima veću korist od takve saradnje“, rekao je Dušan Nikezić, predsednik Resornog odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde (SPP).

On naglašava da ako se samo realizuju svi dogovoreni projekti Srbija će za nekoliko godina Kini dugovati 15 milijardi evra. Do enormnog rasta duga prema Kini je došlo zbog činjenice da Srbija u poslednjih devet godina skoro sve velike infrastrukturne projekte finansira kineskim kreditima, uz obavezu angažovanja kineskih građevinskih firmi bez tendera.

”Vučić zaboravlja da kaže da ukupno u Kinu izvozimo 329 miliona evra a uvozimo dve milijarde i osamstoosamdeset miliona evra. Zaboravlja da kaže da je ukupan spoljnotrgovinski deficit prema Kini dostigao neverovatnih 2,55 milijardi evra, što čini polovinu ukupnog deficita koji Srbija ima sa celim svetom i koji iznosi  5,9 milijardi evra“, dodaje Nikezić.

Iz Kine ne stižu samo investicije, već i pozajmice, kaže autor analize o odnosima Srbije i Kine i istraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić.

"Mi prema Kini imamo sve veći javni dug. Naš javni dug prema Kini je oko 4 odsto, a ukupan spoljašnji dug je oko 7 odsto, i to je dosta veći spoljašnji dug prema Kini u odnosu na Rusiju. Rekao bih da nismo preterano zaduženi, ne bih rekao ono što mnogi kažu da će Kina Srbiju iskoristiti kao ‘trojanskog konja’ ili da će nas preko zaduživanja zloupotrebiti. Mi imamo veliki dug prema Kini, ali on je u granicama normalnosti".

Beograd ima strateško partnerstvo sa Pekingom od 2009, pre Inicijative Pojas i put. Sveobuhvatno strateško partnerstvo dve zemlje datira od 2016, što Srbiju čini jedinom zemljom u regionu sa takvim sporazumima o saradnji sa Kinom, podseća Subotić.

"Jedini smo koji se nisu usaglasili sa deklaracijama EU koje idu na štetu Kini, bilo da se radi o ljudskim pravima, geopolitici, interesima u Hong Kongu, Tibetu. Kina je sve glasnija u odbijanju tih kritika, a sve zemlje regiona su se usaglasile sa evropskim deklaracijama. Tako da je politika početni motor koji je uspostavio poverenje. I pokazalo se, kada je došlo do promene vlasti u Srbiji 2012, da je to poverenje izdržalo test. Kina je ostala van domena kritika političkih partija. S druge strane, neko može voleti ili ne Rusiju ili EU, ali mi ovde nemamo ‘sinoskepticizam’, odnosno skepticizam okrenut prema Kini", napominje Subotić.

U Srbiji oni koji su veličali tradicionalno srpsko-rusko prijateljstvo govorili su „nas i Rusa 300 miliona“. Ova uzrečica se u poslednje vreme, međutim, ne čuje baš često. Umesto toga, Srbi, naročito oni koji su primili kinesku vakcinu, u šali se pozdravljaju sa ”Nji Hao“ (dobar dan).

A, zna se da u svakoj šali ima pola zbilje.