Srebrenica: nema razloga za slavlje

Reakcije Beograda na presudu Medjunarodnog suda pravde o genocidu u Srebrenici. Ni u izjavama zvaničnika, ni u anketama sprovedenim sa građanima Srbije nije se osetila radost ili euforija

Srbija, kao naslednica Savezne Republike Jugoslavije, nije kriva za genocid počinjen u Srebrenici, niti za saučesništvo i podstrekavanja tog genocida odlučio je Međunarodni sud pravde u Hagu, na završnom zasedanju veća po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije održanom u ponedeljak, 26. februara 2007. godine.

Međunarodni sud pravde je, kako prenose sve agencije u Srbiji, u presudi naveo da „Srbija nije saučesnik u genocidu i na taj način nije prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida. Glasovima 12 za i 3 protiv ovaj sud presuđuje da je Srbija prekšila obavezu da spreči zločin genocida po Konvenciju u smislu genocida koji je počinjen u Srebrenici jula 1995. godine".

Ovim je ustanovljen genocid u Srebrenici, ali sud nije utvrdio da je postojala genocidna namera za zločine počinjene nad muslimanima na drugim područjima u Bosni i Hercegovini. Predsednica Suda Rozalind Higins je tokom čitanja presude koju je prenosila Radio Televizija Srbije navela da „Sud nije utvrdio da su masovna ubistva počinjena sa namerom da se muslimani unište kao nacionalna grupa". Istovremeno, u presudio se navodi da je „Sud pronašao da je Srbija prekršila svoju obavezu po Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida budući da je propustila i nije uspela da preda generala Ratka Mladića optuženog za genocid i saučesništvo u genocidu da mu bude suđeno pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i na taj način je u potpunosti propustila da sarađuje sa Tribunalom".

U izvodima presude koji su pročitani na sednici navodi se da organi SRJ nisu planirali, organizovali i učestvovali u sprovođenju genocida u Srebrenici. U tom delu presude stoji da „nije nesumnjivo utvrđeno da je SRJ u kritičnom trenutku pomagala počiniocima zločina, potpuno svesna da će ta pomoć biti upotrebljena za izvršenje genocida". Prema navodima predsednice Suda, nije dokazano da je vlastima SRJ bila predočena svesna namera da se evakuišu i likvidiraju civili, pre svega odrasli muškarci u Srebrenici od 13. do 16. jula 2005., kao i da nije dokazano saučesništvo SRJ u tom zločinu.

Dalje se navodi da nije ustanovljeno da je general Mladić ili bilo ko od oficira Vojske Republike Srpske bili direktno podređeni Vojsci ili državnim organima Srbije, čime nije utvrđena komandna odgovornost. Nesumnjiva finansijska pomoć koja je tokom rata u BiH pristizala iz Beograda, ne predstavlja dovoljno čvrst dokaz da je Vojska Republike Srpske bila deo vojske SRJ ili državnih organa.

Međunarodni sud pravde je utvrdilo da finansijska odšteta ne bi bila primeren oblik reparacije, dodajući da BiH ima pravo da traži simboličko zadovoljenje od Srbije. Predsednica Higins je pročitala i da je Srbija obavezna da neodložno ispuni sve preuzete obaveze prema Haškom tribunalu. Većinom od 13 glasova Sud je odlučio da Srbija mora da se obaveže da se počinjeni zločini neće ponoviti. Crna Gora je, po odluci Suda, izuzeta iz presude, ali je predsednica Higins navela da to „Crnu Goru ne oslobađa zajedničke odgovornosti po Konvenciji o kažnjavanju i sprečavanju genocida, čija je potpisnica". Na početku čitanja presude, Sud se proglasio nadležnim za postupak.

U Srbiji je odluka Međunarodnog suda pravde dočekana sa olakšanjem. Ovim su višegodišnje strepnje da će Srbija biti prva zemlja osuđena za genocid okončane. Ipak, ni u izjavama zvaničnika, ni u anketama sprovedenim sa građanima Srbije nije se osetila radost ili euforija.

Pravni tim Srbije koji je zastupao državu pred Sudom, izrazio je zadovoljstvo zbog činjenice da Srbija nije proglašena krivom za genocid u BiH. Kako prenosi B92, glavni zastupnik Srbije, Radoslav Stojanović je izrazio profesionalno zadovoljstvo presudom koja je ustanovila da ni Srbija ni srpski narod nisu imali nameru da unište muslimanski narod, dodavši da se „neće veseliti i radovati, jer je ovaj proces došao kao posledica jedne velike tragedije". On je dodao da presuda može da bude osnov nacionalnog pomirenja na prostorima bivše Jugoslavije. U pismenoj izjavi koju je pročitao Saša Obradović, član pravnog tima Srbije, zahteva se da Srbija što pre ispuni sve obaveze prema Haškom tribunalu.

Predsednik Srbije Tadić je ocenio da je presuda Međunarodnog suda pravde veoma važna za Srbiju i njene građane jer je ustanovila da Srbija nije odgovorna za genocid u BiH. U izjavi koju je prenela Beta, Tadić poziva Narodnu skupštinu da u najskorije vreme usvoji deklaraciju kojom će se „nedvosmisleno osuditi zločin počinjen na području Sreberenice, što bi značilo ispunjenje jednog dela današnje presude". Tadić je dodao da je „jasno da svako onaj ko se bude protivio dovršetku saradnje sa Haški tribunalom i donošenju skupštinske deklaracije o Srebrenici, radi najdirektinije protiv interesa svoje države i budućnosti njenih građana".

Da podsetimo, 2005. godine je bila pokrenuta incijativa da parlament usvoji deklaraciju o Srebrenici. Međutim, parlamentarne stranke nisu postigle dogovor o ovome, pa je umesto deklaracije na jednoj od sednica održan minut ćutanja za sve žrtve terorističkog napada u Londonu, žrtve u Srebrenici, Bratuncu i Skelanima.

Premijer Koštunica je za B92 izjavio da put ka pomirenju vodi preko kažnjavanja svih koji su počinili ratne zločine, dodavši da je „presuda Suda u Hagu po tužbi BiH protiv SRJ posebno važna jer je oslobodila Srbiju teške optužbe da je počinila genocid". Koštunica je dodao da Srbija čini sve kako bi okončala svoje obaveze prema Haškom tribunalu, jer je „u interesu građana Srbije da se ta saradnja što pre okonča". Kako prenosi B92, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković smatra da Srbija sa istorijske tačke gledišta može da bude zadovljna presudom Međunarodnog suda pravde ali da ima moralnu obavezu da pomogne da krivci za genocid u Srebrenici budu pronađeni i kažnjeni.

Potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac je na konferenciji za novinare istakao da je „dobro za sve koji žive u Srbiji što naša zemlja nije oglašena kao genocidna, jer da je sud doneo takvu odluku, bojim se da bismo svi bili žigosani, bez obzira da li smo bili portiv toga ili smo podržavali takve aktivnosti".

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić je u izjavi za B92 ocenio da je „Sud danas potvrdio ono što je znao ceo svet - da Srbija nije učestvovala ni u kakvom genocidu", ocenivši da je „suđenje i presuda deo velike zavere protiv Srbije".

Kako prenosi Beta, portparol Demokratske stranke Srbije, Andreja Mladenović smatra da je presuda značajna jer oslobađa Srbiju od optužbi za genocid, dodajući da se ulažu veliki napori da se otkriju i privedu pravdi svi optuženi za ratne zločine. Mladenović je istakao da DSS smatra da „samo istina o svim zločinima može da bude pretpostavka stvarnog pomirenja i trajnog mira u celom regionu".

U Socijalističkoj partiji Srbije ocenjeno je da je presuda Međunarodnog suda pravde izuzetno povoljna za državu i narod, ali i za SPS jer su njeni predstavnici tada bili na vlasti.

G17 plus takođe ocenjuje da je dobro što je sa Srbije skinut teret genocida i naglašava da je neophodno što pre dovršiti saradnju sa Haškim tribunalom. U izjavi za Tanjug, lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović navodi da nema prostora ni za kakvo likovanje u Srbiji, naglašavajući da presuda „konačno definiše zločin u Srebrenici kao genocid čime je stavljena tačka na relativizaciju zločinačke politike sprovođene u ime Slobodana Miloševića, a sa kojom je Vojislav Koštunica proglasio kontinuitet i u vrednosnom i u pogledu načina vladavine".

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je za B92 izjavio da je ostao bez reči na presudu, dodavši u svom stilu „neka krv i pepeo Bosne padnu na ruke svih onih koji su doneli ovakvu presudu".

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da je presuda Suda rezultat nedostatka dokaza koje je trebalo da obezbedi Srbija. Po njenom mišljenju, presuda ne predstavlja nikakvu pobedu zemlje, jer je svima poznato da su srpska vojska i policija učestovale u genocidu u Srebrenici. Kandić je istakla da se nada da će „doći neka demokratska vlada koja će smatrati da je važno da se nikada u budućnosti ne ponove ovi zločini, i da će u ime istine izneti ono što su dokazi. Ti dokazi ukazuju na to da bez Srbije nijednog masovnog zločina ne bi bilo".

Kako prenosi Beta, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, Biljana Kovačević Vučo smatra da je presuda „poraz Srbije jer će poslužiti kao izgovor svima koji su negirali zločin počinjen u naše ime". Vučo je dodala da je presuda „pobeda SRS-a, Koštunice i Ratka Mladića."

Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava je prosledila saopštenje za javnost u kojem apeluju na vlasti Republike Srbije da „ozbiljno i odgovorno saopšte činjenice utvrđene presudom, te da ni na koji način ne dovedu u pitanje žrtve genocida. Presudom se jasno pokazuje da tadašnje vlasti u Srbiji nisu ništa uradile da spreče genocid".

Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević upozorava da presuda sadrži ozbiljne navode o umešanosti Srbije u rat. Dimitrijević je, u intervjuu za B92, posebno naglasio da pozivi Srbiji da sarađuje sa Haškim tribunalom od sada predstavljaju obavezu predviđenu presudom. Dimitrijević je istakao da „ako se ne izvrši presuda kako treba, onda se može umešati Savet bezbednosti koji je garant izvršenja presude, i ako on donese odluku da je država kriva, onda će Srbija biti u velikom kršenju prema SB".