FCA Kragujevac
U 2016. godini Fijat je po osnovu donacija, dotacija i premija iz budžeta Srbije dobio 3,7 milijardi dinara, dok su rashodi za zarade u FCA iznosili 2,7 milijardi dinara
Radnici Fijat Krajsler automobila (FCA) u Kragujevcu (centralna Srbija) sredinom ove nedelje su prekinuli štrajk započet 27. juna i krenuli u pregovore sa menadžmenom italijanske kompanije. U pokretanju pregovora značajnu posredničku ulogu imali su srpska vlada i premijerka Ana Brnabić. Vlada je vlasnik 33 odsto udela u FCA, ali nema ulogu poslodavca.
Prosečne plate u FCA su 38.000 dinara, odnosno oko 320 evra, što je manje od prosečne zarade u Srbiji koja je u maju iznosila oko 46.000 dinara, a mnogo manje nego što primaju Fijatovi radnici u drugim zemljama. Plate se isplaćuju redovno i povećavane su dva puta, u novembru 2016. i u martu 2017. godine. Uprava fabrike tvrdi da poštuje kolektivni ugovor, o kome je sa sindikatima dugo pregovarano.
Zahtev štrajkača je da zarade budu povećane na 45.000 dinara, što je poslovodstvo fabrike odbilo kad su radnici najavljivali štrajk. Pregovori su na samom početku, a vlada je najavila da će se o svim zahtevima razgovarati odvojeno. Za sada se govori o osnivanju komisija koje bi se bavile zahtevima radnika, ali nema iole čvrstog obećanja da bi osnovni zahtev, povećanje zarada, mogao da bude ispunjen.
Vlada je preuzela posredovanje jer strahuje da bi Fijat, koji je trenutno najveći srpski izvoznik, mogao da se povuče iz Srbije. Ministri i premijerka Brnabić apelovali su na radnike da budu odgovorni. “Lansirana” je i teza o političkoj pozadini štrajka, uz sugestiju da iza svega možda stoji opozicija, a mediji su u proteklih nekoliko dana intenzivno pisali o lošem uticaju štrajka na inostrane investitore, nakon čega je usledio povratak radnika u fabriku i početak pregovora.
Povlačenje
Radnici su ušli u štrajk uvereni da to ne može biti razlog povlačenja Fijata iz Srbije jer ta kompanija nigde neće dobiti bolje uslove. U Poljskoj, gde bi eventualno mogla da bude izmeštena proizvodnja, zarade zaposlenih su dva puta veće nego u Kragujevcu. Menadžment se do sada nije oglašavao, pa nije do kraja jasno da li zaista namerava da nastavi proizvodnju u Srbiji, ili planira izmeštanje u neku drugu zemlju, o čemu mediji već dugo spekulišu.
Srbija se sa Fijatom 2008. godine sklopila desetogodišnji ugovor, koji ističe iduće godine. U srpskim medijima se pominje da prodaja modela koji se proizvodi u Kragujevcu ne ide dobro i da nema perspektivu, zbog čega menadžment, navodno, razmišlja da prekine celu operaciju, odnosno da ne produži desetogodišnji ugovor. Srpska vlada, kako stvari sada stoje, nema jasne garancije da se Fijat neće povući odmah ili za nekoliko godina.
Ako Fijat odluči da ostane, štrajk će u pregovorima sa vladom verovatno biti iskorišten kao povod za postavljanje novih uslova i zahteva za olakšicama za poslovanje FCA Kragujevac. To bi mogao da bude i motiv za prilično panično reagovanje vladajućih krugova i potencijalno nepopularnu odluku da stanu iza interesa investitora i pojačaju pritisak na radnike.
Vlada je, inače, odbila da objavi detalj ugovora sa Fijatom postignutog pore devet godina. Zna se da je Srbija unela ulog od 100 miliona evra, a Fijat je dobio subvencije od 10.000 evra po radniku. Fabrika sada zapošljava nešto više od 2.000 ljudi. Fijat je dobio i besplatno zemljište, oslobodjen je plaćanja svih poreza i lokalnih taksi, zadužuje se sa garancijom države po povoljnim uslovima.
Novac
Strategiju privlačenja stranih investicija srpske vlasti zasnivaju na subvencijama i drugim pogodnostima, kao i na činjenici da je radna snaga u Srbiji jeftina. U 2016. godini Fijat je po osnovu donacija, dotacija i premija iz budžeta Srbije dobio 3,7 milijardi dinara (nešto više od 31 miliona evra), dok su rashodi za zarade u FCA iznosili 2,7 milijardi dinara (nešto vše od 22 miliona evra).
To znači da fabrika u Kragujevcu prošle godine nije uopšte bila opterećena troškovima zarada zaposlenih, odnosno da je od Srbije dobila gotovo 10 miliona evra više nego što je potrošila za te namene. Otuda se opravdano postavlja pitanje zašto bi Fijat uopšte razmišljao o prekinu proizvodnje. Ekonomisti smatraju da je odgovor jednostavan – subvencije nisu ni jedini ni najvažniji faktor privlačenja investicija.
Ekonomski eksperti predlažu da se menja vladina politika subvencionisanja i nudjenja jeftine radne snage i naglašavaju da je najvažnije da svim investitorima budu obezbedjeni jednaki uslovi za poslovanje, garantovana pravna sigurnost, ukinuti nepotrebni nameti i da budu kažnjeni oni koji ne isplaćuju zarade i ne plaćaju poreze i doprinose. Ukratko, da sistem počne da funkcioniše efikasno, a uslovi poslovanja budu jasni i predvidivi.
FCA godišnje izveze automobile u vrednosti oko milijardu evra, od čega je neto izvoz 30 odsto jer se za proizvodnju Fijatovih modela u Kragujevcu uvozi više od 60 odsto delova. Za Srbiju je Fijatovo poslovanja značajno ne samo zbog izvoza već i zbog toga što je za tu kompaniju vezano još 15 firmi koje proizvode delove za automobile i koje izvoze na strana tržišta, a zapošljavaju oko 6.000 ljudi. Vlada otuda mora hitno da reaguje, što može podrazumevati ponude vezane za subvencije, ali i dalje angažovanje u “disciplinovanju” radnika. Utisak je da za promenu politike, bar što se Fijata tiče, nema vremena.
