Kompanija Telekom, koja je u većinskom vlasništvu države, izbacila je iz svoje kablovske ponude TV N1, praktično jedinu televiziju dostupnu širim slojevima stanovništva na kojoj je moguće naći stavove i mišljenja opozicije i drugih oponenata
Vladajući srpski blok, predvođen predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, jača pritisak na opozicione stranke koje najavljuju bojkot izbora kao i na medije koji nisu pod kontrolom vlasti; Vašington i Brisel su nepokolebljivo protiv bojkota i pozivaju opoziciju da odustane od te ideje, odnosi izmedju Srbije i Crne Gore su na najnižoj tački do sada, a opozicija ponavlja da nema elementarnih uslova za demokratske i fer izbore i ne pokazuje spremnost da promeni odluku. Tako, otprilike, izgleda atmosfera u Srbiji nekoliko meseci pred redovne parlamentarne izbore koji se očekuju u aprilu ove godine.
Opozicija s pravom tvrdi da se, kada je reč o izbornim uslovima, nije praktično ništa promenilo i da, s obzirom na činjenicu da izbori slede za tri meseca, više nema vremena da se bilo šta ozbiljnije popravi. Najveći problem, bar kada je o izbornim uslovima reč, ostaju ravnopravan pristup medijima i medijske slobode. Vlasti će, kako stvari sada stoje, vrlo brzo usvojiti Medijsku strategiju koja se najavljuje već gotovo godinu dana i pokušati da je predstave kao važan ustupak, ali to ne može doneti nikakve brze i ozbiljne promene. Strategija nije zakonski dokument i na osnovu nje tek treba da budu donošeni novi zakoni koji potom treba da budu primenjeni.
Osim toga, vlasti su u praksi preduzele korake da dodatno ograniče oponentima ionako mali pristup širokim slojevima stanovništva. Kompanija Telekom, koja je u većinskom vlasništvu države, izbacila je iz svoje kablovske ponude TV N1, praktično jedinu televiziju dostupnu širim slojevima stanovništva na kojoj je moguće naći stavove i mišljenja opozicije i drugih oponenata. Kompanija taj potez pravda ekonomskim razlozima i nerazumevanjem sa vlasnikom TV N1, što vlasnik negira. Ali, u svakom slučaju ostaje činjenica da se upravo uoči početka predizborne kampanje, zahvaljujući kompaniji u državnom vlasništvu, snažno ograničava vidljivost jednog važnog medija koji nije po volji vlasti.
N1 tvrdi da je pravo na objektivno informisanje uskraćeno velikom broju domaćinstava u Srbiji i da voljom vladajuće stranke, oko jedan milion građana priključenih na kablovske provajdere koje kontroliše Telekom, trenutno nema mogućnost da prati programe te televizije. Osim toga, sajt TV N1, takođe važan izvor informacija nezavistan od vladajućih struktura, je već nekoliko dana pod sistematskim DDoS napadima i blokiran je po nekoliko puta dnevno. Da je sve povezano sa politikom posredno je potvrdila i premijerka Ana Brnabić, rekavši da se N1 ponaša kao "politička stranka". Dakle, reč je ipak i o tome da se vladi ne dopada izveštavanje jednog od samo nekoliko medija koje ne kontroliše i da nastoji da ga uguši.
Kosovo
Kosovo je, samo sticajem okolnosti, van trenutnog fokusa budući da je postalo neizvesno da li će i kada biti formirana nova vlada ili će se ponovo ići na izbore. Iako trenutno slabije vidljiva na političkoj sceni (što u potpunosti odgovara srpskom vladajućem bloku jer će u predizbornoj kampanji biti manje opterećen tim pitanjem), kosovska kriza ostaje tačka kroz koju se prelama većina krupnih političkih problema sa kojima se Srbija suočava. Čim vlada bude formirana, Beograd će morati da ubrza pregovore o normalizaciji odnosa, što podrazumeva i ustupke Kosovu. Otuda srpskim vlastima ide u prilog da se formiranje kosovske vlade oduži još nekoliko meseci, odnosno do izbora u Srbiji.
Među analitičarima u Beogradu preovlađuje uverenje da su očekivanja u vezi sa normalizacijom odnosa sa Kosovom glavni razlog zbog koga Vučić i vladajući srpski blok i dalje imaju podršku Zapada. Vlasti su, istina, izložene kritikama zbog pomanjkanja vladavine prava i pritiska na medije, ali nema jasnih i oročenih uslovljavanja a negativan stav prema bojkotu se ne dovodi u pitanje. Američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri rekao je da su SAD "zabrinute okruženjem u kojem će se odvijati izbori u Srbiji" i da vlada koja želi da bude smatrana legitimnom, treba da osigura fer izbore.
Istovremeno, opoziciji koja se drži bojkota jer smatra da izborni uslovi nisu fer, ambasador je poručio: "Moje viđenje je da bojkotovanje izbora lišava mnoge glasače mogućnosti da izraze mišljenje. Mislim da to nije fer i da nije produktivno". Ovakav pristup pokazuje da je Vašingtonu (a svakako i Briselu) jako stalo da buduće vlasti u Srbiji budu ne samo legalne, nego i legitimne i da imaju kapacitet da donose važne i teške odluke, a da pri tome budu amortizovane eventualne tenzije koje takve odluke mogu da izazovu na politčkoj sceni. Opozicija se oseća stešnjenom između tih zahteva i izbornih uslova koje smatra potpuno neprihvatljivim i nefer, pa uprkos svemu čvrsto insistira na bojkotu.
Opozicija
Izjave koje povodom stava američkog ambasadora prema bojkotu izbora stižu iz Saveza za Srbiju (SzS, vodeći opozicioni savez) variraju od delmičnog razumevanja do otvorene ljutnje. Lider Zajedno za Srbiju i gradonačnik Šapca Nebojša Zelenović ambasadorov stav tumači kao posledicu zabrinutosti zbog činjenice da Vlada i parlament koji budu formirani nakon izbora bez opozicije neće imati kapacitet da donose ozbiljne odluke. "Mi potpuno razumemo izjavu gospodina ambasadora, razumemo i njegovu zabrinutost", navodi on.
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je nastupio znatno oštrije. Ocenio je da Godfriju "nije bitno" to što u Srbiji ljude prebijaju, isteruju s posla i što se progone novinari. "Bitno je da je onaj koga podržavate spreman da potpiše priznanje Kosova i da kompanijama koje dolaze iz vaše zemlje dâ poslove vredne milijardu evra bez tendera. Zato mu se sve to toleriše, zato ga obasipate rečima pohvale i divljenja, dok stotine hiljada ljudi, u Vučićevim seobama naroda, odlazi iz zemlje", naveo je Đilas u otvorenom pismu Godfriju, upućenom povodom odluke ambasadora da gostuje na TV Pink, koja vodi oštru kampanju protiv opozicije.
Iz otvorenog pisma se može zaključiti da bi deo opozicije želeo da Vašington i Brisel, zbog kršenja demokratskih procedura, ukidanja vladavine prava i ograničavanja medijskih sloboda, ostave po strani svoj odnos prema Kosovu, čiju nezavisnost većina zemalja Zapada priznaje. To se, naravno, neće i ne može dogoditi a upravo pomenuti deo iz Đilasovog otvorenog pisma ukazuje na jedan od razloga zbog kojih srpska opozicija nema dovoljnu podršku. Jer, ukoliko već ima neka obećanja za rešavanje jednog od najkrupnijih regionalnih problema u skladu sa svojim interesima i svojom politikom, Zapad nema dovoljno razloga da se okreće opozicionom bloku čiji stav o Kosovu nije jasno definisan.
Opozicija odlično razume da je Kosovo za birače u Srbiji i dalje krajnje osetljivo pitanje i nastoji tu činjenicu da iskoristi kako bi oslabila Vučića, suočenog sa zahtevima da načini nove ustupke u odnosu na Prištinu. To je prihvatljivo i korisno sa stanovišta takozvane dnevne politike, ali je teško spojivo sa "širom slikom", odnosno sa generalnim odnosim snaga u regionu i interesima ključnih međunarodnih igrača. Opoziciji je sigurno jasno da, kada je reč o Kosovu, teško da može išta da promeni, ali nije spremna da to javno prizna niti da definiše neku zajedničku platformu koja bi vodila ka približavanju stavova sa Briselom i Vašingtonom.
