U Srbiji bitka za tv etar

Državni operater Telekom, koji je zapravo kao akcionarsko društvo u vlasništvu građana Srbije, koristi se kao paravan za mnogobrojne transakcije, od kupovine Adrija medija grupe, preko pokretanja Juronjuz Srbija, do dogovora sa Telenorom, uz korišćenje javnog novca, te postaje dominantan subjekt na medijskom polju, a mediji u njegovom vlasništvu odlikuju se bezrezervnom podrškom vladinoj politici. Država se tako izokola ponovo na velika vrata vraća na medijsko tržište

Bitka za tv etar u Srbiji se nastavlja nesmanjenim intenzitetom. Nakon što su TV Prva i TV O2, bivša TV B92, pod prilično nejasnim okolnostima, zaobilaznim putem, promenile vlasnika, izazivajući burne polemike zbog neskrivenog učešća Telekoma u celoj operaciji, akcionarskog društva sa većinskim državnim kapitalom, osvanuo je dokument koji otkriva da ovaj operater, ugovorom sa češkim Telenorom, kako se navodi, “stavlja tačka na poslovanje United Media kao i SBB-a u Srbiji“.

United Media, odnosno SBB, su direktno vlasnički povezani sa dve kablovske televizije, TV N1 i TV Nova S, portalom nova.rs, a u fazi su preuzimanja dnevnog lista Danas, medija koji su kritički raspoloženi prema aktuelnoj vlasti.

Vlast, na drugoj strani, ima potpunu kontrolu nad svim nacionalnim komercijalnim emiterima i vidljiv dominantan uticaj nad javnim servisima, Radio-televizijom Srbije i Radio-televizijom Vojvodine. Uskoro će početi sa radom i Juronjuz Srbija koji je osnovala Telekomova firma HD-Win koja je i jedini njen vlasnik, sa 100 odsto udela.

Prema poslednjim podacima, SBB ima 46,1 odsto tržišta, a Telekom, sa povezanim kompanijama, 42,4 odsto.

U Telekomu, barem tako kažu, nisu zadovoljni ovakvim rasporedom snaga i odlučili su da sklope sporazum sa Telenorom, kompanijom u vlasništvu češkog biznismena Petra Kelnera.

Ovaj sporazum, kako navodi Telekom, koji je u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i praksom, predviđa da po komercijalnim uslovima Telekom iznajmljuje svoju optičku infrastrukturu Telenoru, čime se, kako kažu, značajno liberalizuje tržište telekomunikacija u Srbiji. Telenor će biti u prilici da pored optike od Telekoma Srbija kupi i sadržaje, ali će imati i mogućnost izbora da sadržaje kupuje i od drugih proizvođača i distributera, kao i mogućnost da proizvodi sopstvene sadržaje.

Iz ovog saopštenja Telekoma  deluje da je u pitanju jedan klasičan ekonomski sporazum dva operatera. Ono što je sporno je zapravo obrazloženje koje je Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma, uputio svom Upravnom odboru.

“Ovo omogućava da se SBB potisne sa ovog tržišta, da Telekom Srbija bude stabilno broj jedan u maloprodaji fiksnog interneta, ali i da u veleprodaji ostvari značajan prihod u budućnosti. Što se tiče sadržaja, tj. naših TV kanala, kako se korišćenjem naše infrastrukture podrazumeva i korišćenje našeg sadržaja, omogućiće se potpuna dominacija našeg sadržaja u odnosu na United media kanale. Samim tim, ugovorom za pomenutu uslugu se stavlja tačka na poslovanje United media kao i SBB-a u Srbiji“, naglašava se u dokumentu do kojeg je došla TV N1 a čiji sadržaja do sada nije demantovan.

Ovakva formulacija izazvala je pravu buru nezadovoljstva u United Media ali i u javnosti koja nije naklonjena vlasti. U tim krugovima se sporazum Telekoma i Telenora doživljava kao poziv na uništenje medija koji nisu pod kontrolom vlade i kao novi udar na medijski pluralizam.

U tom smislu reagovalo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) koje tvrdi da najavljeni sporazum između državne kompanije Telekom Srbija i mobilnog operatera Telenor, u vlasništvu investicionog fonda PPF, može dodatno da naruši medijski pluralizam i uveća već postojeći monopol države u medijskoj sferi.

Predstavnik međunarodne organizacije Reporteri bez granica za Zapadni Balkan Pavol Salaj (Szalai) istakao je da “postoji rizik da bi ugovor između Telekoma i Telenora mogao da spreči kablovskog operatera SBB da dođe do šire publike“.

On je naveo i da mediji u vlasništvu Junajted Grupe (N1, Nova S i NewsMax Adria) pružaju građanima informacije koje ne mogu čuti u medijima koji su pod kontrolom države.

I dok se čeka konačan stav Komisije za zaštitu konkurencije o ovoj transakciji, državni vrh se izjasnio o celom slučaju kao o “tržišnoj utakmici“.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da "sukob" Telekoma i Telenora sa kompanijom SBB "apsolutno nema veze sa slobodom medija" već da je u pitanju utakmica na tržištu telekomunikacija.

"Obično se ne mešam, iako bi bilo normalno da zbog dela državnog kapitala brinem o interesima Telekoma, trudim se da se ne mešam ili sam naučio lekciju. Jasno je da postoje konkurentski odnosi između vaše kompanije i srpskog Telekoma, a za nas je važno da obezbedimo tržišnu utakmicu i borbu", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na pitanje N1 da li je normalno da direktor jedne državne kompanije (Telekoma Srbije) piše da mu je cilj uništenje i urušavanje druge kompanije. On je naveo da "svako ima svoju tržišnu utakmicu" i da "svako treba u konkurentskom sistemu da se bori za svoje", dodajući - "to rešite po sudovima".

Velika je verovatnoća da će zaista ovaj spor biti okončan pred sudovima, domaćim i međunarodnim, ali ono što je golim okom vidljivo jeste da se, uprkos Medijskoj strategiji i usvojenom Akcionom planu za njeno sprovođenje u kojima se jasno kaže da u narednom periodu treba da se dovrši proces izlaska države iz vlasništva u medijima, u praksi dešava sasvim suprotan proces.

Telekom, koji je zapravo kao akcionarsko društvo u vlasništvu građana Srbije, koristi se kao paravan za mnogobrojne transakcije, od kupovine Adrija medija grupe, pokretanja Juronjuz Srbija, sada i dogovora sa Telenorom, sve koristeći javni novac, i postaje dominantan subjekt na medijskom polju, a mediji u njegovom vlasništvu odlikuju se bezrezervnom podrškom vladinoj politici.

Država se tako na velika vrata, posredno, preko Telekoma, vratila na medijsko tržište i obezbedila jači uticaj nego što ga je imala u periodu kada je i formalno bila vlasnik medija.