Uoči lokalnih izbora u Beogradu

Medju prvih 20 kandidata sa liste SNS-a većina su vanpartijske ličnosti, mahom iz sveta umetnosti, zdravstveni radnici i slično. Neki od njih jasno su stavili do znanja da neće ulaziti u lokalni parlament, što znači da su svoja imena samo „pozajmili“ vladajućoj partiji specijalno za predstojeće izbore

Ako postoji mesto u Srbiji na kome opozicija ima izgleda da porazi vladajući blok predvodjen srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, to je svakako Beograd. Izgledi da do željenog preokreta dodje nakon lokalnih izbora zakazanih za 4. mart su, medjutim, prilično „mršavi“. Ni na medjunarodnom planu ni na domaćoj političkoj sceni još se nisu stekli uslovi za ozbiljnije narušavanje potpune dominacije Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) pa će beogradski izbori pre biti prvi ozbiljan test odnosa snaga, nego prilika za istinski preokret na političkoj sceni.

Do sada radjena istraživanja javnog mnjenja pokazuju da, u odnosu na minulih nekoliko meseci, nema ozbiljnijih promena u rejtinzima stranaka. Prema tim istraživanjima, ubedljivo najviše glasova bi trebalo da dobije SNS, a cenzus prelazi i njen koalicioni partner, Socijalistička parija Srbije (SPS). Oni imaju realne izglede da zajedno osvoje više od 50 odsto poslaničkih mesta, što im je osnovni cilj. Na strani opozicije cenzus bi, pokazuju ankete, trebalo da predju blok oko bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Djilasa, blok koji vodi predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić i blok oko Demokratske stranke (DS) Dragana Šutanovca.

Za izbore se prijavilo 24 lista, a realne izglede za prelazak cenzusa za sada imaju samo već pomenute stranke vladajućeg bloka i opozicije. Ostali su, bar sudeći po informacijama do kojih se može doći u agencijama koje se bave istraživanjem javnog mnjenja, ispod cenzusa, pa će glasovi koje dobiju na kraju biti rasporedjeni na liste koje udju u lokalni parlament, srazmerno rezultatima koje te liste budu imale. Naravno, iznenadjenja nisu nemoguća, ali obrt koji bi podrazumevao ulazak većeg broja stranaka i pokreta koji su trenutno ispod cenzusa teško da može da se dogodi.

Najveću podršku u opoziciji, kako pokazuju ankete, ima blok oko bivšeg gradonačelnika Djilasa, koji čine Pokret slobodnih gradjana (PSG) Saše Jankovića i Narodna stranka bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića. To je ideološki raznovrstan blok, što bi moglo da oteža saradnju u budućnosti. Šapić nastupa sam i najavljuje da u svakom slučaju neće saradjivati sa SNS. DS i Šutanovac raspolažu snažnom partijskom infrastrukturom, ali i dalje po istraživanjima javnog mnjenja stoje lošije od Djilasa.Za očekivati je da će sva tri ova bloka, ako predju cenzus, ipak saradjivati u budućem gradskom parlamentu.

Medjunarodni faktor

Pozicija SNS-a i Vučića na medjunarodnom planu je i dalje veoma snažna, što znači da opozicija za sada ne može da očekuje snažniju medjunarodnu podršku. Vučić i SNS prilično uspešno sprovode agendu koju zadaju Brisel i Vašington, snažno nastojeći da pokažu da su faktor mira i stabilnosti u regionu. Za očekivati je da tako bude sve dok se ne privedu kraju pregovori o normalizaciji odnosa sa Kosovom i dok Priština i Beograd ne potpišu takozvani obavezujući sporazum o medjusobnim odnosima.

Sporazum o kome je reč bi trebalo, prema nezvaničnim najavama, da bude gotov do kraja iduće godine. Regulisanje odnosa sa Prištinom je, medjutim, samo priprema terena za nove zadatke koji se već postavljaju pred Srbiju i druge zemlje regiona koje još nisu članice Evropske unije (EU). One moraju i da reše preostala pogranična pitanja, kao i da obezbede normalno i efikasno funkcionisanje pravne države, nezavisnost pravosudnih sistema u odnosu na izvršnu vlast, slobodu medija i slobodu govora, efikasnu borbu protiv korupcije...

Iz perspektive Brisela i Vašingtona, za realizaciju ciljeva vezanih za odnose sa Kosovom i rešavanje pograničnih pitanja sa susedima, ključni značaj ima vladajući blok od koga se očekuje efikasno delovanje. Značaj opozicije će se pojačati sa izbijanjem u prvi plan pitanja koja se tiču funkcionisanja pravne države, slobode medija i slično, ali se to neće dogoditi pre lokalnih izbora u Beogradu. Otuda ni snažnija podrška Brisela i Vašingtona neće uslediti tako brzo a njen obim će zavisiti i od učinka koje opozicija postigne na lokalnim beogradskim izborima.

Jasno je, dakle, da predstojeći izbori, uprkos tome što će verovatno potvrditi sadašnji odnos snaga, ipak imaju veliki značaj za dalji razvoj dogadjaja na političkoj sceni u Srbiji. Oni će pokazati kolika je realna snaga opozicije i da li postoje realni izgledi za zajednički nastup pocepanih i podeljenih stranaka i blokova na nekim narednim izborima. Ako uticaj opozicionih partija u gradskom parlamentu, koji je sada gotovo zanemarljiv, bitnije poraste, to bi moglo da otvori perspektivu pred opozicijom, što je za vladajući blok potencijalni problem.

Kampanja

Vladajući blok u potpunosti je svestan važnosti predstojećih gradskih izbora i angažovao je sve raspoložive resurse kako bi obezbedio pobedu i natpolovičnu većinu u gradskom parlamentu. U kampanju je direktno uključen i predsednik Vučić, čije ime nosi lista SNS-a, kao i ministri u srpskoj vladi. Organizuju se besplatni pregledi bolesnih, manifestacije na kojima se dele pokloni, ručkovi za veći broj gradjana, a naročito penzionera. U tim akcijama se koriste i resursi koji su u državnom, odnosno javnom vlasništvu, ali se o zloupotrebama mnogo više piše na društvenim mrežama nego u medijima.

Medju prvih 20 kandidata sa liste SNS-a većina su vanpartijske ličnosti, mahom iz sveta umetnosti, zdravstveni radnici i slično. Neki od njih jasno su stavili do zananja da neće ulaziti u lokalni parlament, što znači da su svoja imena samo „pozajmili“ vladajućoj partiji specijalno za predstojeće izbore. Prvi na listi je Zoran Radojičić, direktor vodeće srpske klinike za decu. Ta klinika se obnavlja, a počinje i gradnja još jednog njenog bloka. Radojičić ne krije da mu je projekat dečje klinike najvažniji, pa su tvrdnje iz opozicionih redova da je pristao na kandidaturu kako bi osigurao podršku za kliniku čiji je direktor sasvim očekivane.

Sve češće se pominje i ime Aje Jung, baletske umetnice i jedne od osnivačica zapaženog Beogradskog festivala igre, koja je takodje visoko plasirana na listi SNS-a. Na društvenim mrežama i u pojedinim medijima i jedno i drugo su ipak dovedeni u vezu sa potencijalnom korupcijom ili sa širenjem neistina. Za Radojičića je utvrdjeno da nadležnoj agenciji nije prijavio da raspolaže vikend kućom na planini Zlatibor koju je sagradio bez gradjevinske dozvole, a Jungovoj se pripisuje da se „lažno predstavlja“ kao članica poznatih medjunarodnih baletskih grupa i udruženja.

Osnovni razlog za odluku SNS-a da na listu stavi nekompromitovane ljude koji nisu članovi stranke je procena da bi na taj način mogla da dobije značajniju podršku dela biračkog tela u Beogradu, tradicionalno okrenutog ka liberalnim i proevropski orijentisanim strankama. Činjenica da su za neke od tih ljudi odmah pronadjeni kompromitujući podaci neće bitnije uticati na njihov rejting jer mejn strim mediji mahom prećutkuju takve informacije, pa one neće ni dopreti do širih slojeva gradjana.