Zahlađenje u odnosima Srbije i Crne Gore

Podgorica optužuje Beograd da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore, srpski predsednik je bio prinudjen da na Badnji dan odustane od privatne posete severu te zemlje pošto nije dobio zvanični poziv tamošnje Mitropolije SPC

Usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u parlamentu Crne Gore podiglo je tenzije u odnosima Beograda i Podgorice. Iz crnogorskog vladajućeg bloka stižu optužbe na račun Srbije da podstiče proteste organizovane povodom usvajanja tog zakona i da se na taj način meša u unutrašnje stvari Crne Gore, dok iz vladajućeg srpskog bloka to demantuju i tvrde da crnogorske vlasti guše prava Srba u Crnoj Gori.

U opozicionim krugovima u Srbiji se spekuliše da su sukob “režirali” crnogorski i srpski predsednici Milo Djukanović i Aleksandar Vučić kako bi u drugi plan gurnuli korupcionaške afere sa kojima se suočavaju, ali ostaje činjenica da su dve republike ušle u oštru razmenu optužbi i da su njihovi medjusobni odnosi zahladneli. Dve strane pokušale su da razmene diplomatske note, ali su i srpski ambasador u Podgorici i crnogorski otpravnik poslova u Beogradu odbili da ih prime, smatrajući da su neosnovane.

Na skupovima podrške SPC u Crnoj Gori, organizovanim u Beogradu i u još nekoliko gradova u Srbiji, i na protestima koji se redovno održavaju u više crnogorskih gradova, uključujući i Podgoricu, govorilo se o potrebi zaštite “stradalnog srpskog naroda” u susednim zemljama, po čemu je atmosfera podsećala na vreme režima Slobodana Miloševića iz devedesetih godina prošlog veka. To je, očekivano, ohrabrilo Podgoricu da nastavi da insistira na stavu da se Srbija meša u unutrašnje stvari Crne Gore.

Protiv zakona u Crnoj Gori su uticajna Srpska pravoslavna crkva (SPC), koja je i pokrenula masovne proteste, kao i prosrpski orijentisane crnogorske opozicione stranke. Ove godine su redovni, parlamentarni izbori i ta tema će možda biti u centru kampanje, uz pretnju da dodatno polarizuje društvo i produbi krizu u Crnoj Gori, u kojoj već četiri godine postoji samo povremeni dijalog vlasti i opozicije, bez mogućnosti da se postigne dogovor o uslovima za održavanje izbora.

Poseta

Vlasti u Beogradu su krajem prošle godine, kada su u Crnoj Gori počele da rastu tenzije zbog očekivanog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, bile prilično uzdržane. Nakon što su protesti dobili zamah, tabloidi i drugi mediji bliski srpskim vlastima su nezvanično najavili da Vučić želi na Badnji dan (po julijanskom kalendaru) da ode u privatnu posetu u neki do gradova na se veru Crne Gore. Ubrzo je usledila i zvanična informacija o takvim planovima.

Vlasti u Podgorici nisu deklarisale nameru da zvanično zabrane takvu posetu, ali su funkcioneri vladajućeg bloka i njima bliski mediji o njoj govorili kritički, tumačeći je kao deo nastojanja Srbije da utiče na političke prilike u Crnoj Gori. Dva dana uoči Božića Vučić je saopštio da odustaje od odlaska. "Hteo sam da idem, ali nakon svega ovoga neću. Ne želim da dajem povode za sukobe. […] Shvatio sam, po reakcijama iz nekih kabineta u Crnoj Gori, da to što bih privatno došao, bez političkih govora, bez ičega, samo da dođem u svoju crkvu... da to nije po volji crnogorskom režimu ", rekao je on.

Na severu Crne Gore, uz granicu sa Srbijom, prosrpska opozicija ima snažna uporišta pa je jasno da bi poseta, čak i ukoliko bi Vučić samo prisustvovao obredu nalaganja badnjaka uoči Božića, bez davanja bilo kakvih izjava, neminovno dobila političku boju. Vučiću bi to moglo da donese političku korist u trenutku kad je prinudjen na ustupke u odnosu na Kosovo i kada se suočava sa optužbama iz nacionalističkih krugova da zanemaruje interese Srba u regionu.

Činjenica da je Vučić morao da odustane od posete podstakla je negativna raspoloženja prema Crnoj Gori u srpskom političkom vrhu. Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić je čak upozorio Crnogorce koji su državljani Srbije da su dužni da podrže srpsku poziciju, rekavši da bi u protivnom mogli da ostanu bez državljanstva. To je izneo kao svoj lični stav, a ne kao stav vlasti, ali je izjava očekivano izazvala oštre reakcije srpske opozicije, nevladinog sektora i crnogorskih vlasti, budući da podrazumeva da bi državljanstvo moglo da bude uslovljeno stavovima u odnosu na politička pitanja.

Crkva

Poziv za dolazak srpskog predsednika trebalo je, zapravo, da usledi od organizatora protesta, dakle SPC u Crnoj Gori, ali je on izostao. Vučić je, verovatno ne slučajno, odluku o odustajanju od posete saopštio nakon sastanka sa patrijarhom SPC Irinejem koji je podržao njegovu želju, ali nije uspeo da isposluje pristanak crnogorskog mitropolita Amfilohija. Patrijarh je u crkvenoj hijerarhiji formalno iznad Amfilohija, ali ustrojstvo SPC daje velika ovlašćenja vladikama i mitropolitima, pa on nije mogao da naredi pristanak.

Može se, dakle, reći da su u konkretnom slučaju i patrijarh i predsednik Srbije doživeli poraz. Amfilohije i drugi crkveni zvaničnici insistiraju na stavu da protesti ni u kom slučaju ne smeju da imaju političko obeležje. Utisak je da je mitropolit Amfilohije, koji je ogorčeni protivnik i Djukanovića, ali i srpskog predsednika Aleksandra Vučića, dobro procenio situaciju i odnos snaga, pa je učinio sve što je u njegovoj moći da masovne proteste povodom Zakona o slobodi veroispovesti zadrži u granicama verskih pitanja i da ne dozvoli preteranu politizaciju.

Njegov cilj je da protiv novog zakona pribavi podršku i onih pravoslavnih vernika u Crnoj Gori koji se izjašnjavaju kao Srbi i onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci i snažno podržavaju nezavisnost Crne Gore, ali odnos prema SPC i srpskoj tradiciji smatraju nekom vrstom identitetskog pitanja za koje nije poželjno silom nametati rešenja. Na toj osnovi nastoji da sebe i SPC u crnogorskoj javnosti predstavi kao snagu koja nije remetilački faktor u crnogorskom društvu, kako to tvrde predstavnici crnogorskih vlasti.

Sve ovo je povezano i sa neslaganjima koja postoje unutar SPC, odnosno Sinoda. Mitropolit Amfilohije pripada radikalno raspoloženoj struji koja se protivi srpskim vlastima, sa kojima struje oko patrijarha Irineja neguju dobre odnose. Zahvaljujući tim razlikama mitropolit je i bio u mogućnosti da nametne svoj pristup protestima u Crnoj Gori, kao i da se usprotivi dolasku Vučića.