Crna Gora: čudo neviđeno, direktori tuže sami sebe

Tužbe se podnose zbog navodno umanjenih plata ali i nekorišćenja godišnjih odmora u vreme kad su tužioci bili na čelu državnih kompanija. Odštete koje se potražuju kreću se od desetak hiljada do nekoliko stotina hiljada evra

U Crnoj Gori se odomaćila praksa da direktori državnih kompanija, nakon smene ili odlaska sa te pozicije, tuže matičnu kompaniju, tražeći odštete jer su navodno finansijski oštećeni upravo u periodu kada rukovodili dotičnim firmama. Tužbe se podnose zbog navodno umanjenih plata ali i nekorišćenja godišnjih odmora. Odštete koje se potražuju kreću se od desetak hiljada do nekoliko stotina hiljada evra.

Možda najkarakterističniji primer je slučaj Verice Maraš, dugogodišnje direktorice kompanije “13. jul – Plantaže“, koja se bavi proizvodnjom čuvenih crnogorskih vina. Maraš je početkom godine podnela tužbu protiv ove kompanije jer smatra da joj je nezakonito smanjena zarada za period od 1. juna 2012. do 23. oktobra 2020. godine. Moguće obeštećenje moglo bi da iznosi oko 300.000 evra.

Maraš u tužbi navodi da joj je nezakonito umanjena zarada kao izvršnoj direktorici “Plantaža” odlukom Odbora direktora kompanije. Radi se zapravo o sprovođenju zaključks Vlade Crne Gore da se, zbog tadašnje ekonomske krize, smanje zarade u državnim firmama. Odluku o smanjenju zarada za sve zaposlene u “Plantažama“, pa i za sebe, potpisala je upravo Verica Maraš.

Maraš je pre smanjenja iz 2012. godine imala osnovnu zaradu od 7.372 evra, a prethodno je mesečno zarađivala 9.560 evra.

Prema javnim podacima, Maraš je u periodu od 2008. do 2020. godine, za vreme dok je obavljala funkciju izvršne direktorice, prihodovala ukupno 1.235.379 eura. Od ove sume zarada je iznosila 800.000 eura, minuli rad 74.000 eura, isplaćeni godišnji odmori oko 50.000 eura, dok joj je dodeljeno 300.000 eura po osnovu bespovratnog stambenog kredita.

Inače, Verica Maraš uhapšena je u avgustu 2022. godine po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva, zajedno sa gotovo kompletnim rukovodstvom “Plantaža“. Bila je osumnjičena, a kasnije i optužena za saizvršilaštvu u krivičnom delu zloupotrebe položaja. Ovaj postupak još nije okončan, kao ni onaj za odštetu zbog odluke koju je sama potpisala i sprovela.

Verica Maraš je bila istaknuti član Demokratske partije socijalista (DPS) koja je tri decenije, sve do 2020. godine, vladala Crnom Gorom. Maraš je podnela ostavku nakon što je dotadašnja opozicija preuzela vlast.

Mnogo skromniji bio je bivši direktor Turistričke organizacije Danilovgrada Ivan Dragojević. On je pokrenuo postupak pri Agenciji za mirno rješavanje radnih sporova, tražeći više od 15.000 eura za isplatu uvećanja zarade i naknade za neiskorišćene godišnje odmore, u vrijeme dok je, od 2015. do 2023. godine, bio na čelu ove organizacije.

Nekadašnja direktorica Zavoda za zapošljavanje Vukica Jelić naplatila je prošle godine 7.298,79 eura, jer joj je od 2008. uskraćivan deo zarade. I tu bi se moglo reći da nema ničeg čudnog i da se takve stvari dešavaju. Zanimljivo je, međutim, da je u periodu kada joj je neopravdano smanjivana zarada direktor Zavoda bio njen suprug Zoran Jelić.

Jelić je bio na čelu Zavoda za zapošljavanje od 2008. do 2012. godine, potom ga je na ovoj funkciji zamenila supruga Vukica, koja je tu ostala sve do 2016. godine.

Još zanimljiviji je slučaj Nusreta Kalača, bivšeg direktora Uprave za šume, koji je tražio od ove državne ustanove naknade po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora za period od pet godina.

Osnovni sud u Rožajama uvažio je Kalačev zahtev i naložio da mu se isplati ukupno 9.069 eura po osnovu neisplaćenih godišnjih odmora koje nije iskoristio u periodu od 2016. do 2020. godine kada je bio na čelu Uprave za šume.

Naslednik Kalača na poziciji direktora Uprave za šume Srđan Pejović ranije je kazao da bivši direktor sam sebi nije dao godišnji odmor.

Zbog nekorišćenja godišnjeg odmora nadoknadu je dobio i bivši vrhovni državni tužilac Ivica Stanković. Administrativni odbor Skupštine Crne Gore doneo je 2018. godine odluku da se Stankoviću isplati nešto više od 8.000 evra kao naknada štete zbog toga što navodno 2015. i 2016. godine nije koristio godišnji odmor.

Tužioci Dražen Burić i Đurđina Nina Ivanović takođe su tužili Vrhovno državno tužilaštvo zbog neiskorišćenih godišnjih odmora za šest godina, na osnovu čega su dobili 22.659,41 eura, odnosno 18.388,32 eura.

Tvrdili su, kako se navodi u presudi podgoričkog Osnovnog suda, da odmore od septembra 2008. do kraja 2014. godine nisu koristili zbog turističke sezone, seminara, povećanog broja predmeta, sastanaka sa Evropskom komisijom. Po tom osnovu, Buriću je dosuđeno 22.659,41 eura, a Đurđini Ivanović 18.388,32 eura.

Koliko državni funkcioneri imaju posla da nemaju vremena ni za godišnje odmore svedoče dva primera iz Pljevalja, grada na severu Crne Gore.

Bivši predsednik lokalne uprave Rajko Kovačević, kadar Demokratske partije socijalista (DPS), tužio je Opštinu Pljevlja jer tokom 2023. godine, dok je bio na funkciji prvog čoveka grada, nije koristio godišnji odmor.

Biivši direktor pljevaljskog opštinskog preduzeća “Lokalni putevi“ Dragan Jovović takođe je podneo tužbu Osnovnom sudu u ovom gradu, tražeći isplatu uvećanja zarade i štete za neiskorišćene godišnje odmore u vreme dok je upravljao ovim preduzećem.

Jovović, koji je nakon smene ostao da radi u “Lokalnim putevima“, traži da mu se isplati 10.000 evra. Bio je izvršni direktor preduzeća za puteve od 2016. do juna prošle godine kada je razrešen funkcije.

Bivši direktor Montekarga Muradif Grbović podneo je tužbu protiv ove državne kompanije za teretni železnički saobraćaj, tražeći naknade za navodno neiskorišćene godišnje odmore za pet godina kada je bio direktor.

U tužbi, koja je predata Osnovnom sudu u Podgorici, navodi se da od zasnivanja radnog odnosa u ovoj kompaniji 2017. godine, kada je postao direktor, do razrešenja u februaru 2021, nije išao na godišnji odmor pa traži naknadu tog prava za 2017, 2018, 2019, 2020. i 2021.

Ovo su samo neki od primera tužbi koje su dospele u javnost. Da crnogorski građani nisu oštećeni za ogroman novac, možda bi sve ovo delovalo simpatično, baš kao dopisane scene iz antologijskog filma “Čudo neviđeno“, najpoznatijeg crnogorskog režisera Živka Nikolića.

Nažalost, većina ovih tužbi je samo potvrda bahatosti pojedinaca, ali i dokaz da će put Crne Gore do pravne države biti dug i bolan.