Crnogorska Skupština © smith371/Shutterstock
Sa prvih sto dana nove vlade se preklapaju lokalni izbori u Nikšiću koji su prerasli u presudni izborni okršaj na kome se odlučuje o sudbini vlade, odnosima unutar vladajuće koalicije, snazi Đukanovića i njegovog DPS-a, o kapacitetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da utiče na političku scenu u Crnoj Gori
Crnogorci su poznati po tome da preteruju u svemu. Sve je kod njih najbolje ili najgore. Tako su od države u kojoj se vlast nikada nije promenila na izborima i u kojoj je uvek vladao jedan čovek, bilo da je reč o gospodaru, knjazu, kralju, predsedniku ili premijeru, postali policentrična zemlja bez dominantnog sedišta moći.
Od nastanka parlamentarizma u Crnoj Gori Skupština je radila kako je vladar zapovedao. Nikada nijedan premijer u Crnoj Gori, sve do Zdravka Krivokapića, nije defakto i dejure zavisio od podrške parlamentarne većine, o tome je uvek odlučivao samo jedan čovek, bilo da se zvao knjaz/kralj Nikola ili Milo Đukanović. Od Kralja Nikole samo je austrougarski car Franc Jozef vladao duže, dok je Milo Đukanović najdugovečniji vladar u posleratnoj istoriji Evrope.
“Apsolutna je novina u političkom životu Crne Gore (CG) da vladu ne kritikuje samo opozicija već i dobar deo parlamentarne većine”, kaže za OBCTranseuropa Miodrag Lekić, lider Demosa, člana koalicije “Mir je naša nacija” i poslanik u Skupštini Crne Gore. Svedočanstvo bivšeg ambasadora SR Jugoslavije u Rimu ukazuje da se sličnosti između vlade Marija Montija i Zdravka Krivokapića ne zaustavljaju na njenom ekspertskom sastavu već se preklapaju i u izrazito heterogenoj političkoj većini iza njih.
Slavoljub Šćekić, glavni i odgovorni urednik Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore, precizira da su napadi na rad Krivokapićeve vlade mnogo oštriji od lidera vladajuće većine nego od opozicionih prvaka. “Odnosi unutar vladajuće većine, ali i između samih članova vlade su toliko zategnuti, da Krivokapićev kabinet rizikuje da padne svaki dan. Svađa oko izbora direktora policije predstavlja eklatantan primer na koliko tankom ledu stoji nova vlada”, kaže Šćekić.
Direktorka tink tanka Politikon Jovana Marović ukazuje na još jednu anomaliju vezanu za novu crnogorsku vladu: “Mi u suštini ne znamo na koliko sigurnih glasova u Skupštini može da računa ova vlada. Demokratski front, koji je deo većine u Skupštini CG, ne priznaje Krivokapićevu vladu kao svoju, ali bi vrlo rado učestvovao u raspodeli funkcija, kako se to kaže, po dubini”.
Lekić iznosi podatak da 90 odsto stranaka u Skupštini nema svoje predstavnike u vladi, pratkično je zastupljena samo URA potrpredsednika vlade Dritana Abazovića.
“Sve veće konfrontacije u parlamentarnoj većini su danak preterano spontanom i nedovoljno usaglašenom, čak i bez definisanja zajedničkog programa, načina konstituisanja nove vlade. Verujem da još nije kasno za korekcije, za ozbiljan dogovor, programski i vrednosni. Sada je to teže postići, ali ne i nemoguće”, kaže Lekić.
Svo troje naših sagovornika se slažu da su ključne mane nove vlade neiskustvo njenih članova u obavljanju državnih funkcija, neadekvatna i često konfuzna komunikacija, brzopletost i greške, uglavnom, proceduralnog karaktera. Za razliku od profesora Montija koji je bio u dva mandata komesar najvažnijih resora u Evropskoj komisiji, profesor Krivokapić nema nikakvo prethodno iskustvo koje bi mu moglo biti od koristi u obavljanju premijerske funkcije.
Marovićeva navodi kao klasične primere kontradiktorne i često kontraproduktivne komunikacije vlade konfuziju oko gašenja aviokompanije “Montenegro Erlajnz” i osnivanje nove “To Montenegro”, zatim predlog zakona o tužilaštvu i državnim službenicima, bez prethodne javne rasprave, konsultovanja EU, i na kraju tragikomična priča o opozvanim ambasadorima koji odbijaju da se vrate u Crnu Goru.
“Vlada bi trebalo da bude mudrija i da istera na čistac DPS Mila Đukanovića koji se javno predstavlja kao proevropska stranka kojoj je stalo da se ubrzaju evropske integracije Crne Gore. Postoji čitav set zakona koje treba usvojiti da bi se ispunili uslovi za napredak u pregovorima sa EU. To je prilika da se testira iskrenost proevropskog opredeljenja DPS-a i Đukanovića”, smatra Marovićeva.
Šćekić dodaje da Krivokapićeva vlada ima problema sa proevrpskim rečnikom i da iza deklarartivnog opredeljenja za članstvo u Evropskoj uniji ne stoji konkretna i jasna strategija kako da se do njega stigne ili da se barem približi tom cilju. “Stiče se utisak da članovi vlade šalju u javnost svoje dileme i nedoumice jer ne vide dobra rešenje i onda prate reakcije i raspoloženje građana. Nedostaje koordinacija i primena jednostavnog pravila da se ne izlazi pred medije dok se ne usaglase stavovi”, podvlači dugogodišnji glavni i odgovorni urednik najuticajnijeg crnogorskog dnevnika “Vijesti”.
Lekić zamera novoj vladi nedovršenost akcija, odnosno da se primetio trend da se pokreću važne inicijative i da se onda ne privode kraju: “To se posebno odnosi na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Istina, opravdanje može da bude kratak vremenski period rada vlade i još uvek jaki mehanizmi blokade koje prethodna vlast obavlja preko svojih ljudi koji su ostali u sistemu”.
Kohabitacija na prostoru bivše Jugoslavije i na jeziku svih naroda ima prizvuk psovke. Još više u Crnoj Gori gde se vlast nikada nije delila. “I kohabltacija je apsolutna novina - zapaža ambasador Lekić - izvesno je da ovde ne kohabitiraju, recimo, neki domaći Miteran i Širak. Ustavno- pravni sistem u Crnoj Gori nije pravljen za kohabitaciju i demokratske forme političkog života. Predsednik Đukanović koristi kohabitacionu kakofoniju da bi ostvaro svoj cilj:
ostanak u političkom životu igrajući ulogu branioca države koja je navodno ugrožena. U suštini Đukanović podstiče podele što predstavlja kontinuitet njegove 30-ogodišnje vlasti. U prvom delu svoje karijere bio je srpski populista a onda se transformisao u zaštitnika države Crne Gore vodeći antisprsku politiku”.
Marovićeva tvrdi da je Đukanovićeva opstrukcija i korišćenje proceduralnih ovlašćenja da podmetne klipove u točkove novoj vladi bila očekivana, dok Šćekić podseća, da su tokom interregnuma, organizovani javni konkursi na kojima su primljeni, na ključna mesta u državnom aparatu, ljudi bliski Đukanovićevom režimu. Na taj način su stavili novu vlast u poziciju da bude optužena za revanšizam u slučaju davanja otkaza ili da trpe opstrukciju novopostavljenih službenika.
Sa prvih sto dana nove vlade se preklapaju lokalni izbori u Nikšiću koji su prerasli u presudni izborni okršaj na kome se odlučuje o sudbini vlade, odnosima unutar vladajuće koalicije, snazi Đukanovića i njegovog DPS-a, o kapacitetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da utiče na političku scenu u Crnoj Gori.
“Nova vlast je propustila veliku priliku da organizuje prve slobodne, fer i demokratske izbore u Crnoj Gori. Mešanje Vučićevog režima u izborni proces u Nikšiću je očigledno i usmereno je da pomogne Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću (lideri Demokratskog fronta) da ostvare što bolji rezultat. Nikšić ima i svoju simboliku jer je to rodno mesto Mila Đukanovića i za njega je to linija Mažino. Takođe, rezultati izbora u Nikšiću će pokazati šta je ostalo od zaostavštine pokojnog mitropolita Amfilohija i izborne pobede tri koalicije koja je srušila Đukanovićev režim posle 30 godina”, istiće Šćekić.
Za dugovečnost Krivokapićeve vlade je presudan rezultat koalicije okupljene oko Demokrata predsednika Skupštine Alekse Bečića, čiji je kandidat za gradonačelnika Momo Koprivica, i Građanskog pokreta URA potpredsednika vlade Dritana Abazovića. Pobeda, ili dobar rezultat, koalicije “Za budućnost Nikišića” bi uzdrmala vladu Krivokapića iznutra pošto bi porasli apetiti Demokratskog fronta čiji je glavni sponzor predsednik Srbije Vučić dok bi eventualni trijumf DPS-a ojačao poziciju Mila Đukanovića i uzdrmao spolja Krivokapićev kabinet.
Izborna kampanja u Nikšiću, i pored toga što se biraju ljudi koji treba da rešavaju komunalna pitanja, se pretvorila u još jednu identitetsku utakmicu između dva tabora, crnogorskog i srpskog, između kojih pokušavaju da ojačaju pozicije građanske koalicije okupljene oko Bečićevih Demokrata i Abazovićeve URA-e.
“Crna Gora je pogrešnim politikama, u prvom redu DPS-a postala nacionalno duboko podeljena zemlja. Ako se ovako nastavi, bez nekog zaokreta, naš sistem bi mogao krenuti u pravcu institucionalne federalizacije zemlje, sa svim pratećim posledicama. Demokratske i gradjanske snage, a njima pripada stranka koju vodim, treba da zaustave vrednosnu i nacionalnu dezintegraciju zemlje. I to je verovatno primaran zadatak političke elite, po kojem će se i meriti njena sposobnost i ukupni domašaji”, zaključio je Lekić.
