© Anton_Medvedev/Shutterstock
Ono što režiseri ovakvih zbivanja zaboravljaju je da neka sitnica, nekoliko nervoznih ljudi ili nepredviđena okolnost mogu proizvesti požar sa ogromnim posledicama. Toga su se građani bivše SFRJ barem nagledali. Upravo zbog toga, bez obzira na političke računice i dosadašnja iskustva sa sličnim ili gotovo istim scenarijima na kosovsko-srpskoj granici, vlasti na Kosovu i u Srbiji treba da budu veoma oprezne kada svesno podižu etničke tenzije
Iako su građani Srbije i Kosova još od 2011. godine već pomalo oguglali na vikend “mini ratove”, uglavnom osmišljene i realizovane na relaciji Beograd-Priština, niko se u ponedeljak 20. septembra nije osećao prijatno pred prizorima do zuba naoružanih pripadnika Specijalne jedinice kosovske policije kako se kreću ka graničnim prelazima Jarinje i Brnjak, barikada i zabrinutih ljudi. Atmosferu su naravno podgrevali mediji sa jedne i druge strane dramatičnim tonovima o “osvajanju” odnosno “okupaciji” severa Kosova.
Tog jutra samo je jedan čovek bio potpuno miran, reklo bi se čak i dobro raspoložen. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije je naravno imao i dobar razlog. U Svilajncu, gradiću u Zapadnoj Srbiji, svečano je otvorio pogon švajcarske kompanije za proizvodnju električne rasvete "Ridžent lajting"i onako, usput, u svom stilu, obećao okupljenom narodu izgradnju obilaznice i dva mosta pride.
Zlobnici su komentarisali ovu apsurdnu situaciju rečima “Kosovo se brani u Svilajncu” ali to nije omelo predsednika Srbije da sprovede slavlje po punom protokolu. Kosovo i zbivanja na Brnjaku i Jarinju će doći tek kasnije na red.
Vučić ne spada u red neobaveštenih. Sam je priznao da su srpske vlasti, odnosno on kao otelotvorenje države, znali šta će se tačno desiti ali, kao što je već rečeno, ovo nije prvi, a verovatno ni poslednji da se nesporazumi Beograda i Prištine rešavaju marketinškom strategijom poznatom kao “rat samo što nije”.
I zaista, Vučić se tog istog dana vanredno obratio javnosti u ranim večernjim satima uz direktan prenos gotovo svih televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Kao što se moglo pretpostaviti, nisu izostali dramatični tonovi.
Povodom najnovijih odluka Privremenih institucija samouprave u Prištini predsednik Srbije je izjavio da je to “jedan od najtežih dana za srpski narod na Kosovu i Metohiji, da to nije pitanje bilo kakve dramatizacije, već da je situacija ozbiljna i teška”.
"Još sinoć smo znali da Priština planira pokret specijalnih snaga na sever", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je to šesti put da upadaju sa oklopnim vozilima, dugim cevima, snajperistima. On je istakao da su jedinice sa dugim cevima poslate na sever bez saglasnosti načelnika četiri opštine i da se radi o najbrutalnijem napadu sa oko 350 policijaca koji su došli da rade posao saobraćajne policije.
Koliko je situacija bila dramatična, trebalo je da pokaže i sazivanje hitne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost za sutradan (!?) ali to je već deo uobičajenog folklora u ovakvim prilikama, kao i barikade i protestna okupljanja Srba.
Sa druge, kosovske strane, takođe uobičajene scene ovoga puta dodatno podgrejane kampanjom za predstojeće lokalne izbore. Tako je bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj poručio da “sad nema nazad ”, a bošnjačka poslanica u skupštini Kosova Duda Balje izjavila je da je ponosna na pripadnike Kosovske policije raspoređene na severu Kosova koji, kako je navela, ne nasedaju na provokacije Srba.
Kada su se strasti smirile, ispostavilo se da se zapravo radi o registarskim tablicama, problem koji se još od 2011. pojavljuje kao problem u odnosima Beograda i Prištine. Tada je potpisan Sporazuma o slobodi kretanja i uvedena procedura po kojoj, na ulasku u Srbiju, građani sa kosovskim tablicama plaćaju 400 dinara i dobijaju privremene tablice.
Ovaj Sporazum je trebalo da važi pet godina ali kako ni 2016. godine nije nađeno rešenje, njegovo važenje je produženo do 2021. godine. Važenje tog Sporazuma je isteklo ovih dana i kosovske vlasti, kako nije dogovoreno novo rešenje, odlučile da uvedu neku vrstu reciprociteta.
Policija Kosova oduzima tablice s oznakama sa severa Kosova (KS), dok vozila s oznakama iz Srbije moraju uzimati probne oznake i platiti osiguranje. Jedine važeće tablice od sada su one s oznakama RKS (Republika Kosovo).
“Odluka kosovske vlade da sprovede reciprocitet sa Srbijom na registarskim tablicama vozila doneta je zbog isteka roka sporazuma iz 2011. i 2016. godine o slobodi kretanja dve zemlje. Shodno tome, odlukom vlade se osigurava jednak tretman i slobodno kretanje građana obe zemlje. Odluka je doneta i sprovedena na svim graničnim prelazima, osim na dva prelaza na severu, gde Vlada Srbije i tamošnje ilegalne strukture zloupotrebljavaju lokalne Srbe”, tvrdi Vjosa Osmani, predsednica Kosova.
Posle sednice Nacionalnog saveta za bezbednost, Aleksandar Vučić je izneo svoje viđenje nastalog problema. Nije konkretno govorio o problemu sa tablicama ali je kritikovao izjave iz međunarodne zajednice u kojima se "izjednačava krivica Beograda i Prištine" i pozdravio protest Srba na severu Kosova, koji od 20. septembra zbog odluke o tablicama blokiraju granični prelaz Jarinje sa Srbijom.
"Veliki pozdrav našim junacima na Kosovu. Ti ljudi su ponos Srbije, našeg naroda, hvala što čuvaju svoja ognjišta", rekao je predsednik Srbije.
Vučić je još kazao da je odbio "tobožnje kompromisno rešenje" zemalja Kvinte i EU ali nije objasnio o kakvom se predlogu radi.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun smatra da "nije problem u tablicama ", već da kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju trebaju incidenti, treba mu povod za uvođenje mera reciprociteta".
Prema poslednjim vestima, situacija na Brnjaku i Jarinju je mirna i bez bilo kakvih incidenata, bez obzira na barikade i prisustvo jakih policijskih snaga sa Kosova. Treba se nadati da će tako i ostati i da će se i ova kriza okončati kao i sve prethodne, bez ozbiljnijih posledica po mir na Kosovu.
Ono što režiseri ovakvih zbivanja zaboravljaju je da neka sitnica, nekoliko nervoznih ljudi ili nepredvidjena okolnost mogu proizvesti požar sa ogromnim posledicama. Toga su se građani bivše SFRJ dovoljno nagledali. Upravo zbog toga, bez obzira na političke računice i dosadašnja iskustva sa sličnim ili gotovo istim scenarijima na kosovsko-srpskoj granici, vlasti na Kosovu i u Srbiji treba da budu veoma oprezne kada svesno podižu etničke tenzije.
Nažalost, na osnovu dosadašnjih iskustava nije sigurno da se ova činjenica shvata dovoljno ozbiljno i to je ono što brine sve dobronamerne građane u ovom regionu.
