Srbija: protesti građana i kriza vlasti

Nakon pobune opozicionih građana, usledio je kontramiting predsednika Vučića a zatim i njegov odlazak sa čela stranke i najava novog Pokreta za narod i državu. Zbog incidenata na Kosovu, Vučić je podigao borbenu gotovost vojske na najviši stepen i poslao je na granicu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić povukao se u subotu 27. maja sa mesta predsednika Srpske napredne stranke (SNS) i najavio da će krajem juna stati na čelo novog Pokreta za narod i državu, u čijem će sastavu biti i vladajući SNS. Različita su tumačenja ovakve Vučićeve odluke, ali je izvesno da je ona posledica krize vlasti predsednika Vučića koji političke odluke donosi sam i uvek pod pritiskom uz snažnu potrebu da neprikosnoveno vlada.

Na njegovo mesto na čelo partije dolazi verni saradnik Miloš Vučević , dugogodišnji gradonačelnik Novog Sada, a sada minister odbrane. Prvo što je rekao kada je imenovan za predsednika SNS-a bilo je ponavljanje Vučićevih reči povodom zahteva opozicije da je spreman da razgovara o prevremenim izborima, ali ne i o prelaznoj vladi. Od njega se i nadalje očekuje da ponavlja Vučićeve misli i sledi njegove odluke, a centar moći bi trebalo da se preseli u najavljeni Pokret.

Ovakav politički manevar ocenjuje se kao još jedan populistički potez predsednika Srbije kojim rešava unutrašnju krizu stranke a sebi, stvaranjem novog Pokreta, otvara put za još jedan politički mandat i stožer buduće vladajuće većine.

Odlazeći sa mesta predsednika stranke, rekao je da će “od sada biti predsednik svih građana Srbije” i pozvao opoziciju na dijalog. Čini se da je promašio tajming za taj poziv, građani koji već tri nedelje protestuju i opozicija koja učestvuje u protestima imaju svoje zahteve.

“Lešinari i hijene”

Pogrdnim imenima i optužbama da žele nasiljem da ruše državu i vlast, Vučić i njegovi saradnici su preko režimskih medija optužili građane koji su se najpre okupili u šetnji saučešća zbog dva masovna ubistva koje su početkom maja šokirala Srbiju.

Isprovocirani neprimerenim reakcijama vlasti, građani su se iz nedelje u nedelju, u sve većem broju okupjali pod sloganom “Srbija protiv nasilja”, blokirali autoput, uspeli u zahtevu da se smeni ministar prosvete Branko Ružić zbog masakra u osnovnoj školi u centru Beograda gde je dečak ubio devetoro svojih vršnjaka (jedna devojčica je umrla od posledica ranjavanja nekoliko dana posle pucnjave) i školskog čuvara.

Drugo masovno ubistvo, u kojem je ubijeno osmoro mladih ljudi nedaleko od Beograda u selima oko Mladenovca, pokazalo je da je ubica već imao kriminalni dosije, nelegalno oružje ali i očiglednu zaštitu nekog od lokalnih moćnika.

Opozicija je vlasti isporučila zahteve , osim ministra prosvete koji je već podneo ostavku, traže i ostavke ministra policije Bratislava Gašića i šefa Bezbednosno informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina. Takođe, zahtevaju ukidanje medija, programa i sadržaja koji promovišu nasilje, jer upravo u takvim sadržajima u kojima je svakodnevno afirmisan govor mržnje, kriminal i nasilje vide deo uzroka masovnih ubistava.

U petak, 19. maja, više desetina hiljada građana je ponovo hodalo beogradskim ulicama, blokiralo autoput i razišlo se u miru, rešeni da nastave proteste. Dok su nezavisni mediji prikazivali nepreglednu kolonu građana i izveštavali kako je to najveći protest od kako je Vučić na vlasti, prorežimski mediji su, kao i uvek , minimizirali događaj pa se na TV Pink čak čulo da su most “blokirali slučajni prolaznici”.

Usledila je histerija vlasti. Predsednik Aleksandar Vučić je demonstrante nazvao lešinarima i hijenama, premijerka Ana Brnabić je ponavljala za njim iste reči, a tercirali su režimski mediji. Sve manje se govorilo o ubijenoj deci i mladim ljudima, sve više je buktao politički obračun. Vučić je odlučio da uzvrati na ulici i već sledeće nedelje, 26. maja, organizovao kontramiting pod nazivom “Srbija nade”. Najavio ga je kao “najveći skup u istoriji Srbije”.

Fijasko

Od ranog jutra u Beograd su stizale stotine autobusa iz svih krajeva zemlje, ali i Republike Srpske, Severne Makedonije, Kosova. Cela država bila je mobilisana, đačke ekskurzije otkazivane da bi bilo dovoljno autobusa, angažovani su prevoznici ne samo sa bugarskim tablicama već i kosovskim. Albanci sa Kosova koji su usred krize između Beograda i Prištine dovozili kosovske Srbe.

U javnim ustanovama širom Srbije pravljeni su spiskovi zaposlenih, svaki poverenik vladajuće stranke je imao obavezu da organizuje određen broj građana koji će doći u Beograd, u Nišu je pomerena premijera predstave jer je gradonačelnica procenila da će publika pre želeti da putuje na miting, u nekim školama časovi su skraćeni da bi nastavnici I učenici mogli da stignu na vreme da pozdrave predsednika.

Od ranog popodneva grad je bio blokiran, saobraćaj je stao, hiljade ljudi je hodalo ka centru gde su na ogromnim video ekranima puštani Vučićevi govori i program televizije Pink. A onda je počela grmljavina, nevreme, kiša je lila satima, ulice su bile potopljene vodom i pre nego što je u 19 sati miting počeo većina građana se razbežala tražeći zaklon. Vučić je izašao za govornicu, bacio kišobran i tako pokisao održao govor u kojem je između ostalog najavio da se povlači sa mesta predsednika stranke.

“Krećemo u formiranje Pokreta za narod i državu da bismo imali bazu da sačuvamo našu zemlju u naredne dve i tri krizne godine koje su ključne za našu državu” poručio je građanima i završio rečima: “beskrajno vam hvala, ne mogu da opišem koliko vas volim”.

Od samog početka nije bilo racionalnog razloga zašto je Vučiću bio potreban kontramiting. Verovatno je usled neočekivano masovnih protesta nakon masovnih ubistava želeo da potvrdi svoju snagu, da pokaže da je neupitan autoritet i državnik. Pljusak je, međutim, pokazao da su desetine hiljada ljudi iz cele Srbije došli u Beograd jer im je tako naređeno, u obezbeđenom prevozu, u strahu da ne izgube posao, da ne izostanu sa spiska koji obezbeđuje neku sitnu privilegiju za njih i porodice. Bez sumnje, bile su tu hiljade iskrenih pristalica Aleksandra Vučića, ali su se i oni vratili kućama pokisli i promrzli i to je najupečatljivija slika tog dana.

Epilog koji traje

Već sutradan, u subotu 27. maja, građani i opozicioni lideri ponovo su protestovali. Kiša koja je i dalje jako padala nije ih rasterala, ogromna dugačka kolona je prošla centrom grada i zaustavila se kod Radio televizije Srbije protestujući protiv izveštavanja ove najgledanije medijske kuće. Najavili su nastavak dok im se zahtevi ne ispune.

Istovremeno, počeli su incidenti na severu Kosova u mestima gde su Srbi većinsko stanovništvo. U četiri opštine na severu Kosova (Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i Kosovska Mitrovica) 26. maja je počeo sukob kada su Srbi pokušali da spreče novoizabrane albanske gradonačelnike da uđu u zgrade opština.

Predsednik Vučić izdao je istog dana naredbu da se podigne borbena gotovost Vojske Srbije na najviši stepen a jedinice vojske hitno rasporede duž granice sa Kosovom.

U sukobu u srpskim opštinama na Kosovu u kojem su bacane šok bombe, kamenice, suzavac povređeno je više od 50 Srba i 30 pripadnika KFOR-a. U vreme pisanja ovog teksta, u utorak 30. maja, politički predstavnici Srba sa Kosova (Srpska lista) pozvali su građane da ne ugrožavaju bezbednost vojnika KFOR-a i naveli da svako ko to radi, radi protiv interesa srpskog naroda.

Tenzije na Kosovu traju sinhrono sa pregovorima Beograda i Prištine. Kosovski premijer Aljbin Kurti pokušava da uspostavi kontrolu i vlast nad severom nakon izbora koje su Srbi bojkotovali uz podršku Beograda. Bojkotu je prethodila odluka da Srbi iz protesta napuste institucija na severu Kosova, između ostalog i policiju, zbog odluke Vlade u Prištini da preregistruju vozila i prihvate kosovske tablice. U takvom vakuumu, gde nema ni vlasti ni institucija, a konačni dogovor o statusu Kosova nije na vidiku, svaki sukob, bez obzira na povod, može biti dramatičan.

Istovemeno, ovakve situacije kupuju vreme Vučiću u Beogradu i otvaraju poligon na kojem može da manipuliše strahom građana, da kreira atmosferu ratnog stanja, i skreće pažnju sa protesta građana i zahteva opozicije.