Bukom protiv diktature a bakljama protiv demokratije - tako bi se mogli opisati protesti građana protiv vlasti a, sa druge strane, podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću
U iščekivanju kraja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije Covida-19 i opštih izbora koji su odloženi zbog pandemije, građani ali i vlast gube strpljenje i atmosfera je povremeno na ivici otvorenog građanskog sukoba. Nakon osam godina autokratske vlasti, tokom kojih građanske slobode i prava nestaju, gde je mala grupa ljudi praktično preuzela funkcije institucija, društvo je neprekidno i duboko polarizovano između korumpirane i bahate vlasti i oslabljene opozicije koju Vučić stalno targetira kao neprijatelje države.
Brojni građani su odluke vlasti povodom pandemije doživeli kao još jedan u nizu pritisaka vlasti. Zatvoreni u svoje kuće i stanove, pošto im policijski sat zabranjuje kretanje, otpočeli su protest lupanjem u šerpe, jer je to postao jedini način da pokažu da postoje.
Pristalice vladajuće Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odmah nakon protesta bukom, sa vrhova zgrada u nekoliko gradova Srbije uzvratili su paljenjem baklji i sa snažnog ozvučenja uzvikivali poruke protiv opozicionog lidera, predsednika Stranke slobode i pravde, bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, koji je predstavljen kao simbol prethodne vlasti.
U nedelju uveče, vidno potresen Đilas je na tviteru objavio kako su u ulici gde mu živi porodica, u centru Beograda, preko jakog ozvučenja pretili uz povike „Đilase lopove“. Svedoci tvrde da su se huligani nakon bakljade okupili u zgradi lokalne opštine, što jasno ukazuje da ih je organizovala vlast. Iako pozvana da interveniše, policija nije reagovala.
Lupanje u šerpe je tradicija opozicije iz devedestih, kada se na taj način iskazivalo nezadovoljstvo protiv politike tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Baklje su rekviziti huligana sa tribina koje u Srbiji kontroliše Aleksandar Vučić. Ta veza je građanima dobro poznata, po potrebi ih „angažuje“ kada treba zastrašiti nepodobne građane. Ovoga puta su im se pridružili i funkcioneri i članovi Srpske napredne stranke.
Predizborna kampanja vlasti tokom vanrednog stanja
Vanredno stanje zbog pandemije korona virusa uvedeno je 15. marta proglasom Vlade. Deo javnosti je ukazivao da su uredbe Vlade nezakonite i protivne Ustavu, od samog načina kako je uvedeno vanredno stanje, ograničeno kretanje ljudi policijskim satom, pa do sudskih procesa koji su vođeni preko Skajpa.
Stroge mere ograničenja kretanja važile su pre svega za građane starije od 65 godina koji su samo jednom nedeljno, od 4 do 7 časova ujutro, smeli da odu u određene prodavnice. Svi ostali mogu da se kreću od 5 časova ujutru do 18 časova kada počinje takozvani policijski čas, tokom kojeg mogu da se kreću samo oni koji imaju posebne dozvole.
Prošle nedelje je najavljeno da se pandemija u Srbiji bliži kraju, da se mere ublažavaju jer se, kako nadležni tvrde, smanjuje broj zaraženih. Povratak u nekakav normalan život počeo je otvaranjem frizerskih salona, teretana, stariji građani smeju da šetaju tri puta nedeljno u određeno vreme po pola sata, a tokom ove nedelje počinju da rade restorani i kafići. Policijski sat je, međutim, ostao na snazi.
Zatvoreni u kućama, građani su pratili vesti, a čak 57% njih je, po istraživanju Ipsos SM rađenom tokom vanrednog stanja, reklo da najviše poverenje ima u informacije sa televizije. Najgledanije televizije su pod direktnom kontrolom vlasti i poslužile su da predsednik Vučić nastavi svoju predizbornu kampanju koju je vanredno stanje „prekinulo“. Po zastupljenosti na tv programima, a prema istraživanju BIRODI, Vučića je bilo 63 puta više od najbolje zastupljenog lidera opozicije Dragana Đilasa.
Bukom protiv diktature
Opozicija je od početka vanrednog stanja bila utišana, očigledna je bila procena da to nije trenutak političke borbe. Međutim, kako su mere počele da popuštaju, postalo je sve glasnije nezadovoljstvo dela građana zbog odluka vlasti i potreba da to glasno iskažu.
Pokreti Ne davimo Beograd i Građanski front pozvali su 26. aprila građane na akciju “Digni glas: Bukom protiv diktature”. Od tog dana, svake večeri, nakon aplauza lekarima u 20 časova, pet minuta kasnije širom Srbije, brojni građani su sa svojih prozora i terasa lupali u šerpe, zviždali u pištaljke, puštali muziku i pravili buku protestujući protiv režima Aleksandra Vučića.
Ovu akciju je podržala cela opozicija i pre bi se moglo reći da su se svi oni pridružili besu građana nego da je reč o organizovanoj akciji opozicionih stranaka. Sadašnja vlast neodoljivo je podsetila na Miloševića, građani kao da su nastavili tamo gde su stali davnih devedesetih, kada je sadašnji predsednik Vučić bio deo vlasti.
Pokušaj uvođenja cenzure u medije, privođenje novinarke Ane Lalić zbog izveštavanja o stanju u bolnicama, nepostojanje institucija i odluke koje donosi mali krug ljudi, sumnje ali i konkretni podaci o korupciji i sukobu interesa članova Kriznog štaba angažovanog zbog korona virusa, deo su razloga nezadovoljstva građana.
Bakljama protiv demokratije
Zbog izlaska tokom zabrane kretanja policija je do sada kaznila oko sedam hiljada građana. Među njima je bilo i penzionera, koji su tokom dozvoljene šetnje odšetali dalje nego što je propisano, poljoprivrednika na njivama, tinejdžera koji su kršili propise.
Do danas, međutim, nije odgovoreno da li je i ko je davao dozvole i po kom osnovu pristalicama Vučićeve stranke da se neometano kreću po stambenim zgradama tokom policijskog sata. Poznato je samo jedno privođenje zbog paljenja baklji, i to u Šapcu, gde je na vlasti opozicija. Nema podataka da je neko kažnjen zato što je ugrozio živote ljudi i imovinu paleći vatre po krovovima, iznad stanova. Ono što je poznato je da je celu akciju najavio poslanik vladajuće stranke na sednici Skupštine Srbije. Kada je nasilje eskaliralo Vučić je negirao da je njegova stranka organizator već da je to uradila neka organizacija mladih.
Već prve večeri bakljade, 29. aprila, u Nišu, gradu na jugu Srbije, sa terase stana jednog od funkcionera Srpske napredne stranke umalo je došlo do požara jer su baklje pale na tendu radnje koja se nalazi u prizemlju zgrade. Mediji su iz više gradova izveštavali da su u organizaciju paljenja baklji uključeni članovi vladajuće stranke.
Zabeleženo je i više slučajeva pobune građana zbog toga što im se nepoznati ljudi penju po zgradi, bakljama izazivaju opasnost a svoje akcije snimaju dronovima. U Novom Sadu, policija koju su građani pozvali je rekla da nije njihov posao da se bave uznemirenim stanarima. Dan nakon incidenta ispred zgrade gde živi porodica Dragana Đilasa, okupilo se par stotina građana i opozicionara iskazujući otpor prema nasilju. Primetno je bilo da su huliganska vatra i pretnje utihnule, a da li će i prestati pokazaće naredni dani.
U nedelju uveče Vučić je najavio da će vanredno stanje biti ukinuto 6. maja, a policijski čas dan kasnije. Ukidanje vanrednog stanja Vučiću je neophodno da bi se što pre pripremio za izbore koji su sada najavljeni za 21 jun. Svako odlaganje koje traži deo opozicije ne bi li se obezbedili fer uslovi za sve političke aktere, za vlast je suočavanje sa neminovinim, lošim ekonomskim i socijalnim posledicama pandemije korone.
Bez obzira koliko se hvali podrškom građana, ekonomskim uspesima, međunarodnom podrškom od SAD do Kine, Vučić jasno čuje buku i bes građana. Jedini odgovor koji ima na proteste opozicije i jedina poruka koju upućuje svojim biračima je sila, huliganska pretnja svakom ko pomisli da negoduje ili mu uskrati podršku. Najupečatljivija slika njegove vlasti i moći poslednjih dana je zastrašujući plamen i dim iznad glava građana. Ono što u Srbiji dobro znamo i što smo više puta u novijoj istoriji videli je da posle vatre ostaje – zgarište.
