Beograd-Priština: virtuelni rat od doručka do ručka

Bio je to, što se većine srpskih medija i političara vladajućeg bloka tiče, pravi mali (na sreću virtuelni) rat koji je započeo u ranim jutarnjim časovima a završio se negde pred ručak. Toliko je, naime, trajala akcija specijalnih snaga kosovske policije u srpskim enklavama na severu, ali i u nekoliko opština sa albanskom većinom, tokom koje je uhapšeno oko 20 ljudi

Akcija je, kako je saopšteno u Prištini, pokrenuta nakon jednogodišnje istrage, a cilj je bio hapšenje ljudi umešanih u nelegalnu trgovinu i druge nezakonite poslove. Srpske vlasti i vlastima bliski mediji akciju su predstavili kao napad na srpsko stanovništvo i neku vrstu uvoda u napad na Srbiju.

Akcija kosovske policije izvršena je u vreme dok je u Beogradu trajala dvodnevna posebna sednica srpskog parlamenta na kojoj je raspravljano o stanju na Kosovu. Sednica je počela 27. maja višesatnim izlaganjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a policija je u srpskoj enklavi intervenisala 28. maja ujutro.

Vučić je odmah u parlamentu optužio kosovske vlasti da im nije cilj borba protiv kriminala i korupcije, nego zastrašivanje srpskog stanovništva. Saopštio je da je naredio punu borbenu gotovost srpske vojske, a podignuta je i gotovost policijskih snaga u Srbiji. Mediji su u toku prepodneva intenzivno govorili o opasnosti od sukoba, ali su stvari počele da se smiruju već u rano popodne, pošto je u Prištini saopšteno da je policijska akcija završena.
Ispostavilo se da su ipak razmenjivane informacije izmedju srpske strane i medjunarodnih snaga na Kosovu. Portparol KFOR-a pukovnik Vinćenco Graso izjavio je dan po završetku akcije da su vlasti Srbije bile obaveštene o hapšenjima na severu Kosova u utorak i da nije bilo iznenadjenja.

"Juče je situacija bila pod kontrolom i konstantno smo je pratili. Imali smo dobru razmenu informacija i bili smo u kontaktu sa srpskim vlastima", kazao je Graso za TV Prva. Vučić je odbacio navode portparola KFOR-a i rekao da je informacija o akciji u Beograd stigla kasno.

Graso je negirao Vučićeve navode da je kontigent KFOR-a pokušao da reaguje tokom akcije i da je taj pokušaj sprečio komandant KFOR-a.

Specijalno tužilaštvo Kosova i kosovska policija su naveli da je uhapšeno ukupno 19 ljudi: 11 Srba, četiri Albanaca i četiri Bošnjaka. Uhapšen je jedan kapetan policije, trojica zastavnika i drugi policijski službenici, a oduzeti su oružje, tehnološka oprema i izvesna količina novca.

Tokom akcije su, kako navode policija i tužilaštvo, iz vatrenog oružja ranjene dve osobe, a povredjeno još troje, svi pripadnici kosovske policije, a povredjeno je i šest civila koji su postavili barikade u Zubinom Potoku. Privedeni su i jedan ruski pripadnik UNMIK-a i njegov saradnik jer su sa vozilom UNMIK-a bili deo barikada u Zubinom Potoku gde je policija, prema navodima medija, primenila prekomernu silu.

Pretnje

Mali rat "od doručka do ručka" se savršeno uklopio u scenario posebne sednice srpskog parlamenta o Kosovu. Na sednici nije bilo nikakvih novih predloga ni detalja o eventualnim planovima vlasti za rešavanje kosovske krize, a jedina novost je činjenica da je Vučić u opširnom uvodnom izlaganju mračnim tonovima opisao perspektive srpske strane.

Ponovio je da je kompromis sa Albancima neminovan i rekao da Srbiji u protivnom sleduje propast, najavljujući da bi kosovski Albanci uskoro mogli da napadnu sever Kosova. Za manje od 24 sata usledila je intervencija kosovskih specijalnih snaga, čime je njegovo predvidjanje faktički potvrdjeno.

Vučić je taj upad iskoristio kako bi naglasio svoje patriotsko opredeljenje i spremnost da brani Srbe ukoliko se napadi nastave. Rekao je da su srpske snage spremne da brane srpski narod, a vlastima bliski mediji su tokom prepodneva čak izveštavali o navodnim pokretima srpskih trupa.

Ali, pošto je akcija kosovske policije završena relativno brzo, nije bilo ni prilike za intervenciju čiji skori početak su sugerisali vlastima bliski mediji i politički analitičari. Podizanje borbene gotovosti u cilju zaštite Srba na Kosovu je, zapravo, usmereno isključivo ka homogenizaciji domaće javnosti budući da bi stvarno pokretanje srpskih trupa ka Kosovu bilo krajnje rizičan potez na koji se Beograd verovatno ne bi mogao odlučiti.

Naime, kosovska policija, na osnovu Briselskog sporazuma, ima ovlašćenja na celoj teritoriji Kosova, pa i u srpskim opštinama na severu, a to važi i za kosovski pravosudni sistem. Srpske vojne i policijske snage u takvim slučajevima ne mogu da reaguju, odnosno nemaju nikakva ovlašćenja na teritoriji Kosova.

Eventualni upad vojnih ili policijskih snaga sa teritorije Srbije, koji bi bio obrazložen potrebom da se brani lokalno srpsko stanovništvo na severu, bio bi tretiran kao neovlašćen ulazak na teritoriju koja je pod formalnom kontrolom medjunarodnih snaga i ne bi mogao biti prihvaćen ni u Vašingtonu ni u Briselu.

Ciljevi

Opozicione stranke koje bojkotuju rad parlamenta najnovije dogadjaje na severu Kosova opisuju kao još jednu farsu, sugerišući da postoji mogućnost da je reč o koordinaciji izmedju srpskih i kosovskih vlasti kako bi se Vučiću pružila prilika da lakše uveri srpsku javnost u neohodnost kompromisa, odnosno ustupaka Prištini.

Nema potvrda za takve spekulacije, ali je izvesno da će one u delu srpske javnosti naići na plodno tle. Izvesno je, takodje, da reakcije na policijsku akciju u srpskoj enklavi na Kosovu pokazuju da su srpska politička scena i srpsko društvo u celini još daleko do stvarnog dijaloga o rešavanju kosovske krize i definisanju buduće pozicije i strateških ciljeva Srbije.

Iz Vučićevog izlaganja i toka rasprave na posebnoj sednici srpskog parlamenta može se zaključiti da su vlasti, donoseći odluku o sazivanju te sednice, imale na umu dva cilja. Prvi je da pokušaju da prinude opoziciju da se vrati u parlament, a drugi da se širim slojevima stanovništva stavi do znanja da je Srbija praktično izgubila Kosovo i da mora da pristane na kompromisna rešenja, odnosno dogovor sa Prištinom.

Zasedanje je otuda bilo obeleženo dugim i upornim ponavljanjem od ranije poznatih stavova i opisom teške situacije u kojoj se zemlja nalazi, sa ciljem da se učvrsti pozicija vladajućeg bloka. Nisu ponudjeni nikakvi konkretni zaključci, ali je bilo vidljivo nastojanje da se široj javnosti još jednom pošalje poruka da je dogovor sa Kosovom nužan.

Vučić smatra da postoje dve mogućnosti u vezi s Kosovom – normalizacija odnosa Srba i Albanaca i zamrznuti konflikt, za koji je rekao da ne znači ništa i da Albanci mogu da ga odmrznu u svakom trenutku i napadnu Srbe.

Nije rekao šta podrazumeva pod kompromisom, uz ogradu da ne može da govori o detaljima. "Nema smisla da govorim do detalja, mogao sam danas da iznesem sve planove, sve mape, da govorim o svakom selu i zaseoku ali to ne mogu i ne smem jer ne odlučujemo mi sami ni o čemu, odlučuje i druga strana, a odlučuju još više oni koji podstiču drugu stranu na sve ono na šta su ih podsticali do danas", rekao je on.

Vučić smatra da Priština ne želi da nastavi dijalog, a da je promena tog stava "pitanje za njihove zapadne mentore".