Mitrovica, Kosovo © BalkansCat/Shutterstock
Višemesečna kriza na relaciji Beograd – Priština eskalirala je na severu Kosova u oružane napade, hapšenja, podizanje barikada i zahtev predsednika Srbije Vučića da se srpska vojska i policija posle 23 godine vrate na Kosovo
Od 10. decembra na severu Kosova, gde je većina srpskog stanovništva, traje blokada magistralnih puteva i granice sa Srbijom. Prethodile su detonacije od šok bombi u Kosovskoj Mitrovici, napad na policijsku patrolu na jezeru Gazivode, a zvuk sirene za vazdušnu opasnost bio je poziv da Srbi izađu na barikade, što je podržala Srpska lista, kosovska partija koju podržava vlast u Beogradu.
Neposredan povod je hapšenje bivšeg policajca Dejana Pantića kojeg su kosovske vlasti osumnjičile da je učestvovao u napadu na prostorije Centralne izborne komisije Kosova. Nedelju dana kasnije uhapšen je još jedan Srbin , takođe bivši kosovski policajac. Atmosfera se usijala do te mere da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio od KFOR-a povratak oružanih snaga Srbije na Kosovo.
Hronika poslednjeg konflikta
Prethodno su tenzije između Kosova i Srbije narasle nakon niza incidenata pošto su kosovski Srbi napustili institucije na severu početkom novembra. Razlog takve odluke bio je neprihvatanje Srba sa severa Kosova da koriste kosovske registarske tablice već samo one koje izdaje Srbija. Pritisak Vlade Albina Kurtija odnosi se na deo tzv. Briselskih pregovora koji se vode uz posredstvo Evropske unije i svodi na to da Srbi prihvate kosovske dokumente.
Za razliku od Srba iz centralnog Kosova, koji sve dokumente pa i registarske tablice odavno koriste, severni deo je pod direktnim ekonomskim i političkim uticajem Beograda i građani, preko Srpske liste, slede uputstva predsednika Vučića. Poruka iz Beograda, kako se prenosilo preko režimskih medija, bila je da bi prihvatanje oznaka na automobilima implicitno značilo i priznanje nezavisnosti Kosova.
Kriza zbog tablica koja za neupućene zvuči bizarno, nastala je kao posledica beskrajno dugih pregovora, koji traju od 2013. godine kada je potpisan Briselski sporazum i otpočeli pregovori koji bi trebalo da normalizuju odnose između Beograda i Prištine. Ta normalizacija faktički znači da Prištine preuzima sve državne ingerencije i u srpskim enklavama u centralnom Kosovu kao i na severu, gde je uz granicu sa Srbijom većinsko srpsko stanovništvo. Jedna od tačaka sporazuma je i formiranje tzv. Zajednice srpskih opština koja bi Srbima omogućila određeni stepen lokalne autonomije. Albanska strana odbija da oko toga pregovara što je, nakon problema sa registarskim tablicama, navelo Beograd da preko Srpske liste pozove Srbe da izađu iz kosovskih institucija. Nakon masovnih ostavki oko tri hiljade političkih predstavnika i radnika kosovskog javnog sektora iz srpske zajednice, Vlada u Prištini raspisala je vanredne izbore za gradonačelnike četiri grada na severu koji su podneli ostavke zbog protivljenja preregistraciji sa srpskih tablica na kosovske.
U međuvremenu, uz posredovanje zvaničnika EU, postignut je kompromis: Srbija neće više izdavati nove tablice za Srbe sa Kosova, a Priština neće kažnjavati one koji ih još nisu zamenili. Ta odluka nije, međutim, dovela do smirenja, u vreme pisanja ovog teksta blokade puteva i dalje traju i čeka se sledeći potez obe strane.
Rezolucija 1244
Poslednji Vučićev potez je pozivanje na Rezoluciju 1244 UN koja je doneta 1999. godine nakon NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije i povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa Kosova. U tom dokumentu piše da “nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom; obeležavanje/čišćenje minskih polja; održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine; održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima”.
Ova Rezolucija, čiji je tekst već pregazilo vreme ali je dokument UN na osnovu kojeg Srbija osporava nezavisnost Kosova, često se bez citiranja samog teksta pominje u zapaljivim izjavama političara i javnih ličnosti koji u režimskim medijima ponavljaju reči predsednika Vučića da “nema predaje” .
Početkom novembra Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da je vojska oborila komercijalni dron u neposrednoj blizini vojnih objekata u garnizonu Vojske Srbije Raška. Zbog tog drona, koji je navodno doleteo sa Kosova, predsednik Vučić je izdao naredbu za podizanje borbene gotovosti vojske. Od tog trenutka, a to je vreme u jeku krize oko registarskih tablica, kreće i pojačana ratna retorika koja eskalira u ideji predsednika da od NATO-a, odnosno KFOR-a zatraži povratak vojske I policije na Kosovo.
“Gotovo smo sigurni da to neće biti prihvaćeno na osnovu svega što smo čuli", rekao je Vučić. Cela ta ujdurma oko pozivanja na Rezoluciju 1244 poslužila mu je da održi pažnju međunarodne zajednice i tenziju u Srbiji i na Kosovu, kao i da “podigne ulog” za sledeću rundu pregovora.
Francusko-nemački predlog
Javnost u Srbiji malo zna o tome šta se zaista pregovara i kakvi su mogući ishodi višedecenijske krize između Beograda i Prištine. Kroz izjave zvaničnika, a najčešće kroz interpretaciju predsednika Vučića, čuli smo tokom poslednjih godina različite scenarije - od toga da će se menjati granice, razmenjivati teritorije do toga da će se od Srbije tražiti da u Ujedinjenim nacijama prizna nezavisnost Kosova.
Poslednji predlog, francusko-nemački, nije zvanično objavljen, a u nedavnom intervjuu predsednik Vučić je izjavio da je to "postao papir Evropske unije" takav da "iskočiš iz kože", ali "mi moramo da kažemo da želimo da razgovaramo".
Srpski mediji objavljivali su različite nezvanične verzije tog dokumenta. Radio Slobodna Evropa je pre nekoliko dana objavila da predlog podrazumeva “jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, ključni su elementi predloga koji je na stolu u Prištini i Beogradu”.
Mogućnost međusobnog priznanja ili članstvo Kosova u UN se eksplicitno ne navodi ali, prema ovom izvoru, Srbija se obavezuje da se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. To bi bio korak dalje u odnosu na Briselski sporazum koji u tom kontekstu pominje samo članstvo u Evropskoj uniji odnosno da “ni jedna strana neće blokirati ili podsticati druge strane na njenom putu ka EU”. Prvi korak ka bilo kakvom sporazumu svakako bi bio da prestanu blokade na Kosovu i razlozi za takve akcije.
