Guardando la tv (foto Al Ibrahim)

Whatching tv (foto Al Ibrahim )

Srpski vladajući blok nastoji da Briselu pokaže da će, kada je reč o medijskim slobodama i uređenju medijske scene, poštovati evropske principe. Istovremeno, domaćoj javnosti i medijima se šalje poruka da praksa i zakonodavstvo ne moraju da idu istim stazama

16.05.2014. -  Dragan Janjić Beograd

Ne verujem u spontanost i znam “odakle to ide i ko to organizuje”. Tako je srpski premijer Aleksandar Vučić prokomentarisao izjavu šefa delegacije Evropske unije (EU) Majkla Davenporta da su neki fenomeni u srpski medijima “veoma neprijatni i neprihvatljivi”. Davenport je, između ostalog, naveo da podaci o istragama iz zvaničnih organa cure u javnost kroz nekoliko medija i da su “neki primeri” poređenja predstavnika civilnog društva i kriminalaca “jasno kršenje standard ponašanja u medijima”.

Vučić je kritiku na račun Davenporta izrekao gostujući u TV emisiji “Teška reč” na TV Pink a njegov domaćin je bio urednik tabloida “Informer” Dragan Vučičević, medija na čiju adresu često stižu primedbe iz nevladinog sektora i medijskih udruženja da krši pravila profesije i da neselektivno prenosi podatke iz zvaničnih istraga (upravo ono o čemu je Davenport i govorio). Istovremeno, TV pink je u proteklih nekoliko meseci u saopštenjima novinarskih udruženja i nevladinih organizacija takođe označavana kao medij koji ne poštuje pravila novinarske profesije.

Izbor medija kome je premijer komentarisao Davenpotrov intervju može biti slučajan jer je u pomenutoj emisiji gostovao istoga dana kada je taj intervju objavljen, pa je logično da ga je komentarisao. Ali, sadržaj izjave je nešto sasvim drugo. Iz nje se množe zaključiti da premijer smatra da su Davenporta na oštre i negativne ocene o medijima podstakle neke sile u čiju zakulisnu delatnost je on upućen. Ukratko, uveren je da problem sa medijima u Srbiji, bar na način na koji to navodi ambasador EU, ne postoji, i da je reč o nekoj vrsti “zavere”.

Ocene o pretnjama medijima iz vladajućih krugova, tabloidizaciji srpske medijske scene i drugim problemima koje je Davenport pomenuo sve češće stižu iz medijskih udruženja, ali i od nezavisnih kontrolnih organa poput srpskog ombudsmana i poverenika za informacije od javnog značaja. To ih čini potencijalnim “adresama” na koje se odnosi premijerova tvrdnja da on zna “odakle to ide i ko to organizuje”.

Pritisci

Način na koji je srpski premijer govorio o razlozima koji su, navodno, doveli do toga da ambasadora EU da izrekne oštre osude o medijskoj sceni u Srbiji sasvim se uklapa u pristup koji vladajući blok u praksi sprovodi u odnosu na medije. Novinari i udruženja govore o pritiscima i autocenzuri, vlasti to negiraju, ali po potezima koje vuku u praksi vidi se da itekako nastoje da kontrolišu medije, na šta ukazuju i najnovijni slučajevi smena urednika u medijima bliskim vladi.

Tako je šef deska tiražnog beogradskog lista Večernje novosti Srđan Škoro smenjen sa te pozicije uz obrazloženje da nije dobro radio svoj posao. Ali, novinarska udruženja i veliki broj novinara su uvereni da je smena epilog njegovog gostovanja u Jutarnjem programu Radio televizije Srbije (RTS), povodom koga je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) oštro kritikovala i njega i voditelje tog programa. Udruženja smatraju da je reč o pritisku na medije i pokušaju zastrašivanja novinara i urednika.

Zašto je SNS odlučila da baš u slučaju Škorinog gostovanja na RTS-u izda saopštenje u kome se i on i medij u kome je gostovao optužuju da rade protiv vladajuće stranke i Vučića? Moguće je da na to ima uticaj i činjenica da je država vlasnik skoro trećine akcija u Večernjim novostima i da ima mogućnosti da odlučujuće utiče na uređivačku politiku RTS pošto se odnedavno javni servis finansira iz budžeta. Zato se oštro saopštenje može tumačiti kao jasno upozorenje “svojim” medijima i novinarima da strogo paze šta rade.

Ukratko, poruka je da kritike na račun vladajuće stranke i vlade nisu dobrodošle. Ta poruka je, javno i transparentno, zapečaćena odlukom o Škorinoj smeni a zvanična objašnjenja o nekim drugim razlozima veoma su neubedljiva. Osim toga, Vučić je u jednoj izjavi rekao da “tajming” za saopštenje SNS-a nije bio dobar, čime je zapravo priznao da se slaže sa njegovim sadržajem, odnosno sa napadom na uređivačku politiku RTS-a. Tako intonirana izjava u praksi funkcioniše kao mnogo ozbiljnija “poruka” medijima i novinarima nego smena Skore.

Otpori

U tročasovnom ekspozeu koji je podneo parlamentu tokom inauguracije, samo nekoliko sati nakon oštrog napada SNS-a na uređivačku politiku RTS-a, Vučić je naglasio da će medijska scena biti reformisana i da će se država povući iz vlasništva nad medijima. Gotovo u isto vreme kada je objavljena odluka o smeni Škore, Vučić je u intervjuu nedeljniku “Nedeljnik” još jednom naglasio da će se država povući iz medija i da će veoma brzo biti usvojeni proevropski medijski zakoni.

Ova dva primera pokazuju da je reče o kombinaciji “toplih” i “hladnih” poruka medijima i novinarima, odnosno o nekoj vrsti dvostruke igre. Vladajući blok nastoji da Briselu pokaže da će pri uređenju medijske scene poštovati evropske principe, dok domaćoj javnosti i medijima se šalje poruka da praksa i zakonodavstvo ne moraju da idu istim stazama, naročito ukoliko mediji ne pokazuju potreban stepen entuzijazma u podršci vladinoj politici.

Oštar kurs koji je SNS zauzela prema medijima postao je još vidljiviji nakon što su mu se javno usprotivili pojedini ugledni novinari, poput urednika nedeljnika “Vreme” Dragoljuba Žarkovića i urednice popularnog TV šoua “Utisak nedelje” Olje Bećković. Žarković u kolumnama oštro napada i Vučića i vladu, a tekstove koji otvoreno kritikuju vladu ili osporavaju pojedinje njene poteze objavljuju i druga dva ugledna nedeljnika, “NIN” i “Novi magazin”. “Utisak nedelje” je nezavisna produkcija koja se emituje na televiziji B 92 i jedna je od najgledanijih političkih emisija u Srbiji.

Vladajuće krugove verovatno nerviraju tekstovi u nedeljnicima, ali ih ne brinu previše jer su njihovi tiraži veoma mali. Snažan otpor koji pruža Bećkovićeva je nešto drugo, ali bi neposredna intervencija u odnosu na tako gledanu emisiju kakva je njena mogla da ima i negativne posledice. SNS će verovatno nastojati da nađe načina da “omekša” njen pristup, ali ošrtrih praktičnih koraka, poput onih koji su preduzeti protiv Škore, neće biti.

Privatizacija

Za očekivati je da vlada i parlament, shodno zahtevima koji stižu iz Brisela, u narednim mesecima zaista usvoje medijske zakone koji će dovesti do povlačenja države iz vlasništva nad medijima. Srpske vlasti izgleda procenjuju da je takav rasplet neminovan. Na to, uostalom, ukazuje i već pomenuti intervju Majkla Davenporta, pa vlasti ubrzano jačaju uticaj u privatnim medijima, na šta neki od tih medija reaguju pozitivno.

SNS ne želi nespremna da dočeka trenutak povlačenja iz vlasništva nad listovima “Večernje novosti” i “Politika” u kojima ima značajan deo akcija. Vlada će svakako pokušati da utiče da kupci njenog udela ne budu ljudi i kompanije sa kojima je vladajući blok u sukobu. No, ukoliko nakon završetka privatizacije uticaj države na te medije i bude manji nego sada, prazninu će lako popuniti TV Pink i još neke TV stanice, kao i tabloidi koji imaju ogromne tiraže i uopšte ne obraćaju pažnju na pravila profesije i novinarski kodeks. Glavna poluga uticaja na njih je kontrola tržišta oglasa koju srpske vlasti već godinama uspešno sprovode.

Gledano kroz tu prizmu, najnoviji napad SNS-a na medije i novinare se može tumačiti i kao deo priprema za promene na medijskoj sceni u Srbiji koje bi mogli da donesu novi medijski zakoni. Nakon tih napada je svima jasno da vlast ima instrumente da “kazni neposlušne”, a kako će se mediji i novinari postaviti zavisiće od podrške javnosti, kao i od sposobnosti inače potpuno razbijene opozicije da funkcioniše kao iole efikasan mehanizam kontrole vlasti.