Srpskom novinarstvu potrebna je veća podrška EU

U kontekstu kontinuirane i sistemske tendencije vlasti ka urušavanju uredničke nezavisnosti, potrebna je snažnija međunarodna podrška u odbrani slobode medija u zemlji. Intervju sa Igorom Božićem, programskim direktorom nezavisne televizije N1

Od momenta preuzimanja vlasti, režim Aleksandra Vučića znatno je ugrozio uredničku nezavisnost, preuzimajući stratešku kontrolu nad nacionalnim televizijskim kanalima i tabloidima. Ova kontrola pojačana je finansijskom manipulacijom, oglašavanjem koje sponzoriše država i taktikama pravnog zastrašivanja, uključujući tzv. SLAPP (strateške tužbe protiv učešća javnosti), koje snažno opterećuju nezavisne medije.

Zarobljavanje medija, osim što guši novinarsku slobodu, oblikuje javno mnjenje promovišući prorežimske narative i prikazujući nezavisne medije kao državne neprijatelje.

OBCT se sastao sa Igorom Božićem, programskim direktorom nezavisnog kanala N1 Srbija kako bismo razgovarali o digitalnim i fizičkim pretnjama kojima su izloženi novinari, ali i o otpornosti neophodnoj za održavanje profesionalnog integriteta.

Po vašem mišljenju, koji su glavni izazovi kada je reč o uredničkoj nezavisnosti u Srbiji?

Najveći izazov je režimska kontrola medija. Od kada je došao na vlast, režim Aleksandra Vučića preuzeo je kontrolu nad televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i tabloidima, ostavljajući samo nekoliko nezavisnih kanala poput N1 i Nove. Većina nezavisnih medija finansira se donacijama ili deluje u sklopu United Media Group, koja se finansira zahvaljujući kablovskoj pretplati.

Na koji način vlast vrši kontrolu i uticaj na medijski sektor?

Generalno, vlast prikazuje nezavisne medije kao državne neprijatelje, stvarajući opasno okruženje za novinare.

Konkretno, režim kontroliše medije kroz finansiranje, pre svega preko državnih oglašivača poput Telekoma Srbije, koji sponzoriše nacionalne i manje televizijske kanale. Pored toga, Telekom je pokušao odvući novinare iz nezavisnih medija nudeći im veće plate. Na primer, Telekom je kupio licencu za Euronews, Newsmax i Bloomberg, praktično uskačući na tržište i nudeći znatno veće plate u odnosu na one koje smo mi u mogućnosti da ponudimo. Uskoro ćemo imati televizijski kanal Russia Today sa još većim platama. Sve ove medije finansiraju vlasti, srpske i ruske.

Kakvim pretnjama su izloženi novinari?

Pretnjama na društvenim mrežama, fizičkim napadima tokom protesta i javnim klevetama od strane državnih zvaničnika, koji često odbijaju da odgovore na pitanja nezavisnih novinara, doprinoseći tako njihovoj marginalizaciji.

Ovi napadi stvaraju stresno okruženje, ponekad navodeći novinare da potraže medicinsku pomoć. Uprkos pomenutim teškoćama, trudimo se da održimo profesionalne standarde i da ne podlegnemo autocenzuri.

Kako pravne pretnje utiču na nezavisne medije?

Nezavisni mediji suočavaju se sa pravnim pretnjama (SLAPP) čiji je cilj zastrašivanje i finansijsko opterećivanje. Evo jednog primera. Millennium Team i Telekom tužili su N1 zbog izveštavanja o aktivnostima ovih kompanija, tražeći ogromnu odštetu, pojačavajući tako pritisak na nezavisne medije. Ove pravne bitke oduzimaju nam mnogo vremena i finansijski su iscrpljujuće, ali nastavljamo da se borimo kako bismo održali uredničku nezavisnost.

Kako zarobljavanje medija utiče na način na koji javnost poima novinarstvo?

Javnost je pod sve snažnijim uticajem proruske propagande i antievropskih narativa koje promoviše režim. Zarobljavanje medija dovodi do ispiranja mozga, posebno među starijim generacijama koje se oslanjaju na televiziju kao glavno sredstvo informisanja. Dominira režimski narativ, koji nezavisne medije prikazuje kao izdajice i državne neprijatelje. Mnogi veruju u ovu priču upravo zbog nedostatka alternativnih izvora.

A reakcija evropske i međunarodne zajednice?

Reakcija međunarodne zajednice do sada je bila blaga. Zvaničnici Evropske unije privatno izražavaju zabrinutost, ali retko javno kritikuju srpske vlasti, plašeći se reakcije i mogućnosti ugrožavanja diplomatskih odnosa. Nedostatak snažne međunarodne intervencije pogoršava problem.

Evropska unija mora biti odlučnija. U svojim odnosima sa Srbijom, EU mora dati prednost slobodi medija i demokratskim standardima. Trenutni napori nisu dovoljni i režim nastavlja da podriva ove vrednosti, a istovremeno koristi fondove EU.

Kako u ovim uslovima uspevate da ostanete optimisti i nastavite sa radom?

Predanost i uverenost da su istina i integritet važni podstiču nas da idemo dalje. Uprkos teškom okruženju, N1 ostaje posvećen profesionalnom novinarstvu. Nadamo se promenama i nastavljamo se boriti za slobodu medija, svesni da je naš rad od ključnog značaja za demokratsko društvo.

Međutim, pozitivni pomak u skorijoj budućnosti teško je zamisliv upravo zbog nedostatka snažne podrške Evropske unije i stalnih pritisaka koji dolaze od vlasti. Podrška javnosti evropskim integracijama opada, dok prorusko raspoloženje raste, što dodatno komplikuje situaciju.

Koju poruku želite uputiti javnosti i međunarodnoj zajednici?

Sloboda medija je temelj demokratije. Potrebno nam je da javnost i međunarodna zajednica stanu uz nas, podrže nezavisno novinarstvo i pozovu režim da preuzme odgovornost za svoje postupke. Zajedno možemo izgraditi transparentno i demokratsko društvo.

 

This publication is the result of activities carried out within the Media Freedom Rapid Response  and within ATLIB - Transnational Advocacy for Freedom of Information in the Western Balkans, a project co-funded by the Italian Ministry of Foreign Affairs and International Cooperation. All opinions expressed represent the views of their author and not those of the co-funding institutions.