Dragan Đilas (foto: wikipedia )
Smena gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa je uvod u izbore koji će verovatno biti održani na proleće. SNS je, naime, saopštila da neće stvarati novu vladajuću većinu u Beogradu i najavila da će izbori biti održani u roku od pola godine. Nije rečeno da će biti samo gradski, što znači da mogu da budu i opšti
Dugo, sporo i mučno političko gušenje lidera opozicione Demokratske stranke (DS) Dragana Đilasa dostiglo je vrhunac ove nedelje njegovom smenom sa mesta gradonačelnika Beograda. Time je DS izgubila svoje najznačajnije uporište, a počela je nova, završna faza u nastojanju vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) da preuzme vlast na svim nivoima u Srbiji.
Đilas je smenjen većinom glasova u gradskom parlamentu, tajnim glasanjem, što je procedura predviđena Statutom grada. Rasprava o smeni je trajala više od pet sati, a poslanici DS-a nisu učestvovali u glasanju. Đilas se na kraju zahvalio dojučerašnjim koalicionim partnerima iz Socijaliustičke partije Srbije (SPS) i Partije ujedinjenih penzionera (PUPS) koji su dugo odolevali pritiscima da glasaju za smenu, ali su na kraju ipak popustili.
Sada već bivši gradonačelnik je najavio da će nastaviti da se bori i da će na sledećim izborima ponovo da se kandiduje za gradonačelnika. Zahvalio se i Liberalno demokratskoj partiji (LDP), sa kojom je u prethodnom sazivu bio u koaliciji, a sa kojom je upravo obnovio pregovore o zajedničkim akcijama.
Smena Đilasa je, zapravo, uvod u izbore koji će verovatno biti održani na proleće. SNS je saopštila da neće stvarati novu vladajuću većinu u Beogradu i najavila da će izbori biti održani u roku od pola godine, dakle do marta 2014. Upravljanje gradom u narednih pola godine će, po svemu sudeći, biti rešeno tako što će srpska vlada naći proceduralni razlog za uvođenje prinudne uprave i postaviti privremenu vlast.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je, uprkos snažnoj negativnoj kampanji, DS u Beogradu otprilike na istom nivou popularnosti kao i SNS. SNS ima ubedljivu prednost tek kada se stvari posmatraju sa nivoa cele Srbije. Otuda je logično pretpostaviti da je ta stranka „jurišom“ na Beograd počela pripreme za opšte vanredne izbore koji bi bili održani na proleće, nadajući se da će veliku popularnost uspeti da pretoči u punu kontrolu vlasti na svim nivoima.
Lider te stranke Aleksandar Vučić bio je izložen permanentnom pritisku stranačkih funkcionera, željnih nove preraspodele funkcija, da ubrza smenu gradskih vlasti. On se, međutim, nije opredelio za formiranje nove koalicije u Beogradu, zaustavivši se na smeni Đilasa i najavi izbora na proleće. Tako je postigao tri cilja: primirio je oponente u partiji, oduzeo DS-u najvažnije uporište i obezbedio pola godine za oštru kampanju koja podrazumeva optužbe za korupciju, pokretanje sudskih procesa, hapšenja i medijski linč.
Izbori
Vučić s pravom veruje da bi mu formiranje nove gradske vladajuće većine bez izbora moglo naneti političku štetu jer su Djilas i DS na prošlim izborima u Beogradu imali ubedljivo najbolji rezultat. Đilas je za osam godina, koliko je na mestu gradonačelnika, obnovio jedan veliki most, završio još jedan i počeo da gradi treći. Temeljito je rekonstruisao i nekoliko glavnih gradskih bulevara, a siromašniji slojevi Beograda uživaju veću materijalnu podršku nego što je uživaju ljudi u bilo kom drugom gradu u Srbiji.
Odlazeći gradonačelnik, dakle, ima rezultate, što njegovu smenu čini potencijalno komplikovanom. SNS je otuda svu energiju kampanje usmerila na pokušaje da ubedi birače da je Beograd najveće leglo korupcije u Srbiji i da je smena nužna kako bi se „prekinula agonija“ i uspostavila „poštena vlast“. Ali, birači u Beogradu su tradicionalno naklonjeni demokratama i prilično dobro obavešteni, pa potpun uspeh ovako zamišljene kampanje nije izvestan.
Vučić svakako razume da bi mu pristanak na vanredne izbore koji bi bili održani samo u Beogradu u ovom trenutku mogao da donese ozbiljne nevolje. Ukoliko na tim izborima ne bi nadmoćno pobedila, odnosno ukoliko ne bi dobila ubedljivo više glasova od DS-a, kredibilitet SNS bi bio uzdrman, a opozicija bi dobila priliku da se konsoliduje. Lider SNS-a nije hteo da previše rizikuje nego je odlučio da čeka proleće kada će, shodno razvoju situacije, odlučiti da li će raspisivati samo lokalne izbore, ili i opšte izbore.
Čak ni u slučaju da na proleće budu održani opšti izbori, nema garancija da će SNS u Beogradu potvrditi nadmoć koju ima na nivou Srbije. Bespoštedna, populistički intonirana kampanja koju ta stranka vodi, podržana hapšenjima funkcionera DS-a i podizanjem optužnica protiv njih, među beogradskim biračima, naviknutim na odmereniji pristup, može da izazove i kontra efekte. Jer, ma koliko bili uveravani u nesposobnost Đilasa i DS-a, oni ipak znaju da se u Beogradu mnogo bolje živi nego u drugim gradovima i mogli bi da se izjasne protiv promene.
Nizbrdica
Najveća prednost koju trenutno ima SNS je, zapravo, potpuna dezorijentisanost DS-a. Đilasa značajan deo beogradskih birača poštuje kao gradonačelnika i sposobnog menadžera, ali je on nakon smene dodatno izgubio ionako okrnjen politički kredibilitet. Pojedini politički analitičari u Beogradu čak smatraju da je lider DS-a postao „politički leš“ i da njegovo zadržavanje na čelnoj poziciji te stranke može da joj donese samo dalji pad.
Đilas, uprošteno rečeno, pred birače može da izađe sa preciznim i ubedljivim podacima o tome šta je sve uradio kao gradonačelnik, ali mu to malo koristi jer već uveliko nosi oreol političkog gubitnika. Imajući to u vidu, DS u sadašnjim okolnostima ne može da uveri birače da se istinski konsolidovala i da je počela da prevazilazi posledice gubitka vlasti na opštim izborima održanim pre nešto više od godinu dana.
Smena Đilasa sa mesta gradonačelnika će svakako ubrzati prestrojavanja unutar DS-a, ali za sada nema najava da bi mogao da se pojavi neki novi tim koji bi nosio novu snagu i energiju. Đilas je upravo prodao svoje preduzeće “Dajrekt medija” medijskoj grupi bugarskog biznismena Krasimira Guergova, najavljujući time da se definitivno okreće politici i da će nastojati da se učvrsti na mestu lidera DS-a. On je do sada uspešno odolevao pritiscima unutarstranačkih oponenata, ali nakon najnovijeg poraza u Beogradu to će biti znatno teže.
U očiglednom nedostatku zamaha i nove energije, kredibilitet DS-a na narednim izborima u Beogradu može da spase samo obrazovaniji deo beogradskih birača, tradicionalnih glasača te stranke, koji su na prošlim izborima apstinirali nezadovoljni njenom preteranom popustljivošću prema nacionalistički i populistički orijentisanim strankama. Oni bi sada mogli da izađu na izbore sa ciljem da spreče učvršćivanje SNS-a u Beogradu, ali bi to verovatno bilo dovoljno da se partija spasi potpunog debakla, ali ne i da pobedi.
