Maja Pavlović (fotka Cenzolovka )
Maja Pavlović, vlasnica televizije Kanal 9 koja emituje program u Novom Sadu, glavnom gradu srpske pokrajine Vojvodina, štrajkuje glađu od 12. avgusta. To je treći put u godinu dana da na drastičan način pokušava da skrene pažnju na težak položaj svoje televizije i sličnih medija u Srbiji
Kanal 9 je jedna od najstarijih privatnih televizija u Srbiji i radi više od 22 godine na siromašnom srpskom tržištu. Posebno težak period nastao je posle digitalizacije, kada je lokalnim televizijama proširen opseg i jednostranom odlukom države većini određena regionalna frekvencija za zemaljsko emitovanje umesto lokalne, što im je udvostručilo obaveznu naknadu.
Ta promena donela je i povećanje takse koje muzičke agencije naplaćuju u ime autorskih prava. Maja Pavlović kaže da obaveze po ova dva osnova mesečno dostižu oko 2.000 evra, što je teret koji medij te ekonomske snage ne može da podnese. Ukoliko se takse ne vrate na raniji nivo ova televizija će morati da se ugasi, kao i više od stotinu poslednjih nekoliko godina. Praktično, prinuđeni su da propadnu i pre nego što stignu do tržišta.
Nezavisni mediji
Posebno je teško medijima koji nisu deo propagandne mašinerije vlasti. Zahvaljujući moći koncentrisanoj u rukama Srpske napredne stranke (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića, oni na nezvaničnim crnim listama i za programe projektnog sufinansiranja proizvodnje medijskih sadržaja, kojima se medijima distribuira javni novac. Kanal 9 deli tu sudbinu, na šta ukazuje i njegova vlasnica u zahtevima upućenim prvo ministarstvima, zatim pre nekoliko meseci premijerki Srbije Ani Brnabić, a sada dostavljenim i predsedniku Vučiću.
Medijska scena u Srbiji je, inače, razuđena, sa puno malih medija i nekoliko moćnih, pre svega televizija sa nacionalnom frekvencijom, koje su glavni izvor obaveštavanja građana. Obaveštavanja, ne informisanja, jer ti mediji uglavnom ne rade po zakonima novinarske profesije, već propagande. Zbog toga je informisanje jednoobrazno iako je registrovano više od 2.000 medija. Nezavisnu scenu čini nekoliko malotiražanih političkih nedeljnika, dnevni list Danas i kablovska TV N1, nešto istraživačkih portala i lokalnih medija poput Kanala 9. Njima je, međutim, otežan i pristup oglasima, jer je marketinško tržište takođe pod kontrolom vlasti, kao i budžetska sredstva.
Maja Pavlović sve to opisuje u devet zahteva čije ispunjenje očekuje. Pre štrajka glađu iscrpela je sva pravna sredstva i vodi nekoliko postupaka pred različitim sudovima, uključujući i Ustavni. No, procesi traju godinama. Njen stav je da je država, menjajući pravila u hodu, protivustavno ugrozila postojanje malih emitera. Zbog toga je osnovna promena koju emiteri očekuju (a samo ona javno traži), vraćanje pređašnjih uslova poslovanja i određivanje naknada u skladu sa ekonomskom snagom tih preduzeća, kao što Ustav Srbije predviđa. Ukoliko izgubi sudske sporove u Srbiji, pravdu će zatražiti u Strazburu, mada će se do tada, sve je izvesnije, njena televizija ugasiti.
Prethodno je Maja Pavlović štrajkovala glađu prošle godine, pa ponovo s proleća ove kada je posle 23 dana drastičnog protesta imala javni razgovor sa premijerkom Brnabić. No, uprkos obećanjima da će se stvari ispitati i preduzeti odgovarajući koraci, ništa se suštinski nije promenilo, pa je odlučila ponovo da štrajkuje glađu. Poslednjih nekoliko dana protestuje ispred službene zgrade predsednika Srbije Aleksandra Vučića i očekuje da je primi u terminu koji je odavno odredio za prijem građana sa problemima. Od 5 do 8 sati izjutra!
Štrajk glađu
Promena nema ni posle 15 dana trećeg štrajka glađu, što začuđuje pošto bi se promenjenim taksama nešto malo snizili prihodi REM-a – Regulatornog tela za elektronske medije – koji svake godine ionako ima “višak” koji uplaćuje u budžet Srbije. Malo bi opali i prihodi agencija za zaštitu prava muzičara, a zauzvrat bi mali emiteri opstali i nastavili da rade. To je izuzetno važno jer bez lokalnih medija građani uopšte nemaju informacije od javnog interesa, a posebno ne informacije bitne za život u njihovim gradovima.
Potrebno je, dakle, inicirati promene kojima bi se omogućio opstanak i rad malih medija, ali Ministarstvo kulture i informisanja se oglasilo nenadležnim, iako ono predlaže zakone i pravilnike vezane za poslovanje medija i autorska prava. Maja Pavlović istrajava i u kontroverznom zahtevu da je sasluša predsednik Srbije, iako on nema formalnih ingerencija u medijskoj sferi. Jer, iako je Srbija zvanično zemlja parlmanetarne demokratije, predsednik Srbije praktično odlučuje o svemu, pa jednim potezom može da “objasni” ministarstvima i Vladi Srbije šta treba da urade.
