Jedan od tabloida je, u nastojanju da čitaocima što plastičnije dočara Raminu sklonost ka provokacijama, naveo da je srpski premijer Vučić čekao čak 27 sekundi da albanski premijer izađe iz kola i pozdravi se sa njim
Srpski mediji su izveštavanje o poseti albanskog premijera Edija Rame Beogradu pretvorili u gotovo unisonu kampanju protiv njega, fokusirajući se na incident koji je pratio posetu. U načinu obrade teme postoje razlike između najtiražnijih tabloida i ozbiljnijih listova, ali su u antialbanski tonovi u svima vidni i naglašeni. Ozbiljnijih pokušaja analize veoma komplikovanih odnosa između dve zemlje ima veoma malo, a dominiraju stereotipi o popustljivim i odmerenim „nama“ i provokacijama sklonim „njima“.
„Rama pljunuo na Srbe usred Beograda“, „Edi Rama Šiptar bez srama“, „Četiri Ramine provokacije usred Srbije“, „Vučić sasekao provokatora“, „Rama, nije ti ovo Tirana“ naslovi su sa naslovnih strana tabloida „Kurir“, „Informer“, „Blic“ i „Alo“ koji čine lavovski deo tiraža srpske štampe. Dva lista sa višedecenijskom tradicijom koja se ne deklarišu kao tabloidi, „Večernje novosti“ i „Politika“, imale su naslove „Rama doleteo da provocira“ i „Nova albanska provokacija“. U samim tekstovima „Politika“ je ponudila čitaocima ozbiljniju analizu.
Informaciju o suštini incidenta koji je obeležio Raminu posetu na naslovnoj strani čitaocima je ponudio jedino „Danas“, list liberalne orijentacije i malog tiraža. „Rama: Kosovska nezavisnost je realnost - Vučić: Kosovo i Metohija po Ustavu je Srbije“. Razlika u pristupu između ovog lista i već pomenutih sedam listova je očigledna. Dok „Danas“ u prvi plan ističe informaciju o povodu za incident, ostali naglašeno i bez dileme u naslovima sugerišu stav da je albanski premijer provokator.
Tabloidi su se potrudili da sve dopune pikantnim detaljima iz Raminog života i sa same posete. Objavljene su njegove fotografije sa nudističke plaže, a u izveštajima je navedeno da je obuo cipele sa visokom petom kako ne bi bio niži od Vučića (obojica premijera su, inače, visoki ljudi). Jedan od tabloida je, u nastojanju da čitaocima što plastičnije dočara Raminu sklonost ka provokacijama, naveo da je Vučić čekao čak 27 sekundi da albanski premijer izađe iz kola i pozdravi se sa njim.
Kampanja
Ovakav pristup izveštavanju o inače veoma važnoj poseti albanskog premijera Srbiji posledica je nedovoljne spremnosti vladajućeg srpskog bloka da na odgovarajući način pred domaćom javnošću objektivizuje probleme koje zbog Kosova ima u regionu. Činjenica da i u medijima ubedljivo preovlađuje antialbanska kampanja i osude Ramine izjave, bez ozbiljnijeg napora da se i poseta i odnosi dve zemlje dublje analiziraju, još jedna je potvrda snažnog uticaja vladajućih struktura na srpske medije.
Srbija formalno ne priznaje nezavisnost Kosova, ali dobro zna da je Albanija vodeći zagovornik te nezavisnosti u regionu. Premijer Aleksandar Vučić je očekivao da će Rama imati razumevanja za srpsku poziciju i da neće pomenuti Kosovo, ali se to nije dogodilo. Reagovao je istog trenutka i sa snažnim emocijama, ali sam sadržaj njegove izjave bio je u skladu sa situacijom. Ostali srpski političari su u izjavama koje su davali dosledno sledili takav ton, a rezultati posete ostali su u drugom planu.
Srpski mediji takav pristup su očigledno shvatili kao signal za početak oštre kampanje, a utisak je da su se tabloidi uključili sa zadovoljstvom, računajući na povećanje tiraža. Bilo je, naravno i u elektronskim i u pisanim medijima pokušaja ozbiljnijeg razmatranja posete, njenog značaja, mogućih posledica, ali su takvi mediji, bilo pisani bilo elektronski, ostali u ubedljivoj manjini. Prostor na kome su se slobodno i jasno ispoljavali različiti stavovi su društvene mreže, a naročito Tviter.
Čak i letimičan pogled na naslovne strane listova dan nakon Raminog dolaska u Beograd dovoljan je da se zaključi da načelo o razdvajanju uređivačke politike i pojedinačnih interesa vlasnika, političkih i drugih centara moći praktično ne postoji. U protivnom, ne bi izostala zapitanost o odnosima Srbije i Albanije, interesima i razlikama koje ih povezuju i motivima koji su podstakli Ramu da se tokom zajedničkog obraćanja medijima, a u prisustvu srpskog premijera, odredi i prema kosovskom pitanju.
Politika
Rama jeste mogao da prećuti Kosovo i da tako doprinese kvalitetu dijaloga, ali je verovatno pošao od stava da mu to neće nauditi, a da će albanskoj i kosovskoj javnosti, naročito njenom nacionalistički i ultranacionalistički opredeljenom delu, poslati jasnu poruku o spremnosti da podrži kosovske sunarodnike. Znao je, dakle, da će srpska strana biti nezadovoljna i da će Vučić morati da reaguje. Otuda je izjavu srpskog premijera dočekao bez nelagode i nervoze, nastojeći da ostane usresređen na budućnost odnosa između dve zemlje.
Vučić je, naravno, mogao da reaguje i na drugačiji način, sa mnogo više diplomatskog takta i mnogo manje emocija. Ali, on je u situaciji da (mnogo više nego Rama), mora da vodi računa o utisku koji će ostaviti na birače, naročito one koji su opredeljeni nacionalistički i ultranacionalistički. Budući da je i sam politički ponikao u ultranacionalističkoj Srpskoj radikalnoj stranki (SRS), on nije mogao sa diplomatskom mirnoćom da prihvati da albanski premijer „usred Beograda“ podržava nezavisno Kosovo.
Kombinacija ovakvog pristupa ključnih ljudi iz vladajućeg bloka, nemoćnim da na odgovarajući način izađu na kraj sa ogromnim kosovskim problemom, i orkestrirane kampanje u srpskim medijima celu priču o Kosovu vraćaju korak nazad. Srbija je nakon Ramine posete za taj korak bliža vremenu kada Beograd nije pristajao ni na kakve kontakte sa kosovskim vlastima, a odluke susednih zemalja o priznavanju kosovske nezavisnosti tretirao kao neprijateljske poteze, „kažnjavajući“ ih povlačenjem ambasadora.
Čak i ako većina zemalja Evropske unije (EU) prihvati stav da se Rama tokom posete Beogradu ponašao provokativno, reakciju srpske strane ne mogu da pozdrave. Jer, ispostavilo se da je dovoljna samo jedna rečenica pa da se atmosfera u Srbiji počne vraćati na vreme pre početka ozbiljnih pregovora sa Kosovom i potpisivanja Briselskog sporazuma. Pri tome, mediji su upotrebljeni kao sredstvo raspirivanja netrpeljivosti, a ne kao sredstvo brzog, objektivnog i tačnog informisanja javnosti i platforma za iznošenje kritičkih stavova.
