© M-SUR/Shutterstock
Hvaleći inicijativu kao korak koji može bitno da popravi situaciju, Vučić i srpski mejn strim mediji ne pominju ni ugovor CEFTA ni činjenicu da gradjani Srbije još od 2011. godine putuju u Severnu Makedoniju sa ličinim kartama
Ideja o stvaranju regionalnog "Mini Šengena" koju su počele da zagovaraju Srbija, Albanija i Severna Makedonija može biti korisna, ali su njeni dometi u sadašnjim okolnostima krajnje diskutabilni. Nema, naime, nagoveštaja za rešavanje osnovnih problema koji pritiskaju region, a koji su i jedna od glavnih prepreka na putu ka Evropskoj uniji (EU) i boljem razumevanju država u regionu. Ključni problem su odnosi Kosova i Srbije, bez čijeg regulisanja je teško zamisliti ozbiljniji napredak, a nova ideja ne nudi sprovodivo rešenje za njega.
"Mini Šengen" je snažno promovisan na Drugom forumu o miru u Parizu [11-13. novembar], a za sada se govori o otvaranju mogućnosti da se granice medju regionalnim državama prelaze sa ličnim kartama i da se ubrza protok robe, kapitala i radne snage. Srpske vlasti i vlastima bliski mediji tu inicijativu predstavljaju kao radikalno nov korak, mada je jasno da su želje, planovi pa i konkretni sporazumi usmereni ka jačanju saradnje postojali i ranije i da vladajuće garniture nisu bile u stanju da ih sprovedu.
"Molio sam francuskog predsednika Emanuela Makrona za podršku i uveren sam da ćemo je dobiti javno, jer je inicijativa zasnovana na četiri važne slobode koje promoviše EU, a koje su univerzalne. [...] Dobili smo zvanični podatak Svetske banke da bi, ako bi u inicijativi imali zapadnobalkansku šestorku, zajednička ušteda iznosila 3,5 milijardi evra, a samo za Srbiju 1,5 milijardi. On me je pitao 'planiraš li i očekuješ li i druge', a ja sam odgovorio 'nadamo se'", rekao je Vučić nakon sastanka u Parizu.
Nisu, medjutim, sve zemlje regiona pohrlile da podrže inicijativu. Ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić saopštila je da je ta zemlja u okviru međunarodnih organizacija i inicijativa već ispunila veliki deo onoga što sadrži najnovija inicijativa, da nema nikakvih trgovinskih i drugih barijera prema drugim državama, ali da razume potrebu onih zemalja koje su jedne drugima postavljale barijere da izađu sa novom inicijativom. "U tom papiru nema ništa novo što mi do sad već nismo imali u različitim deklaracijama i sporazumima", rekla je ona.
Dometi
Inicijativa bi se pre mogla opisati kao neka vrsta reakcije na odluku Evropske Unije (EU) da ne odobri početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom nego kao potpuno nova ideja koja može da donese preokret. Jer, državljani Srbije i Severne Makedonije još od 2012. godine prelaze granicu bez pasoša, a to je moguće i izmedju Srbije i Kosova, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Novina je, dakle, jedino Albanija, u koju državljani Srbije još ne mogu da udju bez pasoša, pa se može reći da je priča o ličnim kartama kucanje na već otvorena vrata, a promene u odnosu na sadašnje stanje bile bi minimalne.
Slično je i sa ekonomskom saradnjom. Trgovina se već godinama odvija u okviru programa CEFTA, u kome su Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Kosovo, Albanija i Moldavija. Srbija je u razmeni sa članicama CEFTA u periodu januar - avgust 2019. godine imala suficit od 1,46 milijardi evra, što znači da je reč o veoma važnim spoljnotrgovinskim partnerima. Benefite iz programa, naravno, imaju i druge zemlje, ali su odnosi unutar CEFTA narušeni otkako je Kosovo, suprotno tom sporazumu, uvelo carine na robu iz Srbije i Bosne.
Ako Priština ukine carine, ceo region bez problema može u punom kapacitetu da se vrati već uhodanom režimu CEFTA i bez "Mini Šengena". To, medjutim, ne znači i kraj nevolja jer ukidanje carina samo otvara put ka nastavku pregovora o normalizaciji odnosa izmedju Kosova i Srbije. Ako bude dogovora, stvari će se stabilizovati, a ako dogovor izostane, pogoršavanje odnosa je prilično izvesno. A to, samo po sebi, znači da mogu da se vrate i carine na srpsku robu, pa cela priča o "novim vetrovima" u regionalnoj saradnji pada u vodu.
Kosovo, bar za sada, nije neposredno uključeno u ovu inicijativu a pobednici na kosovskim parlamentarnim izborima su, poput Crne Gore, već stavili do znanja da za nju nisu zainteresovani. Istovremeno, iz Vašingtona stiže poruka da u njeno sprovodjenje mora da bude uključeno i Kosovo. Dakle, ukoliko bude nekog napretka i daljeg razradjivanja cele ideje, Prištinu neće biti moguće zaobići, što celu stvar opet vraća na početak, odnosno na neregulisane odnose Srbije i Kosova.
Politička korist
Uz napomenu da je uvek bolje razgovarati neko razmenjivati optužbe, inicijativa o stvaranju "Mini Šengena" ima za cilj da pokaže da zemlje regiona i dalje teže uključivanju u evrointegracije, uprkos tome što Severnoj Makedoniji i Albaniji nije odobren početak pregovora sa EU. Tirana, Skoplje i Beograd računaju sa tim da će kakav-takav znak jačanja njihovih medjusobnih odnosa u Briselu i drugim evropskim centrima biti dočekan sa odobravanjem budući da evrointegracije ostaju jedan od ključnih prioriteta država regiona.
"Mini Šengen" je inicijativa pogodna i za podizanje optimizma i medijsku eksploataciju i "spinovanje" na domaćem političkom terenu. Hvaleći tu inicijativu kao korak koji može bitno da popravi situaciju, Vučić i srpski mejn strim mediji ne pominju ni ugovor CEFTA ni činjenicu da gradjani Srbije još od 2011. godine putuju u Severnu Makedoniju sa ličinim kartama. Tako u očima šire srpske javnosti predsednik Srbije ostaje vodeća politička figura regiona, čovek posvećen borbi za mir i saradnju koji uvek traga za rešenjima i predlaže ih.
Ukratko, inicijativa ne može nikome da naškodi i to je verovato njena najveća prednost. Brisel i drugi evropski centri mogu da budu zadovoljni jer regionalni lideri, makar deklarativno, pokazuju spremnost da nastave da tragaju za rešenjima koja će doprineti stabilnosti. Lavovski deo javnosti u Srbiji koji se informiše preko mejn strim medija razumeće da evrointegracije nisu ugrožene i da aktuelni vladajući blok u tom pogledu kontroliše situaciju. To je svakako dobro i korisno po vlasti, naročito ako se ima u vidu da za manje od šest meseci Srbiju očekuju redovni parlamentarni izbori.
