Presuda Ratku Mladiću bez “pogleda” u prošlost

Uoči presude Ratku Mladiću u Haškom tribunalu većina medija u Srbiji izveštavala je o njegovom zdravlju a kada je saopštena kazna doživotnog zatvora, prevladali su komentari o političkom sudu protiv srpskog naroda. Najmanje je bilo reči o zločinima za koje je osuđen a najupečatljivija je poruka predsednika Vučića da Srbija treba da gleda u budućnost

"Moj poziv građanima Srbije je da počnemo od danas da gledamo u budućnost, kako da čuvamo mir i stabilnost u regionu, kako će da nam žive deca, kako ćemo da otvaramo više fabrika... I da se ne gušimo u suzama prošlosti, već da od radničkog znoja, i svake druge vrste znoja, da stvaramo bolju Srbiju za nas", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle vesti da je Haški tribunal doživotnom kaznom zatvora osudio komandanta Vojske Republike Srpske, generala Ratka Mladića.

Govoreći o budućnosti predsednik Vučić je izbegao da komentariše činjenice da je Mladić osuđen zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata u BiH.

Njegova poruka upućena i međunarodnoj i domaćoj javnosti mogla bi da se protumači kao stavljanje tačke na jednu bolnu temu, genocid u Srebrenici, koja i dalje opterećuje odnose Srbije i Bosne i Hercegovine. Neko će je protumačiti kao “spuštanje lopte” uoči susreta sa članom predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem najavljenim za početak decembra i uveravanja EU da je upravo on lider koji garantuje stabilnost u regionu.

Mnogi su se setili i da je upravo Vučić, u vreme kada je bio visoki funkcioner Srpske Radikalne stranke Vojislava Šešelja, prelepljivao table Bulevara Zorana Đinđića u Bulevar Ratka Mladića i devedesetih bio jedan od najglasnijih zagovornika ratovanja za “veliku Srbiju”, te da je ova njegova izjava deo otklona od sopstvene prošlosti.

Ono što je suština stava i poruke “da gledamo u budućnost” je nesposobnost i vladajuće političke elite i velikog dela srpskog društva da se suoči sa zločinima koji su se dogodili, posebno sa genocidom u Srebrenici i to se jasno videlo u izveštavanju većine medija uoči i nakon izricanja presude Ratku Mladiću.

Uoči presude: ignorisanje optužnice

U danima uoči presude, posebno u štampanim medijima koji su pod kontrolom vlasti, tekstovi o Mladiću podsećali su na njegovu “herojsku biografiju”, teško zdravstveno stanje, svetske zavere protiv Srbije i Srba, nepravedne haške presude. „Da li je haški Tribunal bio najveći logor za Srbe“, „Sve tajne Ratka Mladića“, „Haški doktor Mengele ubija Ratka Mladića“, „Zločinačka strategija Tribunala - Osuditi Mladića, umreće za tri meseca“, samo su neke od poruka sa naslovnih strana.

Intervjui sa članovima porodice, dodatno su podgrevali slutnje da će presuda biti pogubna za srpskog vojskovođu, pa smo tako mogli da pročitamo tvrdnje njegovog sina: „Ratka su hteli da oteraju u ludnicu“ ili ispovest njegove supruge kako su je tajni agenti pratili dok se Mladić skrivao bežeći od Haškog Tribunala.

Tek u ponekom mediju, na televiziji N1 i dnevniku Danas na primer, moglo se čuti ili pročitati šta je sadržaj optužnice, za koje sve zločine je Mladić optužen. Mnogo više pažnje je posvećeno statistici i analizi haških presuda sa preovlađujućim konstatacijama kako je to politički sud usmeren protiv Srba.

Ignorisanje optužnice pa i same presude posebno je bilo upadljivo u načinu na koji su televizije sa nacionalnom frekvencijom prenosile samo suđenje. Javni servis, Radio televizija Srbije, najgledanija i najuticajnija, jedina je od svih televizija sa nacionalnom frekvencijom emitovala direktan prenos iz sudnice. Ipak, uspela je i da ga “sakrije”, tako što je prenos bio na drugom, mnogo manje gledanom kanalu. Iako se datum izricanja presude odavno znao, ova televizija se nije potrudila da ima bilo kakve druge priloge o optužnici, suđenju i Ratku Mladiću ili komentatore u studiju, pa se tako dogodilo, da usred neplanirane pauze tokom suđenja, bude puštena emisija o stočarstvu.

Televizija Pink, jedna od najgledanijih i po svojoj uređivačkoj politici izrazito bliska vladajućoj stranci predsednika Srbije, je tokom izricanja presude napravila debatni program koja je podsetio na retoriku ratnih devedesetih, sa par uključenja u prenos iz sudnice. Osim jednog sagovornika, ostala petorica na čelu sa bivšim haškim optuženikom, liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljem objašnjavali su gledaocima kako nije bilo genocida u Srebrenici već su Bošnjaci većinom stradali na minskim poljima i borbama jer nisu prihvatili poziv Mladićeve vojske da se vrate kućama, do zavera stranih zvaničnika i samog Tribunala protiv srpskog naroda.

Ostale tri televizije sa nacionalnom pokrivenošću nisu emitovale prenos izricanja presude i samo su na kablovskoj televiziji N1, gledaoci osim događaja u sudnici mogli u specijalnom programu koji je trajao ceo dan, da čuju relevantne sagovornike koji komentarišu i optužnicu i presudu i rad Tribunala, uključenja izveštača iz Haga i gradova u regionu kao i reakcije domaćih i stranih zvaničnika.

Ko nije na kablovskoj mreži na kojoj je N1, najbrže je mogao da sazna šta se u haškoj sudnici događa na portalima i društvenim mrežama, što je za mnoge građane Srbije poslednjih godina postao najpouzdaniji način informisanja.

Dan kasnije: najtiražnija štampa piše o NATO presudi i Mladićevoj hipertenziji

Dan nakon izricanja presude Mladiću, novine su osvanule sa naslovima o doživotnoj robiji na koju je Mladić osuđen. Najtiražniji tabloidi su na naslovnicama objavili: “Mladić posle presude – Mene je osudio NATO”, “Lažete, mamicu vam j*”, “Sud mog naroda važniji je od Haga – Živeću u inat 124 godine”, “Sve je ovo laž – ženo, sine, ne plačite, tek je poluvreme”. U izveštajima o izricanju presude mogu se pročitati i tekstovi naslovljeni tvrdnjama: “Ovo znači: Ubijati Srbe nije zločin”, statistike kojima se pokazuje da je najviše optuženih Srba u Tribunalu, pa i podaci o tome koliki mu je bio povišen krvni pritisak meren tokom pauze u izricanju presude.

Posebno je istaknuta činjenica da nije osuđen po svih 11 tačaka optužnice i da je odbačena optužba za genocide u šest opština BiH. Od osam dnevnih novina, jedino su Danas, Politika i Večernje novosti opširno prenele navode iz presude. Večernje novosti su otišle korak dalje od svih, poslali su novinara u Mladićevo rodno selo da priča sa rodbinom, pa čak i u selo gde se krio do hapšenja i gde, kako piše u naslovu “Ratkov vesni pas i dalje stražari”.

Može se, ipak, očekivati da će presuda Ratku Mladiću u Srbiji vrlo brzo pasti u zaborav. U danu kada je izrečena, svega nekoliko desetina građana predvođena strankom Dveri okupilo se u centru Beograda i vrlo brzo razišlo. Dan kasnije, nije bio tema rasprave na sednici Narodne skupštine, dok su u vestima na najgledanijim televizijama izveštaji o reakcijama na presudu “pali” ispod nekih drugih, očito “važnijih” vesti.

U skladu sa porukom predsednika Vučića o “pogledu u budućnost”, bez “gušenja u suzama prošlosti”, uz medijsku tišinu o zločinima koji su se do pre dvadeset godina događali na stotinak kilometara od Beograda, Srbija će, izvesno je, još dugo ostati podeljena u odnosu prema “herojima”, zločinima i sopstvenoj odgovornosti u ratovima devedesetih. I Srebrenica i Mladić poslužiće kada i ako bude trebalo, za kreiranje budućih napetosti između Srbije i BiH i u regionu ili osude “nepravedne” međunarodne zajednice. U tome će, sudeći po dosadašnjem izveštavanju, vlastima pomagati većina medija čija je uloga da slede zadate poruke.