SPC već mesecima prilično oštro i javno protivi vladinoj politici prema Kosovu. Crkveni vrh, uključujući i patrijarha, ipak je svestan da dalje produbljivanje otvorenog sukoba sa vladom nije dobra ideja.
“Ponekad se pitam čime je to naš dragi Bog zaslužio da ga ovakvi predstavljaju na zemlji” - ovim rečima je prošlog vikenda srpski premijer Ivica Dačić prokomentarisao ponašanje crkvenih velikodostojnika koji su učestvovali na mitingu ultranacionalističkih stranaka i organizacija protiv vladine politike prema Kosovu koji je održan u centru Beograda. Njihov nastup na tom mitingu je shvaćen kao neposredno uključivanje predstavnika SPC u političke aktivnosti, što nije u skladu sa ulogom koju bi trebalo da ima u društvu.
Direktan povod za Dačićevo ljutito reagovanje bila je izjava penzionisanog vladike Atanasija da premijer govori samo o realnoj politici, da ga ne zanima “nebeska Srbija” koja nije zanimala ni premijera Zorana Đinđića a da “svi znamo kako je on završio”. Na istom skupu mitropolit Amfilohije Radović je pozvao na “molitvu za upokojenje vlade”. Molitva o kojoj je reč se, inače, služi samo za mrtve ljude, pa su obe izjave protumačene ne samo kao upozorenje onima koji ne podržavaju mitsku predstavu nacionalista o “nebeskoj Srbiji”, nego i kao posredna pretnja smrću.
Iako ukazivanje na Đinđićevu sudbinu i poziv na “molitvu za upokojenje” ostavljaju gorak ukus, to ipak nisu bili glavni razlozi za Dačićevu reakciju. U osnovi, iza svega stoje politički motivi i činjenica da se SPC već mesecima prilično oštro i javno protivi vladinoj politici prema Kosovu. Neslaganje sa tom politikom je izneo i lično patrijarh Irinej nakon nedavne sednice Svetog arhijerejskog sinoda SPC, tela u koje se biraju najuticajnije vladike. Najviši državni funkcioneri i tada su izrazili nezadovoljstvo, ali javni sukob nije proširivan.
Ovoga puta stvar se zaoštrila jer vlada možda može može da toleriše crkveno neslaganje sa strategijom za koju se opredelila, ali ne i njeno direktno i javno uključivanje u političku borbu na strani vladinih oponenata. Patrijarh Irinej morao je javno da reaguje nakon izjava dvojice vladika na ultranacionalističkom mitingu u Beogradu prošlog vikenda, ali ih nije osudio, nego je samo rekao da oni nisu govorili u ime SPC. Nije se, dakle, oštro i otvoreno distancirao, nego je, zapravo, stavio do znanja da ipak ima razumevanja za one koji oštro kritikuju mere koje vlada preduzima u odnosu na kosovsku krizu.
Vladinoj politici prema Kosovu se, inače, javno protive samo ultranacionalističke grupe, nekoliko vanparlamentarnih ultranacionalističkih stranaka, parlamentarna Demokratska stranka Srbije (DSS) bivšeg premijera Vojislava Koštunice i radikalno raspoloženi lideri Srba sa severa Kosova. Njihove akcije nailaze na relativno slab odjek. Pokušavajući da na otporu vladinoj politici formiraju novi “patriotski blok” oni s vremena na vreme organizuju mitinge u Beogradu na kojima se okuplja tek po nekoliko hiljada ljudi.
Jedina ozbiljna i uticajna organizacija koja ih podržava je SPC, što izaziva očekivano nezadovoljstvo u vladajućim krugovima.
Otvoreno se priključivši ultranacionalistima spremnim da učine sve kako bi osujetili vladu u nastojanju da sprovede sporazum o Kosovu potpisan u Briselu, crkveni velikodostojnici su praktično poskidali mantije I predstavili se ne samo kao izrazito konzervativni ljudi koji bi da nametnu svoje političke stavove, nego i kao ostrašćeni I zadrti nacionalisti spremni da paktiraju I sa veoma radikalno raspoloženim nacionalističkim grupama.
Mlaka reakcija crkvenog vrha na nastup dvojice vladika ukazuje da se i sama crkva teško izdiže iznad mitske predstave o “nebeskoj Srbiji” u čijem je kreiranju kroz noviju istoriju imala veliki udeo. Ali, stvari će morati da se menjaju jer mitska uproštavanja kojima su sklone vladike postaju politička smetnja koju vladajući krugovi moraju da potisnu. Pošto se ishod eventualnog proširivanja neslaganja unapred zna, crkva ce ili morati sama da rešava probleme sa radikalnim vladikama, ili da se suoči sa gnevom vlasti.
Crkveni vrh, uključujući i patrijarha, ipak je svestan da dalje produbljivanje otvorenog sukoba sa vladom nije dobra ideja. Pada u oči da je patrijarh Irinej u reagovanju na Dačićevu izjavu izbegao da na bilo koji način kritikuje premijera. A za to je, objektivno gledano, imao povoda budući da se ne pamti da je ijedan visoki funkcioner u Srbiji u proteklih nekoliko decenija tako otvoreno kritikovao crkvu, usudivši se da njenim vladikama čak ospori lojalnost hrišćanskim I božanskim principima.
Već mesecima, odnosno otkako traju neslaganja oko kosovske politike, najviši crkveni velikodostojnici su pod snažnim optužbama za pedofiliju, što nanosi ozbiljnu štetu samoj crkvi. Vladika Kačavenda, koji je inače bio jedan od ozbiljnih protivkandidata Irineju za mesto patrijarha, optužen je za napastvovanje dečaka, a u javnost su dospeli I snimci njegovog odnosa sa jednim mladićem. Crkva je bila prinuđena da ga penzioniše ali, kao ni u slučaju nastupa dvojice vladika na mitingu u Beogradu, nije bilo jasne osude.
Pre više godina vladika Pahomije je izveden pred sud pošto su ga četvorica dečaka optužila da ih je napastvovao, ali nije osuđen. U poslednje vreme se pominje mogućnost ponovnog suđenja. Pod pritiskom je i vladika Filaret, koji je u srpskim medijima takođe dovođen u vezu sa pedofilijom. Filaret je devedesetih snažno podržavao ratnu politiku Srba u Bosni I Hercegovini, a u medijima se često pojavljuje njegova fotografija u manitji I sa puškomitraljezom. Istovremeno, i Filaret i Kačavenda su lično veoma bogati ljudi, a sve su glasnije optužbe da su bogatstvo stekli na nelegalan način.
Pedofilija i zgrtanje bogatstva su, zapravo, sredstvo kojim vlasti sada pokušavaju da “disciplinuju” crkvu i da je nateraju da ne bude smetnja u sprovođenju politike vladajućeg bloka. Afere o kojima je reč i ranije su pominjane u javnosti i nanosile su štetu crkvi, ali nisu bile u toj meri “ubitačne” jer medijima nisu bili dostupni detalji. Stvari se sada bitno menjaju pošto su “dobro obavešteni izvori” počeli intenzivno da snabdevaju medije pikanterijama o pojedinim crkvenim velikodostojnicima. Ali, čak i ako se u dogledno vreme crkva u odnosu na Kosovo potpuno povinuje volji vlade i “curenje” podataka o ponašanju vladika prestane, šteta koju je pretrpela ostaće ogromna.
