© PX Media/Shutterstock
Nekoliko dana kasnije, malo ko da uopšte progovara o osnovnoj temi i eventualnim benefitima promena u pravosudnom sistemu. Politika i predstojeći aprilski izbori prekrili su i ovoga puta sve ostale veoma važne teme, pa i onu da li će i kakvu korist građani Srbije imati od upravo izglasanih ustavnih promena
Na referendumu o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, održanom u nedelju 16. januara, na osnovu 98,79 odsto obrađenih glasačkih mesta, glasalo je 1.960.010 građana, a podršku izmenama dalo je 59,71 odsto, dok je protiv bilo 39,26 odsto, pokazuju podaci Republičke izborne komisije (RIK).
Ovi podaci su jedna od dve činjenice oko koje se slažu svi akteri izjašnjavanja građana održanog prošle nedelje u Srbiji. Drugi aspekt oko kojeg postoji konsenzus je da su bili u ogromnoj manjini oni koji su zaista razumeli zašto glasaju za jednu ili drugu ponudjenu mogućnost.
Ostali aspekti referenduma duboko su podelili pre svega srpsku političku scenu ali i stručnu javnost. Razlike se iskazuju, pre svega, po pitanju oko toga da li su rezultati pokazali ubedljivu nadmoć vladajuće koalicije ili su pak pokazatelj početka pada Aleksandra Vučića.
Najpre je sam predsednik Srbije, u prostorijama Srpske napredne stranke (SNS), pre nego što će to učiniti Republička izborna komisija, saopštio prve, preliminarne rezultate koji su se, kako se kasnije pokazalo, veoma malo razlikovali od konačnih. Vučić je čestitao građanima Srbije na izboru ustavnih promena na referendumu, a zatim i analizirao rezultate i tvrdnje, koje je iznela, izmedju ostalih, Demokratska stranka (DS), da odnos onih koji su glasali “za“ i “protiv“ (60:40 odsto) zapravo predstavlja “krah vladajuće stranke “.
“Radujem se što misle da su jaki i da će da dobiju 39 odsto glasova, što nije dovoljno za pobedu složićete se. Borićemo se, pa ćemo da vidimo. Moje je samo da vam kažem jedno: imam mnogo ličnih prijatelja koji nisu izašli ili su me ubeđivali da glasam za 'ne'. Hvala im na prijateljstvu i ne mogu da se ljutim na njih, to je demokratija“, izjavio je Vučić.
“Ozbiljna većina ljudi je bila za, više od 60 odsto, oko 400.000 ljudi koji su glasali 'da', a ne protiv. To je velika stvar, borili smo se za ovo“, rekla je premijerka Ana Brnabić, odgovarajući na pitanja novinara u Novom Sadu. Ona je napomenula da se promena Ustava dugo pripremala i uspeh referenduma je okarakterisala kao pobedu .
Sa druge strane, predstavnici opozicionih stranaka, govoreći o većini onih koji su bili protiv ustavnih promena pre svega u najvećim gradovima Beogradu, Nišu i Novom Sadu, o rezultatima referenduma su govorili iz sasvim drugog ugla.
Predsednik Narodne stranke (NS) Vuk Jeremić izjavio je da su rezultati referenduma o promenama Ustava Srbije pokazali da "režim više nema većinu", a da je za opoziciju najvažnija pouka da mora ostati jedinstvena i da je neophodna efikasna kontrola svih biračkih mesta kako bi se sprečila krađa glasova. “Jučerašnji referendum je prošao isključivo zato što se u unutrašnjosti Srbije kralo i šakom i kapom kako bi se nadoknadio gubitak glasova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugim velikim gradovima, gde je režim izgubio. Mogli su da prebroje listiće za manje od pola sata, jer je to najjednostavnije glasanje – samo ‘da’ i ‘ne’, a većali su šta im je činiti puna dva sata“, rekao je Jeremić.
Lider desničarskog porketa Dveri napisao je na Tviteru da je ovo “prvi Vučićev poraz za ovih 10 godina vlasti“ i dodao da je došlo do kradje na referendumu.
Radomir Lazović iz incijative “Ne davimo Beograd“ slično posmatra rezultate referenduma. “Iako je vlast skandalozno loše organizovanim referendumom progurala ustavne promene, ono što u njegovom rezultatu možemo prepoznati je da potencijal za promene postoji “, izjavio je Lazović na vanrednoj konferenciji za medije održanoj u ponedeljak 17. januara ispred sedišta Republičke izborne komisije u Beogradu. Po Lazovićevoj oceni, veliki gradovi poput Beograda, Novog Sada i Niša su “rekli ne Vučićevim manipulacijama“, glasajući većinski protiv izmena Ustava.
Analitičari su bili nešto obazriviji.
Politikolog Boban Stojanović smatra da posle referenduma o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa nema pobednika, "ali možda je još važnije da nema nekog preterano poraženog političkog aktera". Ocenjuje da su ostvarena dva osnovna cilja zbog kojih je referendum i održan, a to je da se pošalje poruka biračima da nema šanse za političke promene u Srbiji i da se još više razjedini opozicija.
Stojanović je ukazao na još jedan važan aspekt referenduma. U prvim trenucima malo i preteranog oduševljenja kao da se zaboravilo da medju onima koji su glasali protiv ustavnih promena i dalje postoje brojne razlike. "Ovi koji su izašli i glasali za 'da', izašli su jer je SNS pozvao na to, to su bili uglavnom njihovi birači. Ubeđen sam da od njih 95 odsto ne zna zašto je glasalo. A i ovi koji su rekli 'ne' nisu glasali protiv ustavnih promena, već protiv Vučića ", kazao je Stojanović.
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, smatra da se opozicija na primeru referenduma ponašala “kao da je u magli“, jer nisu prepoznali da postoji “masovna kritička javnost“ koja se ne ponaša “kao lutke na koncu prema njihovim višim zamislima i planovima“, povodom njihovih poziva na bojkot, zbog čega su “ostali po strani“. "Referendum je relativna pobeda ovih nestranački organizovanih građana koji pokušavaju da misle svojom glavom, koji su pokazali snagu na koju i vlast i opozicija moraju računati", kazao je Vukadinović.
Analitičar Demostata Zoran Panović smatra da je “referendum bio vrsta švedskog stola i da ovih rezultata svako uzima šta mu odgovara, i vlast i opozicija“. “Plašim se da će opozicija da se malo zaleti na neku vrstu mamca i da će biti osokoljena previše rezultatima koji potvrđuju ono što smo mi rekli u istraživanju. Oni zaista imaju prednost u Beogradu ali je pitanje hoće li moći tu prednost da artikulišu", rekao je Panović.
Stranka slobode i pravde (SSP), po mnogim istraživanjima najjača opoziciona stranka, držala se veoma rezervisano prema referendumu, ističući da će za nju pravi referendum biti na aprilskim izborima.
“Je li se neko zapitao zašto je Vučić zakazao referendum 16. januara i nije ga spojio sa izborima? I kakav parlament je doneo ustavne promene? Ako oni ostanu na vlasti, možete da imate bilo kakav način biranja Visokog saveta sudstva i Veća tužilaca. Biće sve kako oni kažu. Za nas je referendum 3. aprila. Ako promenimo vlast, u šta verujem, napravićemo i ustavne promene takve da o pravosuđu odlučuju ljudi iz pravosuđa, a ne političari“, kazao je Dragan Đilas, predsednik SSP.
Ono što je jedino sasvim izvesno, bez obzira iz kog ugla se posmatraju rezultati referenduma, jeste činjenica da se u ovoj kakofoniji političkih aspekata izjašnjavanja građana o ustavnim promenama u pravosuđu izgubila suština.
Nekoliko dana kasnije, naime, malo ko da uopšte progovara o osnovnoj temi i eventualnim benefitima promena u pravosudnom sistemu. Politika i predstojeći aprilski izbori prekrili su i ovoga puta sve ostale veoma važne teme, pa i onu da li će i kakvu korist građani Srbije imati od upravo izglasanih ustavnih promena.
