Srbija posle izbora

Aleksandar Vučić ubedljivo je pobedio na izborima za predsednika Srbije, ali koalicija koju predvodi njegova stranka prvi put, od kada je na vlasti, nema apsolutnu većinu u parlamentu. Opozicija očekuje da će, udružena, nakon usvajanja prigovora o neregularnosti izbora, osvojiti vlast u Beogradu

Na kraju izbornog dana, 3. aprila, Aleksandar Vučić je, umesto nadležne Republičke izborne komisije (RIK), izašao pred javnost i sam saopštio pobedu. Pokazujući svoje rezultate izbora, rekao je: "Ovo su brojevi koji se ne mogu promeniti".

Prema poslednjim zvaničnim rezultatima na oko 99% prebrojanih glasova, Vučić je osvojio 58,56% a njegova stranka 43% mandata u republičkom parlamentu. Njegov glavni protivkandidat za predsednika, Zdravko Ponoš, dobio je 18,35% glasova. Osim redovnih predsedničkih i beogradskih, održani su i vanredni parlamentarni izbori koji su iznuđeni jer je opozicija pre dve godine bojkotovala izbore zbog nepostojanja fer uslova.

Ni sada ti uslovi za regularnu, demokratsku kampanju i slobodno glasanje nisu ostvareni i opozicija je najavila prigovore. Brojni međunarodni posmatrači zabeležili su niz nepravilnosti uoči i tokom izbornog dana. Raša Nedeljkov iz nezavisne srpske posmatračke organizacije Crta naveo je duple biračke spiskove, kupovinu glasova, fizičko nasilja ispred birališta , ali je ukazao da obim tih incidenata nije uticao na konačan ishod glasanja na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Rezultati za Beograd zvanično nisu objavljeni a prema preliminarnim podacima Crte Vučić ni sa vernim koalicionim partnerom, Socijalističkom partijom Srbije (SPS), nema većinu za formiranje vlasti. Opozicione stranke su se udružile, najavile da će tražiti ponavljanje glasanja na više izbornih mesta te očekuju da će koalicija koju predvodi bivši predsednik Srbije Boris Tadić preći cenzus i da će tako osvojiti vlast u gradu.

“Dramatično desno“

Ono što je izvesno jeste da stranka Aleksandra Vučića, Srpska napredna stranka (SNS), nema većinu da sama pravi republičku Vladu i moraće da traži podršku koalicionih partnera. Već mu se ponudio Ivica Dačić, vođa SPS-a, nekadašnje stranke Slobodana Miloševića. SPS je osvojio 11,44% i u poziciji je da može biti neophodan za formiranje vlasti. Uz druge već oprobane koalicione partnere, među kojima su stranke manjina, Vučić može da ima stabilnu većinu.

Za razliku od prethodne dve godine, kada je republički parlament zbog bojkota opozicije bio gotovo jednopartijski, sada će u njemu biti i stranke okupljene u koaliciju desnog centra Ujedinjeni za pobedu, kao i potpuno nova zeleno-leva koalicija Moramo u kojoj su političari koji prvi put ulaze u parlament.

Aleksandar Vučić je u pravu kada kaže da je “ukrajinska kriza uticala na rezultate izbora i da se Srbija dramatično pomerila u desno ”. Ono što je, međutim, očigledno jeste da je upravo on širom otvorio vrata desnici. Od kako je došao na vlast kontroliše grupe ekstremista, huligana-navijača, dopustio je, na primer, da se ceo Beograd oslika muralima ratnog zločinca Ratka Mladića a u većinskim prorežimskim medijima prorusko izveštavanje o ratu u Ukrajini podudara se sa porukama desnih stranaka koje su otvoreno uz Putina. Neke od njih, Demokratska stranka Srbije (DSS), Zavetnici i Dveri osvojile su ukupno oko 13% glasova i ulaze u republičku, kao i u beogradsku Skupštinu.

S druge strane, napad Rusije na Ukrajinu Vučić je iskoristio za svoju promociju uoči izbora. Danima je u svakodnevnim i višesatnim obraćanjima na televiziji nabrajao kako je obezbedio hranu i energente. Usred kampanje promenio je izborni slogan u poruku: “Mir. Stabilnost. Vučić“ i time poslao jasan signal biračima koje je rat u Ukrajini podsetio na vreme NATO bombardovanja Srbije. Činjenica da Beograd nije uveo sankcije Moskvi doprinela je da građani koji Srbiju vide izvan EU i NATO a blisku Rusiji glasaju za njega.

Bitka za Beograd

Sada predstoji period formiranja novog parlamenta, Vlade i vlasti u Beogradu. Po Ustavu, zakonski rok za formiranje Vlade je 90 dana od dana konstituisanja parlamenta. U međuvremenu, od Vučića se očekuje da uvede sankcije Rusiji i tako pokaže doslednost svoje deklarativne politike pridruženja Srbije Evropskoj uniji.

U novom parlamentu suočiće se sa poslanicima desnih stranaka koje su otvoreno proruske. Među Vučićevim potencijalnim koalicionim partnerima takođe ima Putinovih saveznika, poput Dačića i njegove SPS. Osim toga, brojni poslanici opozicije su iz stranaka koje ne pokazuju entuzijazam za priključenje Srbije EU ili su otvoreno protiv. To može da mu bude dobar izgovor pred Briselom ili Vašingtonom za oklevanja i odlaganja strateških odluka, čemu je sklon. Takođe će mu biti potreban konsenzus o nastavku Briselskih razgovora o statusu Kosova gde EU i SAD očekuju da dođe do priznanja nezavisnosti, odnosno pristajanja Srbije da Kosovo dobije mesto u Ujedinjenim nacijama.

Vučić se pokazao kao vešt populista koji uspeva da ubedi veliki broj građana kako je Srbija zemlja sa najvećim ekonomskim rastom u Evropi, da je on vođa koji može da im obezbedi sve, od vakcina do zaposlenja, da bi bez njega u državi nastao haos a da jedino on može da im garantuje mir i stabilnost.

S druge strane pokazao se kao dobar partner zapadnih političara koji ispunjava njihova očekivanja, sarađuje kada je to potrebno i bar do sada uspešno je balansirao između njih i Moskve. Rat u Ukrajini mu je nametnuo jasno određivanje i tek ćemo videti da li će i kako odoleti pritisku da spoljnu politiku Srbije uskladi sa odlukama Evropske unije.

Ukoliko opozicija uspe u zahtevu da se na nekim biralištima u Beogradu zbog neregularnosti ponove izbori, ukoliko ostane udružena i dobije većinu, Vučić bi mogao prvi put biti zaista oštećen u svojoj apsolutnoj vlasti. Sudeći po načinu na koji je do sada vladao, učiniće sve da zadrži kontrolu i da narednih pet godina, koliko mu traje mandat predsednika, ostane neprikosnoveni vođa nacije.