Srbija, “Studentski edikt“

U subotu 1. marta u Nišu održana je treća velika studentska manifestacija. Desetine hiljada građana iz čitave zemlje protestovalo je punih osamnaest sati u najvećem gradu južne Srbije. Protest je rezultirao nekom vrstom programskog dokumenta pod nazivom "Studentski edikt"

Veliki protest studenata “Studentski edikt“ održan je 1. marta u Nišu. Naziv protesta, prema objašnjenju studenata, povezan je sa Milanskim ediktom, koji je 313. godine doneo car Konstantin, po istorijskim spisima rođen u današnjem Nišu. Desetine hiljada ljudi iz svih delova Srbije su osamnaest sati “okupirali“ najveći grad na jugu Srbije.

Najveći skup u istoriji Niša, treći je studentski skup nakon Novog Sada i Kragujevca. Na ovaj protest su takođe pohitali studenti i građani iz mnogih gradova.

Beogradski i novosadski studenti ovoga puta nisu organizovali marševe iz svojih gradova jer je udaljenost do Niša 237, odnosno 328 kilometara. No, pešačenja je bilo. Ideju studenata da probude Srbiju i dođu do svih građana ovoga puta u delo su pretočili studenti iz Kragujevca, Užica, Čačka, Kraljeva, Bora, Novog Pazara, pa čak i Bujanovca, opštine na krajnjem jugu Srbije u kojoj većinski žive Albanci.

Novosadski i beogradski fakulteti su na plenumima izglasali predstavnike koji su se priključili koloni studenata u pešačenju iz pomenutih gradova, dok su drugi do Niša došli na dan protesta u sopstvenom aranžmanu. Do Niša su i ovoga puta stigli biciklisti, bajkeri i maratonci iz svih delova Srbije.

Kao i prethodna dva puta, tokom pešačenja do Niša studenti su nailazili na veliku podršku građana u mestima kroz koja su prolazili. Istočna i južna Srbija tradicionalno su slabo razvijeni regioni Srbije, karakteriše ih starije stanovništvo i veliki odliv ljudi.

Građani istočne Srbije iskazali su veliku zahvalnost studentima što prolaze kroz njihova mesta i isticali da je “istok“ zaboravljen i da na njih niko ne obraća pažnju, osim tokom izbornih kampanja. U svakom mestu studente su dočekivali građani, organizovali im hranu i smeštaj, mahali im i pozdravljali i slali podršku.

Ako neko u Srbiji, zbog medijskog mraka, nije znao za studentske zahteve i razloge protesta, posle ove tri studentske “šetnje“ svakako zna. Studenti su ne samo dotakli onaj deo Srbije koji većini ostaje neuhvatljiv i nerazumljiv – uključujući opozicione stranke koje ne komuniciraju direktno sa građanima – već i ohrabrili lokalno stanovništvo da pokaže neslaganje sa stanjem u kojem se srpsko društvo nalazi, a koje je posledica urušenog sistema i sveprisutne korupcije o kojoj “do juče“ nije smelo naglas da se govori.

U kolonama je ovoga puta bilo mnogo građana, koji su se studentima priključivali u mestima kroz koja su prolazili. Ostaće upamćena slika deke iz malog, siromašnog mesta Blace koji je sa studentima došao do Niša. Na društvenim mrežama je objavljeno “naš ponosni DEDA od 90 godina, sa studentima iz Blaca… nije otišao po sendvič, već po dostojanstvo“, uz apel da se ovom građaninu doniraju nove patike.

A u Nišu majanje, što je lokalni izraz za druženje, zabavljanje. Od ujutru u 9 do 3 posle ponoći, niški studenti su organizovali izložbe, performanse, koncerte, predstave, izvedbe dečjeg hora, a kruna događaja bilo je čitanje i usvajanje “Studentskog edikta“.

“Mi, studenti i slobodni građani Srbije, sabrani u Nišu, u gradu koji je svedok novih ideja i promena, u gradu koji je kroz vekove raskrsnica istorije, a gde je sloboda uvek nalazila put, donosimo ovaj edikt kojim proglašavamo vrednosti za koje se borimo, kao zavet budućnosti i državi u kojoj želimo da živimo“, stoji u dokumentu.

Osam tačaka definiše studentsko viđenje slobode, organizacije države, pravde, uloge mladosti, dostojanstva, znanja, solidarnosti i budućnosti.

“Sloboda nije milost, već osnovno pravo neodvojivo od dostojanstva svakog građanina [...] država je zajedničko dobro svih njenih građana. Institucije moraju služiti narodu i biti temelj poverenja, a ne instrument moći pojedinca“, neki su od delova edikta.

U ediktu je podvučena važnost nezavisnog sudstva i medija, koji moraju raditi po zakonu, a ne pod političkim pritiskom, a za mlade je navedeno da nisu samo naslednici Srbije već i njeni ustavobranitelji.

“Putevi naših gradova, od Niša do Novog Sada, od Beograda do Kragujevca, svedoče o snazi narodnog jedinstva. Ova solidarnost, do sada nepoznata sistemima zasnovanim na razdoru, postaje naš zavet i naša snaga, koju ćemo braniti i negovati. Pretvarajući pojedinačne glasove u silu promene dokazali smo da Srbija nije skup podeljenih interesa, već zajednica građana koji dele viziju budućnosti“, zaključili su studenti.

Slično kao i Otpor (pokret koji je učestvovao u rušenju sistema Slobodana Miloševića), ovaj studentski protest takođe je catch all, pa su se u Nišu mogli videti levičari i desničari, jugonostalgičari i četnici, oni koji su nosili zastave “nema predaje“ sa mapom Kosova i evroentuzijasti, “narodnjaci“ i rokeri, sveštenici koji su “osveštavali“ protest i ateisti.

Kao i uvek kod takvih pokreta, postoji opasnost od prevelikog upliva takozvanog desničarskog sentimenta, ali valja imati u vidu da u Srbiji građanska i/ili leva opcija nikada nije bila dominantna, te da se nijedna velika društvena promena nije desila bez desno orijentisanih delova društva.

Istovremeno, ovo je prvi protest u kojem učestvuju skoro sve nacionalne manjine. Najveća pažnja jeste na Bošnjacima koji su došli i u Niš, jer je ovo prvi put da Bošnjaci učestvuju u protestima studenata i građana nakon devedesetih i tragičnih ratnih događaja koji su udaljili dve zajednice.

Građani Niša priredili su bošnjačkim studentima ramazanski doručak i večeru. “Mi poštujemo sve običaje, i drago nam je da su na protest došli studenti iz Novog Pazara, to je znak ujedinjenosti Srbije“, rekla je jedna Nišlijka.

Romske stranke i organizacije nisu govorile o protestima, iako su Romi najbrojnija nacionalna manjina. Ni Albanci se nisu mnogo oglašavali, mada ima pojedinačnih (pa i stranačkih) glasova podrške. Dok se prva grupa tradicionalno ne izjašnjava ni za ni protiv (svake) vlasti, Albanci su i dalje bitno odmaknuti od dešavanja u Srbiji zbog dugog sukoba i distance koja postoji između dva naroda.

Protest u Nišu interesantan je i po najvećem interesovanju inostranih medija. U Nišu je bilo puno dopisnika stranih medija, a o dešavanjima u subotu izvestili su, između ostalih, mediji iz regiona, ali i AP, AFP, Rojters i drugi.

Za kraj, predsednik Vučić je za Niš rekao da pokazuje da “pada podrška protestima“. U Boru je još jednom „pokazao“ šta misli o svakom pokušaju objektivnog izveštavanja na Radio televiziji Srbije. Pošto je RTS kao drugu vest emitovao izveštaj iz Niša, a kao treću izveštaj sa Vučićevog nastupa, predsednik je dopisnicu RTS iz Niša nazvao “imbecilom“ zbog rečenice iz priloga da je u Nišu “odjeknula tišina“.

Poziv za novi “generalni štrajk“ studenti su objavili za 7. mart, a sledeći veliki skup je u Beogradu 15. marta.