Miroslava Milenović (foto Medija Centar )
Miroslava Milenović: Nisam mogla da zamislim da tužilaštvo i policija neće moći da me zaštite i to je jedini razlog zbog koga sam izašla u javnost
Članica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović saopštila je da je prošlog vikenda fizički napadnuta, ali iz policije još nema informacije šta se zaista dogodilo i ko je napadač. Umesto odgovora javno se polemiše o odluci Milenovićeve da odbije da incident prijavi policiji, uz prigovore iz vladajućih krugova da je reč o kampanji koja je deo pokušaja da se sruši vlada premijera Aleksandra Vučića. Tako se ceo slučaj politizuje, a činjenica da članica vladinog saveta tvrdi da je napadnuta gura u drugi plan.
Milanovićeva je napadnuta prošlog vikenda na ulazu u zgradu u kojoj stanuje, ali nije pretrpela teže povrede. Osim što nije formalno podnela prijavu policiji, nije išla ni na lekarski pregled. Ona je nakon incidenta rekla da je pre nešto više od tri meseca prijavila policiji da je nepoznate osobe prate i da policija tim povodom nikoga nije saslušala niti je bilo napretka u istrazi. Odlukom da ne prijavi sam incident očigledno je želela da stavi do znanja da smatra da policija ne čini dovoljno da je zaštiti.
Demantovala je tvrdnje da ne sarađuje sa policijom i navela da je nedelju i ponedeljak (nakon napada) u više navrata razgovarala sa policijskom inspektorkom koja vodi slučaj i da je potpisala da policija može da pristupi listingu njenog mobilnog telefona. Jasno je, dakle, da je policija, paralelno sa prigovorima Ministarstva unutrašnjih poslova da nema formalne prijave napada, ipak preduzela neke korake i da članica Saveta ne odbija saradnju.
“Nisam mogla da zamislim da tužilaštvo i policija neće moći da me zaštite i to je jedini razlog zbog koga sam izašla u javnost”, rekla je Milenovićeva u jednom TV intervjuu. Dodatni razlog za uznemirenost je činjenica da je saradnik Miroslave Milenović Ivan Ninić u avgustu brutalno pretučen i da je zadobio teške povrede glave. Policijska istraga ni u tom slučaju još nije dala nikakve rezultate.
U protekle dve godine je, inače, pretučeno pet osoba koje se bave javnim poslom a policija nije rasvetlila nijedan od tih slučajeva. Pored Miroslave Milenović i Ivana Ninića, batine su dobili dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu Ilija Vujačić, pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov i novinar Davor Pašalić.
Sumnje
Insistiranjem na zahtevu za podnošenje krivične prijave Ministarstvo unutrašnjih poslova je želelo da nametne svoja pravila igre, bacajući sam napad u drugi plan. Milanovićeva se, međutim, nije povinovala volji Ministarstva a policija je ipak bila prinuđena da vodi istragu. To se može uzeti kao njena mala pobeda, ali ne i kao znak su odnosi između nje i vladajućih krugova bitno poboljšani i da je uspostavljano međusobno poverenje.
Obavešteni izvori kažu da postoji duboko nepoverenje između validnih funkcionera i članova Saveta za borbu protiv korupcije. “U krugovima vlasti govori se da je Milenović potpuno izmislila napad. Za laži o takvim stvarima, ko god da laže, nema oprosta”, napisao je na svom tviter nalogu zaštitnik građana (ombudsman) Saša Janković. Ovim stavom ombudsman je skrenuo pažnju na potrebu da se institucije ozbiljno i odgovorno bave svojim poslom.
Stiče se utisak da cela stvar ostaje na terenu dnevne politike, gde populistički nastrojeni političari, uključujući i državne funkcionere, mogu bez problema da relativizuju svaki slučaj. Sve češće se o napadu na Milenovićevu govori kao o delu kampanje protiv vlade. “Slučaj se izuzetno politizuje, svi mediji i svi političari koji su u ovome videli poligon za napad na vladu su to odmah iskoristili”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
U svakom slučaju, može se jasno prepoznati tendencija da nadležni organi javne vlasti u odgovorima na zahteve, primedbe i kritike koje dobijaju sve lakše posežu za optužbama za politizaciju i tvrdnjama o orkestriranoj kampanji protiv vladajućeg bloka, umesto da ostanu fokusirani na profesionalni deo posla koji obavljaju. Tako dodatno bledi ionako tanka crta koja u Srbiji razdvaja politiku i pravnu državu, a moć se iz institucija seli u političke stranke i druge centre moći.
Istrage
Savet za borbu protiv korupcije osnovan je nakon pada režima Slobodana Miloševića i u sukobu je sa svim vladama koje su se smenjivale od tada do danas. Oštro je kritikovan, vladajući krugovi su protiv njega i njegovih članova vodili žestoke javne kampanje, a ovo je prvi put da se događaju i fizički napadi.
Savet trenutno vodi nekoliko istraga, a Milanovićeva kaže da je pod permanentnim pritiskom. Nakon što je objavljen izveštaj o DIPOS-u, preduzeću koje se stara o velikom broju državnih vila i drugih objekata u Beogradu, pritisci su pojačani. Savet je utvrdio da se ti objekti po veoma povoljnim cenama iznajmljuju funkcionerima bivših i sadašnje vlade, direktorima javnih preduzeća i drugim osobama povezanim sa vladajućim krugovima.
Direktor Elektro mreža Srbije Nikola Petrović, koji je u tom izveštaju naveden kao zakupac jedne od vila, nepozvan je došao u prostorije Savete (nalaze se u zgradi Vlade Srbije) i protestvovao što je objavljena adresa na kojoj stanuje. Milenovićeva, međutim, kaže da je objavljena adresa objekta u državnom vlasništvu i da za Savet nije bitno da li taj objekat iznajmljuje neko preduzeće ili osoba.
Nove “smetnje na vezama” izvesno će doneti izveštaj o trošenju javnog (budžetskog) novca za oglašavanje u medijima, koji pred Vladom Srbije treba da se nađe za desetak dana. Milanovićeva kaže da se pokazalo da se za ove namene najviše trošilo 2012. godine, da je su troškovi smanjeni 2014. godine i da je prikupljanje podataka težak i spor posao. Javna preduzeća i institucije, prema njenim navodima, bahato raspolažu javnim sredstvima i o tome neće da daju podatke.
Novac koji se troši na oglašavanje je, inače, u Srbiji već godinama jedna od najmoćnijih poluga uticaja na uređivačku politiku medija. Poslove kontroliše nekoliko agencija koje se bave prodajom oglasnog prostora i koje su pod neposrednim uticajem vladajućih krugova, pa mediji koji kritički pišu o vlastima teško dolaze do oglasa kojima bi finansirali svoj rad.
