Srbija i susedi

Spoljna politika Srbije kada je reč o odnosu sa susedima u poslednjih nekoliko meseci prolazi kroz dramatične preokrete. Dok je Kosovo i dalje glavna tačka neslaganja sa susedima, nekoliko pitanja dodatno opterećuje odnose Srbije sa zemljama u regionu. Međutim, svetla tačka u međususedskim odnosima je susret predsednika Hrvatske i Srbije Josipovića i Tadića.

„Neuspela konferencija u Sloveniji“, „Nova etapa u odnosima Srbije i Hrvatske“, „Susret bez kravata“, samo su neke od poruka koje ovih dana prenose srpski mediji. Srbija nije učestvovala na konferenciji održanoj na Brdu kod Kranja u Sloveniji koja je održana 20. marta, zbog protesta zbog imena pod kojim je učestvovala delegacija Kosova. Nekoliko dana kasnije, saopštena je vest o susretu hrvatskog predsednika Ive Josipovića i srpskog predsednika Borisa Tadića, na neformalnom sastanku održanom u hrvatskom primorskom gradu Opatiji.

Dugo očekivana i najavljivana konferencija na Brdu kod Kranja održana je bez učešća Srbije. Domaćini skupa bili su Slovenija i Hrvatska, a pregovori o formatu konferencije počeli su još 5. marta sastankom premijera Slovenije Boruta Pahora, Hrvatske Jadranke Kosor i predsednika Srbije Borisa Tadića. Već je tada bilo jasno da ne postoji konsenzus u vezi sa učešćem kosovske delegacije. Predsednik Srbije je istakao da će Srbija učestvovati samo ako predstavnici Kosova budu najavljeni u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, odnosno pod nazivom Kosovo-Unmik. Tadić je nakon sastanka rekao da Srbija želi da učestvuje u pronalaženju rešenja za predstavljanje Kosova i naglasio da se u prošlosti već koristio format koji Srbija predlaže te dodao da „nema razloga napustiti taj model“. Sa druge strane, predstavnici Kosova su naglašavali da će učestvovati samo ukoliko Kosovo bude predstavljeno kao nezavisna država. Na pripremnom sastanku u Sloveniji, predstavnici sve tri zemlje istakli su da je konferencija od velike važnosti za sigurnost regiona i za postizanje bolje ekonomske saradnje. Optimistične izjave govorile su o uspostavljanju „trajne lične trijaterale“ i nastavku razgovora prvo u Zagrebu, a potom i u Beogradu. Pored predstavnika zemalja iz regiona, na konferenciji je trebalo da učestvuju i visoki zvaničnici Evropske unije.

Samo nekoliko dana kasnije, kabinet predsednika Srbije „naljutila“ je izjava slovenačkog ministra inostranih poslova Žbogara koji je rekao da je pronađeno kompromisno rešenje. Po tom modelu, države učestvuju bez natpisa sa imenima, a na susret će biti pozvan i Unmik. Tadićev kabinet je saopštio da kompromis nije postignut i da Srbija ostaje pri već izrečenom stavu i naglasio da predsednik nije prihvatio učešće na sastanku dok se ne definiše način predstavljanja Kosova.

Usledila je „šatl diplomatija“, izaslanici Slovenije putovali su u Hrvatsku i Srbiju kako bi problem bio rešen. Slovenački premijer Pahor izjavio je da je organizovanje konferencije „veliki zalogaj za Hrvatsku i Sloveniju“ i da će cilj biti postignut ako konferencija bude održana.

Da li je dogovor o nastupu država bez imena postojao ili nije, nije sasvim jasno. Dok slovenački zvaničnici tvrde da je takav dogovor postignut, a Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju tvrdi da je „na Ptuju jasno rečeno kako će to izgledati – bez titula i zastava, a kada se predsednik Tadić vratio u Srbiju imao je nekakav drugačiji stav“, dotle se zvaničnici u Srbiji drže stava da predsednik Tadić nije pristao na takav aranžman.

Dan pre održavanja konferencije iz Beograda je stiglo zvanično saopštenje da Srbija neće doći na Brdo kod Kranja. „Srbija je od početka imala konstruktivnu ulogu u razgovorima o modusu organizacije skupa, upravo demonstrirajući želju da ne blokira učešće predstavnika Kosova i na samom startu je izrekla principijelan stav kako bi on bio orijentir organizatorima koji su imali zadatak da pronađu formulu koja bi bila u skladu sa principima UN. Takav modus, nažalost, nije pronađen“ istaknuto je u saopštenju kabineta predsednika Tadića. Premijer Slovenije rekao je da „svako ko ne dođe na konferenciju doprinosi dijalogu svojim stavovima o tom pitanju“ i dodao da nikoga neće osuđivati zbog stava prema skupu. Ubrzo nakon otkaza srpskog predsednika, potvrđeno je da na sastanak neće doći ni predsedavajući Saveta ministara EU, šef španske diplomatije Mihel Angel Moratinos, kao ni predsedavajući Evropskog Saveta Herman van Rompej.

Spoljna politika Srbije kada je reč o odnosu sa susedima u poslednjih nekoliko meseci prolazi kroz dramatične preokrete. Dojučerašnji bliski saveznik, Slovenija, sasvim sigurno neće lako „oprostiti“ šamar iz Beograda. Dok je Kosovo i dalje glavna tačka neslaganja sa susedima, nekoliko pitanja dodatno opterećuje odnose Srbije sa zemljama u regionu. Sa Bosnom i Hercegovinom odnosi su „zahladneli“ zbog slučaja Ejup Ganić. Da podsetimo, bivši član ratnog predsedništva BiH uhapšen je u Londonu 1. marta na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba raspisala Srbija zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu maja 1992. godine. Srbija je Velikoj Britaniji predala obimnu dokumentaciju sa zahtevom za izručenje Ganića Srbiji. Viši Sud u Londonu trebalo bi da odluči hoće li Ganić biti izručen, kao i da li će biti izručen Srbiji ili BiH. Predsednik Tadić izjavio je da se Srbija ne protivi izručenju Ganića Bosni i Hercegovini. „Za Srbiju uopšte nije centralno pitanje da li će Ganić biti izručen Srbiji ili BiH, već da se dogodi sudski proces“ prenela je b92. Tadić je rekao da je od ključne važnosti da sve zemlje regiona nastave saradnju sa Haškim tribunalom i naglasio da je ponosan na sudove u Srbiji koji su dokazali da završavaju procese protiv optuženih za ratne zločine, podsećajući na slučaj „Škorpioni“.

Odnosi sa Crnom Gorom već se neko vreme ne mogu okarakterisati kao dobri. Crnogorsko priznavanje nezavisnosti Kosova u Beogradu nije primljeno sa odobravanjem, a poslednjih meseci Beograd oštro kritikuje Podogricu zbog, kako se navodi, izostanka saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala.

Svetla tačka u međususedskim odnosima je susret predsednika Hrvatske i Srbije Josipovića i Tadića. Brižljivo skrivani susret više je izgledao kao prijateljski razgovor u sunčanoj Opatiji nego kao zvaničan sastanak. Dva predsednika su se srela najpre na ostrvu Krk, a zatim su prvi deo sastanka održali na palubi broda kojim su se prevezli do Opatije. Prema izveštajima brojnih novinara, dva predsednika su izgledala opušteno, o čemu svedoči i njihovo pojavljivanje bez kravata. Josipović je Tadiću pokazao jedan od najlepših parkova Opatije, u kojem su uspeli da iznenade slučajne prolaznike na čijim je licima bilo vidljivo iznenađenje kada su dvojica predsednika prišla da se rukuju i pozdrave.

Nakon razgovora u četiri oka, Tadić i Josipović su najavili novu etapu o odnosima dve zemlje, kao i podršku u evropskim integracijama Hrvatske i Srbije. Dva predsednika su ocenila da je, jedno od najosetljivijih pitanja u odnosima dve države, optužbe za genocid moguće rešiti vansudskim poravnanjem. Tadić je naglasio da to ne znači odustajanje od od sudskih procesa protiv onih koji su činili ratne zločine, već pronalaženje kompromisnog rešenja koje neće ugroziti princip prava i pravičnosti. Josipović je rekao da hrvatska tužba nije sama po sebi svrha i da je u nadležnosti dve vlade da vidi da li ima mesta za vansudsko poravnanje. Oba predsednika istakla su privrženost integritetu Bosne i Hercegovine, dodajući da je za Hrvatsku i Srbiju prihvatljivo sve što se dogovore predstavnici tri naroda.