Predsednik Skupštine Srbij Ivica Dačić © Vladimír Bilčík/Shutterstock
Negativan stav prema radnom dokumentu evroparlamentaraca, međutim, za većinu stranaka koje ga nisu prihvatile ne znači i bojkot izbora koji će se održati u proleće. U opoziciji su uglavnom svesni da bi takav potez bio veoma rizičan i zato se može očekivati dalji nastavak dijaloga. Neizvesno je samo da li će se bitka za izborne uslove voditi u institucijama ili na ulici, a ova druga opcija je ono čega se građani Srbije pribojavaju
Druga faza međustranačkog dijaloga uz posredovanje evropskih parlamentaraca završena je 18. septembra bez konkretnih rezultata. Predočen je, doduše, radni dokument sa 16 „konkretnih i primenljivih“ tačaka ali dobar deo opozicionih stranaka se povukao iz pregovora ili je iskazao nezadovoljstvo ponuđenim rešenjima. Vlast je uglavnom zadovoljna, pre svega najavljenim novim raskolom u opoziciji i jačanjem svoje pozicije u odnosima sa Evropskim parlamentom koji je u prethodnom periodu često oštro kritikovao srpske vlasti.
Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, kao i bivši poslanici Evropskog parlamenta Eduard Кukan i Кnut Flekenštajn predložili su, između ostalog, dogovor o uspostavljanju privremenog nadzornog tela koje bi se sastojalo od dvanaest članova, od kojih bi šest bilo birano na predlog Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i isto toliko iz redova srpske opozicije na predlog predsednika Narodne skupštine i nakon konsultacija sa posrednicima u međustranačkomg dijalogu. To telo bi, između ostalog, pratilo rad medija, RTS, RTV i privatnih nacionalnih emitera, uz obavezu obaveštavanja javnosti o svojim nalazima.
Prema predlogu, REM će takođe usvojiti obavezujući pravilnik za Javni medijski servis (RTS i RTV) u skladu sa preporukama OEBS/ODIHR radi boljeg regulisanja izborne kampanje, kao i odgovarajuće preporuke za privatne emitere.
Dogovoreno je, takođe, da se usvoje konkretne mere za unapređenje integriteta izbornog procesa, uključujući periodično objavljivanje i kontrolu biračkog spiska.
Evropski posrednici su istakli hitnost izmene finansiranja troškova izborne kampanje iz budžeta kako bi se obezbedila ravnopravnija raspodela finansijskih sredstava među podnosiocima izbornih lista.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i predsednik Srpske napredne stranke (SNS), izjavio je da je ta stranka prihvatila veći deo predloga evroparlamenaraca oko poboljšanja izbornih uslova, i dodao da su spremni da sve to implementiraju "ma koliko to bilo teško za njih".
Šef poslanika Socijalističke partije Srbije (SPS) Đorđe Milićević kazao je da je dokument koji su predstavili posrednici iz EP dobar osnov za finalni dogovor, a lider SPS-a Ivica Dačić, koji je ujedno i predsednik Skupštine Srbije, naglasio je da je ”vlast prihvatila sve što su evroparlamentarci tražili, i da će bez obzira da li je potpisano ili ne biti realizovano“.
„Očekujemo ko će u narednim danima ući u to telo (za medije) i RIK, i da nastavimo ovaj dijalog“, rekao je Dačić.
On je dodao da je u pregovorima vlasti i opozicije bez posredovanja stranaca napravljena radna verzija predloga o proširenju sastava RIK-a sa strankama koje nisu učestvovale na izborima, ili nisu prešle cenzus od tri odsto da bi ušle u parlament.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak, stranke koja se smatra bliskom vlastima, izjavio je da predlog evroparlamentaraca o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji „nije savršen“, ali da je LSV spremna da ga podrži.
„Spremni smo da podržimo predlog evroparlamentaraca iako nije savršen, zato što smatramo da se za izborne uslove mora boriti i da oni neće odjednom biti poboljšani već se do demokratskog izbornog procesa može doći postepeno“, kazao je Čanak. Sličan stav imaju sve stranke za koje se ocenjuje da su neka vrsta “lažne opozicije”.
Aleksandar Vučić je, ipak, rešio samo deo problema. Iako su učešće na izborima potvrdile i stranke poput Demokratske stranke Srbije (DSS) i Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja koje nisu htele da učestvuju u dijalogu sa evroparlamentarcima, značajan deo opozicionih partija, koje su bojkotovale i prethodne izbore, obacio je ovaj papir.
Boško Obradović, lider desničarskog Pokreta Dveri, izjavio je da je u zaključcima evroparlamentaraca ”kontrola nad izbornim procesom ostala nedefinisana“, i da je ”istoj vlasti koja nije dozvoljavala slobodne izbore ostavljeno da sprovedu zaključke“.
On je naveo da će u narednim danima predsedništvo Dveri odlučiti da li će učestvovati u daljim pregovorima uz posredovanje evroparlamentaraca i da su za taj pokret ključni sloboda medija i kontrola izbora .
Obradović je naveo da zaključci evroparlamentaraca predviđaju da opoziciji pripadne šest od ukupno sedamnaest mesta u Republičkoj izbornoj komisiji što, po njegovim rečima, znači da će vlast ”uvek preglasavati“.
Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde (SSP), ocenio je da su evropski posrednici “zadali još jedan udarac ” svima koji veruju da je Srbiji mesto u EU. “Nije fer i pošteno prema ljudima koji se ovde 30 godina bore za EU, koji žele samo slobodu da izraze svoju volju, da napravite papir u kom nema ništa od toga, u kom su besmisleni predlozi”, dodao je on.
Potpredsednik Narodne stranke (NS) Miroslav Aleksić izjavio je nakon završetka međustranačkih razgovora da je opozicija dobila dokument ”koji je plod dogovora vlasti i evroposlanika “.
”Vrlo malo ili gotovo ništa od onoga što smo predložili nije se našlo u predlogu dokumenta. Mi takav dokument nismo mogli da prihvatimo jer je više kozmetika nego suština“, kazao je Aleksić.
Direktor organizacije civilnog društva CRTA Raša Nedeljkov upozorava da je dokument koji je predstavio Evropski parlament ponudio čak lošije uslove od postojećih zakonskih normi u Srbiji i da posledica toga može biti još netransparentiniji izborni proces nego pre dijaloga.
”Sa dodatnim zamućivanjem problema, institucije će manje raditi svoj posao, jer neće biti dodatnim zakonskim obavezama primorane da rade svoj posao. Plašimo se da će to dovesti do toga da ćemo u najmanju ruku imati podjednako loš izborni proces kao 2020, ako ne i lošiji“, kazao je Nedeljkov.
Dugogodišnji novinar Politike Boško Jakšić poručuje opoziciji da umesto lamentiranja nad uslovima, počne da pravi strategiju za izbore, a da je prava strategija jedinstvena lista relevantnih opozicionih partija.
”Ja mislim da je Beograd jedna velika politička raskrsnica na kojoj se nalazi Srbija. Ukoliko se ne stvori jedna kolona, a već imamo indikacije da se pravi više kolona, onda se ozbiljno smanjuju šanse za uspeh u Beogradu, a to je jedino realno mesto gde opozicija može da pobedi“, smatra Jakšić.
Borba na ulici, smatra Boško Jakšić, nije rešenje. Koloritne manifestacije, kao ni pre, tako ni sada neće doneti promenu, zaključuje on.
Negativan stav prema radnom dokumentu evroparlamentaraca, međutim, za većinu stranka koje ga nisu prihvatile ne znači i bojkot izbora koji će se održati u proleće. U opoziciji su uglavnom svesni da bi takav potez bio veoma rizičan i zato se može očekivati dalji nastavak dijaloga. Neizvesno je samo da li će se bitka za izborne uslove voditi u institucijama ili na ulici, a ova druga opcija je ono čega se građani Srbije pribojavaju.
